Novosti: Mladi sve češće misle o samoubistvu
DRUŠTVO SRBIJA

Novosti: Mladi sve češće misle o samoubistvu

Novosti: Mladi sve češće misle o samoubistvu

Drastično je povećan broj onih koji se za pomoć obraćaju Centru za prevenciju. Pate zbog usamljenosti, loših odnosa u porodici. Godišnje podršku traži do 5.000 ljudi

Pixabay

Samo prošle godine, u Srbiji je 35 devojaka i mladića koji su imali manje od 24 godine izvršilo samoubistvo, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Upozoravajući podatak je i da mladi čine između 30 i 35 odsto onih koji se obraćaju za pomoć Centru za prevenciju samoubistava „Srce“, što je duplo više u odnosu na period pre 10 godina, kada ih je bilo 15 odsto.

Šta natera tinejdžera da iznenada i, prema rečima bližnjih, „ničim izazvano“ oduzme sebi život – pitanje je koje se postavlja svaki put kada mediji objave vest da je neka mlada osoba podigla ruku na sebe. Samo u avgustu ove godine suicid su izvršila dvojica šesnaestogodišnjaka i petnaestogodišnjak iz Novog Sada. Direktorka humanitarnog centra za prevenciju samoubistava „Srce“, jedine ovakve ustanove u Srbiji, kaže da im se godišnje između 4.000 i 5.000 ljudi obrati za pomoć, a svakim danom je sve više mladih.

– Pate zbog usamljenosti, nedostatka perspektive i loših odnosa u porodici. Treba ih slušati, razumeti i ne osuđivati ih – kaže, za „Novosti“, Tanja Bokun. – Dok stariji zovu telefonom, mladi u krizi uglavnom pišu preko naše čet aplikacije, jer im je takav način komunikacije blizak. Sa njima razgovaraju volonteri koji su prošli obuku, a inače su najrazličitijih zanimanja.

Doktorka Dunja Ranđelović, psihijatar sa dugogodišnjim iskustvom u Ambulantnom kliničkom odeljenju za adolescente „Dr Laza Lazarević“, kaže da mladi najčešće pokušavaju samoubistvo zbog porodičnih problema, zlostavljanja, vršnjačkog nasilja i zloupotrebe droga i alkohola. Novi uzroci koji se sve češće spominju u javnosti su otuđenost od roditelja i preveliki uticaj društvenih mreža na pojedinca. Takvih primera u prosečnim i naizgled normalnim porodicama je više nego što možemo da zamislimo, kaže dr Ranđelović.

SAMOPOVREĐIVANjE NAJVEĆA opasnost koja se krije na društvenim mrežama su grupe koje prave mladi koji se samopovređuju. Ovo ponašanje može da ukaže na rizik od kasnijeg suicida, kaže dr Ranđelović. Deca koja dolaze na terapiju otkrila su da postoje grupe na socijalnim mrežama u kojima se mladi ispovedaju o načinima samopovređivanja.

– Imamo primer šesnaestogodišnje devojčice iz okoline Beograda, iz porodice koja se na prvi pogled ni po čemu ne izdvaja od drugih. Kao razlog pokušaja samoubistva ona je navela usamljenost – objašnjava dr Ranđelović. – Terapijom je određeno da njena porodica treba da provede zajedno bar pola sata nedeljno, bez korišćenja telefona i televizora. Ispostavilo se da nisu imali o čemu da pričaju, svima je to bilo najmučnijih pola sata u životu, majka se rasplakala… Tada su shvatili suštinu problema.

Današnja deca odrastaju uz društvene mreže, zbog čega je njihov uticaj često veći nego uticaj roditelja. To je često jedini društveni život koji imaju, potvrđuju psihijatri.

– Žive „sami u mreži“ svoj nerealan život. Pokušavaju da se uklope, da budu savršeni, narcisoidni i dovoljni sami sebi. Ako nisu takvi, onda se izdvajaju i postaju odbačeni, što je sve češći razlog koji ih nagoni na suicid – kaže dr Ranđelović.

Ono na šta roditelji treba da obrate pažnju jeste svaka promena u ponašanju deteta koja može da ukaže na problem. Otežavajuća okolnost je što većina pokušaja samoubistava u osetljivom periodu od 14. do 18. godine nije planirana nego je rezultat impulsivnosti i burnih emocija koje su česte kod tinejdžera.

– Oni najčešće ne žele da umru, već samo da se na bilo koji način oslobode svoje muke. Nije redak slučaj da dete popije lekove a zatim se uplaši i kaže roditeljima šta je uradilo. Ukoliko se reaguje na vreme, takvi slučajevi se ne moraju završiti kobno. Ima, nažalost, i drugačijih primera, kada je za spasavanje kasno.

DEČACI ČEŠĆE USPEJU U NAMERI
Novosti: Mladi sve češće misle o samoubistvu
Pixabay

OD 35 mladih koji su izvršili samoubistvo tokom 2017. godine, čak 33 su bili dečaci. Iako devojčice tri puta češće pokušavaju samoubistvo, dečaci mnogo više uspevaju u toj nameri, pokazuju podaci. Jedno od objašnjenja je da dečaci svoju agresiju češće ispoljavaju fizički, dok je kod devojaka ona uglavnom verbalna.

Izvor: Novosti/ Aleksandra Vasić

Ostavite komentar