Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču, kaže major Vojske Srbije za Jutarnji GLASnik
DRUŠTVO VAŠ GLAS

Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču, kaže major Vojske Srbije za Jutarnji GLASnik

Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču, kaže major Vojske Srbije za Jutarnji GLASnik

Topuz šestoperac u epizodi „Saga o poniženjima“

Major Dejan Radovanović, aktivan u Vojsci Srbije napravio je na fejsbuk stranici objave pod nazivom Topuz šestoperac sa ciljem da napravi „portal“ za prolazak iskrenih i istinitih misli svakog dobronamernog čoveka u javnost. Major se obratio redakciji Jutarnjeg GLASnika sa željom da se ljudi koji razmišljaju “svojom glavom” okupe i da pisanjem i otvaranjem očiju, najsnažnijim oružjem “perom” osvetljavaju medijski mrak Srbije.

Poštovani u redakciji Jutarnjeg GLASnika,

Zahvaljujem što ste prvi hrabro plasirali tekst o stanju u Vojsci Srbije i slučaju majora Dragana Gligića na sajtu Jutarnji GLASnik i otvorili „Pandorinu kutiju“, što je doprinelo da se i drugi, doduše retki mediji kao što su „Danas“ i emisija “Život priča” Tanje Vojtehovski, pozabave ovom temom.

Obično pišem na svom fejsbuku objave „Topuz šestoperac“ koje sam zamislio kao portal za prolazak iskrenih i istinitih misli svakog dobronamernog čoveka u javnost. Stavši uz, sada već bivšeg, majora Vojske Srbije, Dragana Gligića, koji zaista iz dna duše voli vojni poziv i državu kojoj je služio kao oficir, i koji na svoj zahtev, završi profesionalnu karijeru u toj istoj vojsci, odlučih da Vam ustupim neka svoja zapažanja, saznanja i razmišljanja.

Dragan Gligić i ja smo zakleti vojnici SFRJ, SRJ, DZ SCG i RS. Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču, kako zemlju, tako i narod. Laži, obmane, iluzije, licemerje, kriminal, razvrat, uništavanje, samovolja, kabadahijanje, ucene, pretnje, psihofizički teror i povrh svega, srozavanje dostojanstva čoveka ispod svih do sada poznatih granica.

Više od tri decenije temeljnog razaranja treba pokušati zaustaviti. Ko? S kim, čime? Dobra namera nije dovoljna. A kako izvesti takav poduhvat, a da ne bude krvi do kolena, pa da se opet u Beograd nasadi budak koji će i dalje da radi isto? Pitanja o kojima samo pravi rodoljubi razmišljaju. 

Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču, kaže major Vojske Srbije za Jutarnji GLASnik
Mi profesionalci smo zakleti vojnici SFRJ, SRJ, DZ SCG i RS. Prve tri države su nam rastočili, a ovu četvrtu rastaču…
Kako su Vojska Srbije i ostali stubovi države sistematski uništavani

Govoriću o stubovima koji nose svaki narod na zemaljskom šaru, a to su, znanje, jezik, pismo, vera i snaga, 5 elemenata kroz koje je utkana ljubav kao šesti vezivni element.

Svedoci smo, a i učesnici udara na sve ove elemente u našem plemenu. Razaranje porodice, školstva, sistema vrednosti, zloupotreba Crkve, Akademije nauka, urušavanje sistema odbrane, skrnavljenje svetinja, pišanje po kostima naših drevnih, uništavanje jezika, odricanje ćirilice u latiničnoj formi, dodatno falsifikovanje istorije, sažimanje sa Gej lobijem, sistemski rad u korist EU kroz organizovani egzodus svih stručnih profila iz zemlje u države EU.

Tu je odgovor zašto se narod u Srbiji drži veštački u bedi. Nemački Rajh je ovaj put Meka, a ne Aušvic.

Psihofizičko slamanje srpskog vojnika je samo segment ove doktrine, koju osmišljavaju vizionari zapadnog sveta, koji se istinski i veoma ozbiljno bave tim poslom. Njihovi planovi su dugoročni i skloni etapnim modifikacijama, u zavisnosti od efekata na terenu.

Sluge pokorne, sa svojim pajserima, jako dobro plaćenim dužnicima, saradnicima, a i moćnicima, usložavanjem administracije, papirologije i moždanim terorom, ubijaju produktivnost, otupljuju oštricu razuma, stvaraju savremene robove, bez ličnog života, jer se upliću i u to.

Doušništvo i ulizivanje su osnovne discipline ove olimpijade.

Zamena teza, bitno je nebitno i obrnuto, lažni izveštaji, otvoreni sukobi moćnika preko leđa nemoćnih.

Anegdota ili: Kako se radi u Vojsci Srbije – kažnjavati profesionalce, nagrađivati nerad

Prepričava se jedna interesantna anegdota među pripadnicima vojske da je General-major Vojin Č. Jondić koji je inače bio cenjen i poštovan, a sada je u penziji ne tako davno izgovorio sarkastičnu teoriju:

Faze vojnih vežbi:
I – panika i totalna dezorganizacija,
II – krajnje neracionalno korišćenje ljudskih i materijalnih resursa,
III – zajednički ručak i
IV – kažnjavanje učesnika vežbe i nagrađivanje onih koji nisu učestvovali.

Nažalost to degradiranje i ponižavanje srpskog vojnika je naša stvarnost.

Srpskog vojnika neće zaustaviti ni metak, ni bomba, ni raketa, ali, neznalica, paničar, šizofrenična bitanga i šljam koji u nekom trenutku ima moć, da.

I tako, menjaju se jahači, konji ostaju isti, jašu li jašu, ne hrane, ne poje, ne timare. Konji počnu da lipsavaju, odlaze, a ždrepci i ždrebice neće da trpe kretenizam i dođu, budu, vide i odu.

I tako… odoše ljudi za normalnijim životom.

Niko se problemom ne bavi ozbiljno, već se traže krivci na pogrešnom mestu. E to je razlog što želim da otvorim oči javnosti, jer, oni što dolaze za nama zaslužuju da budu bolji od nas.

Kom se Carstvu prikloniti? Dvosekli mač. Quo vadis?

 

Eto zašto se vojska ne može gledati zasebno. Oni koji su ovo osmislili vodili su računa o svakom segmentu društva u celini, ali, na način da do te mere stvore uzročno-posledičnu vezu svega sa svačim, da kad pokušaš da rasplićeš, moraš biti ravan njima ili moćniji od njih.

I od kog iole pametnog čoveka očekivati, da se posle ovih uhvati u koštac sa rezultatima njihovog delovanja?

Jedino vizionar, čovek koji ima moćan tim stručnih, odlučnih, hrabrih ljudi, pre svega, patriota, nedodirljivih, nepodmitljivih, a uz to sve, pristupačnih običnom čoveku. Utopija, zar ne?!

Niko ih nije ovlastio da pregovaraju sa EU, sa Šiptarima, da rasprodaju zemlju, vodu, žene, muškarce, decu… niko ih nije ovlastio da dele nešto što pripada isključivo nama… niko. Sve “kao” za narod i otadžbinu… a oni su, na žalost, kao „naši“, a ne deca nekog našeg neprijatelja.

Šta činiti?

Pokušati razgovarati sa njima? Ne pitaju se oni.

Oterati nalogodavce iz Beograda? Ne znamo gde su.

Kom se Carstvu prikloniti? Dvosekli mač. Quo vadis?

 

Nadam se da ćemo otvoriti oči mnogima u ovom okeanskom bespuću u koje nas dovedoše bezumnici, prodane duše, čemer i jad ovog našeg roda.

Spadam u one koji drže do iskonskih moralnih vrednosti koje se prenose sa kolena na koleno… spadam u ljude… sa svim manama i po kojom vrlinom. I želim da zajedno otvaramo oči.

S poštovanjem

Major Dejan Radovanović,

referent za snabdevanje i održavanje u vojnoj pošti 3706 Požega

Kratka biografija

Rođen sam 1967. godine, 17. oktobra u Krčagovu-Užice, do svoje 15. godine živeo u Galovićima kod Kosjerića, gde sam kao đak generacije završio osnovnu školu, kojom se ponosim.

Tehničku srednju vojnu školu kopnene vojske JNA i Tehničku vojnu Akademiju sam završio u Zagrebu. I na te škole sam ponosan.

Tehničar sam za računare u borbenim sistemima KUB, Luna, Gvozdika i Bofors, a diplomirani inženjer tehnološke hemije za pogonska sredstva i zaštitu od korozije.

Uniformu nosim od 01.09.1982. godine i nosiću je, ako Bog i ljudi dozvole, do penzije, u koju bi trebalo da odem 17.10.2020. godine.

Major Dejan Radovanović

Priredio: Jutarnji GLASnik

Izvor: Jutarnji GLASnik  Foto: Privatna arhiva, Screenshot

Ostavite komentar