DRUŠTVO POLITIKA VAŠ GLAS

Sindikat policije Sloga o Hrkalovićki: Policijski ugao gledanja na lokalne izbore u Lučanima VIDEO

Sindikat policije Sloga o Hrkalovićki: Policijski ugao gledanja na lokalne izbore u Lučanima VIDEO

Državni sekretar nema nikakvu nadležnost da izdaje bilo kakva naređenja nikome, sem svom vozaču i sekretarici. Tako bar Zakon o policiji propisuje, u praksi je drugačije!!!
Nezavisni sindikat policije: Plaketa zahvalnosti Dijani Hrkalović

Kako ne bi bilo korektno da mi izvlačimo zaključke, svako neka sam zaključiti da li je naša državna sekretarka konfliktna ličnost, da li ima veštine da smiri situaciju ili je možda bije maler pa upada u probleme

Beograd, 18.12.2018. – Državna sekretarka Dijana Hrkalović bila je u Lučanima po nalogu ministra. Postupanje policijskih službenika bilo potpuno profesionalno i zakonito, odgovorno tvrdi direktor policije. Jedan opozicioni političar tvrdi da je ono što je video u Lučanima bila čista suspenzija države. A šta kaže zakon i struka?

Da ne bude sporno i ne dođe do pogrešnog tumačenja ovog članka, napominjemo da se nećemo bavimo političkom analizom događaja već stručnom analizom policijskog postupanja u očitoj kriznoj situaciji kada je uticaj političara na rad policije bio evidentan. Jer ipak, ono nije bio „Napad na policijsku broj 13“ iako to neki možda tako vide.

Mala opština Lučani koja se nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u Moravičkom okrugu od novembra 2018. godine postala je centar interesovanja vrha Ministarstva unutrašnjih poslova. Najpre je tu opštinu i malenu policijsku stanicu posetio ministar policije gospodin Nebojša Stefanović sa direktorom policije gospodinom Vladimirom Rebićem. Ništa čudno, sem da se to čini u vreme lokalnih izbora. Zašto?

Nakon obilaska Policijske stanice, visoki funkcioneri MUPa sastali su se sa predsednicom opštine Lučani gospođom Vesnom Stambolić, jer je saradnja lokalne uprave sa pripadnicima MUP veoma važna i u interesu je građana. I ništa to ne bi bilo čudno niti zanimljivo da se upravo u to vreme u Lučanima nisu pripremali izbori na lokalnom nivou.


Zli jezici rekli bi da se na takav način daje podrška jednoj političkoj partiji kojoj sasvim slučajno pripadaju gospođa Stambolić i gospodin Stefanović. Namera im je bila sasvim drugačija, kažu da izbori nemaju veze sa posetom. Zapravo radilo se „o postavljanju kamera koje treba da snimaju i građane danju i noću“…

Elem, izbori u Lučanima održani su u nedelju 16.12.2018.godine. To maleno mesto u vreme izbora bilo je preplavljeno mnogim građanima iz Srbije koji su sasvim slučajno zaposleni u raznim državnim organima i preduzećima. Za taj izlet koristili su službena vozila. A kako bi drugačije došli ako ne službenima? Logično, bilo je prisutno i mnogo policije jer je neko pretpostavio da tamo dolaze neki grozni političari koji „pozivaju na silovanje, linč i nasilje“ kako reče jedna mlada i perspektivna devojka koja za sebe tvrdi da je novinarka.


Umesto silovanja, linča i nasilja, koje je izgleda predupredila policija, evidentirano je da je neko po Lučanima i okolnim mestima vozio službena vozila iz raznih organa javne vlasti i državnih preduzeća. Bilo je tu i nekih vozila bez registarskih tablica i nalepnica. Kažu da su došli iz AP KiM.

Možda ljudi nemaju da plate registraciju pa rizikuju. Ali kako voze i parkiraju baš ispred policije? Izazivaju sreću ili im je dozvoljeno? Kako baš da to budu Skupi džipovi bez registarskih tablica dok su ona jeftinija vozila uredno registrovana? Na žalost, policajci to izgleda nisu smeli da vide. Da li im je možda naređeno da okrenu glavu ili je za to (kako neki navode) možda zaslužna dama vitkog stasa i odlučnog glasa. Mi ne znamo.

Začudo takvu pojavu vozila bez tablica nije primetio ni načelnik policijske uprave koji se takođe sasvim namerno našao u Lučanima. Da li je i on davao podršku policajcima ili je možda komandovao nekakvim štabom?

Nekako, pitamo se gde se načelnik nalazio za vreme parlamentarnih izbora ako je na ove male lokalne prisutan u lokalnoj stanici? Zar je moguće da su izbori toliko rizični po bezbednost građana tog gradića? Ili se možda, tu našao da bi pravio društvo političkoj podršci ili je možda primio naređenja?

Ipak, hajde da verujemo na reč direktoru policije kada kaže „odgovorno tvrdim da je postupanje policijskih službenika tom prilikom bilo potpuno profesionalno i zakonito.“ Da ne sumnjamo.

Ko smo mi da sumnjamo u direktorsku reč. Neki kažu možda je montaža je u pitanju. Ali da mi ipak verujemo na reč direktoru umesto da verujemo sopstvenim očima. Oči mogu da nas lažu…
Ali nećemo se baviti politikanstvom, niti se bavimo. Hajde da utvrdimo činjenice, da analiziramo ovo stručno i profesionalno.

Da li je moguće da se pored policijske stanice nađu parkirana vozila bez tablica? Naravno da je moguće ukoliko ih policija oduzme. Da li je sa ovih vozila policija oduzela tablice, reklo bi se da nije. Da li je intervenisala, i to nije. Zašto? E pa zato… Sve je bilo u redu, reče direktor…

Mada, moguće da u Lučanima nije bilo saobraćajaca na raspolaganju. Moguće da je načelnik procenio da saobraćajci nisu potrebni i da je potrebno dovesti više kriminalističke policije radi uzimanja izjava od opozicionih političara. Nikako onima iz vladajuće partije. Dakle, inspektori u civilu ne rade po saobraćaju, oni rade samo ono što im se naredi. A šta im je naređeno?

Stvara se utisak da im je naređeno da zadržavaju nečije političke neistomišljenike. Jedne kako osumnjičene druge kao svedoke. Ne one koji su iz iste partije kojoj pripadaju Stambolić i Stefanović. Za takve zakoni ne važe. Videlo se to na primeru vozila bez tablica.

Policija postupa po naređenju Javnog tužioca, i to se čulo. Onlajn mediji pištu da se za to postarala gospođa u trenerici. Funkcionerka opasnog stasa i odlučnog glasa.

Arhiva: Rat mafiji

Ona je od strane ministra lično zadužena da jadnim i uplašenim policajcima pruži podršku. Ili nešto drugo? Običan policajac rekao bi: „Mani me takve podrške, pusti me da radim i ne pritiskaj…“
Zapažamo, podrška od neprikladno obučene funkcionerke u policijskoj stanici teško da je potrebna. Da se razumemo, policajcima je podrška političara potrbna u cilju poboljšanja uslova rada i podizanja socijalnog statusa. Međutim ovakva podrška u Lučanima značila je jedino kao „slušaj i radi kako ti se kaže“. Ti slušaš i ja te podržavam u tome. Kasnije, ja dižem ruke od tebe… A tebi kako bude. I ne bi bilo prvi put. Policajci su često puta zloupotrebljeni i ostavljeni da se sami vade na sudovima.

A šta kaže Zakon o državnoj upravi? Ko je zapravo državni sekretar?

Dakle, u konkretnom slučaju podrška je zapravo služila ministru umesto očiju i ušiju. Ništa sporno, to je njegovo pravo. Svako ima pravo da uđe u policijsku stanicu, to je javna služba. Ali, može li svako da u policijskoj stanici uđe u trenerci? Može li predstavnik najvišeg organa u stanici boraviti formalno a biti odevena neformalno?

Ne naravno. To nije dozvoljeno čak ni policijskim službenicima koji rade u stanici. Sem na fizičkom vaspitanju.

A šta kažu propisi, recimo Pravilnik o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova:
Dakle, sportska odeća nije dozvoljena sem u slučaju kada je to neophodno zbog operativnog rada na terenu. Ali, državni sekretar nije operativni radnik Ministarstva i ne radi na terenu, sem kada pruža policiji „podršku“. Dakle, državni sekretar nema nikakvu nadležnost da izdaje bilo kakva naređenja nikome, sem svom vozaču i sekretarici.

Tako bar Zakon o policiji propisuje:
Teoretski sve to lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi….

Kako to izgleda u praksi moguće je videti u jednoj vrlo neprimerenoj situaciji kada grupa građana predvođena narodnim poslanicima opozicije, bez poziva ulazi grupno u policijsku stanicu.

Da to izgleda strašno, posebno jer jedan od njih „bije žene“ kako reče ministrova podrška. Ili „poziva na linč, silovanje i nasilje“ kako reče Barbara. Od takvih se valjda prepadaju i policajci u stanici pa isture „podršku“ da se junački isprsi i odlučnim i jakim glasom verbalno obračuna s njima.

Sve to može se se videti u snimku:
Na samom početku snimka čuje se poziv narodnog poslanika i predsednika političkog pokreta koji poziva građane da se pridruže grupi kako bi iz policijske stanice „oslobodili jednog čoveka“. Motivi mogu biti razumljivi jer je policija dala povod samim privođenjem političkog aktiviste u vreme izbora. Ali takav čin bi se mogao protumačiti kao poziv na fizički obračun. Jer šta znači oslobađanje građana iz policijske stanice? Opravdano, višebrojna grupa ljudi se uvek i po pravilu teško kontroliše.

Ukoliko je grupa građana bez poziva ušla u hodniku i mirno razgovarala, to ne znači da je ometala službena lica

Upad organizovane grupe u policijsku stanicu može da izazove nelagodu, osećaj nesigurnosti i ugroženosti zaposlenih, ali i ometanje rada. Pod uslovom da grupa ulazili bez pitanja u kancelarije.

Upad skupine u službene kancelarije u vreme rada (uzimanje izjava osumnjičenih ili svedoka) može se okarakterisati kao sprečavanje i ometanje policijskih službenika u izvršenju službenih dužnosti i radnji. Krivični zakonik u tom slučaju propisuje:
Dakle, ukoliko je grupa građana bez poziva ušla u hodniku i mirno razgovarala, to ne znači da je ometala službena lica. Treba imati u vidu da policijska stanica predstavlja službene prostorije za rad zaposlenih koja je namenjena za ostvarivanje prava građana, pa građani imaju pravo da u javnoj ustanovi uđu radi zaštite svojih interesa.

U ovom slučaju, narodni poslanici i predstavnici političkih partija imali su pravo da mirno, bez buke i vike, pristupe u hodnik ili prijemnu kancelariju stanice i zatraže informacije koje se odnose na događaj, podnesu prijavu ili ostvare neko drugo svoje pravo.

Nesporno, građani imaju pravo da snimaju zaposlene u policijskoj stanici ukoliko na taj način ne ometaju rad zaposlenih. Takođe, dužni su da ne remete javni red i mir vikom i bukom i ne ometaju zaposlene koji rade u zgradi.

Međutim, sa snimka se može videti da određeni broj građana ispred policijske stanice skandira „Uhapsite Vučića“ a zatim ulaze u hodnik. Tokom razgovora čuje se buka, vika, smeh i slično. Postavlja se pitanje, da li je to ometanje ili demokratsko pravo izražavanja nezadovoljstva i određeni vid građanskog bunta.

Dalje se vidi da se umesto da se civilizovano razgovara na hodniku se vodi neprimeren dijalog, što jeste velika greška čeonih ljudi u policiji.

Obaveza nadležnog rukovodioca policijske stanice je postojala da uljudno pozove predstavnike građana narodne poslanike u kancelariju i da tom prilikom kulturno obave razgovor. Međutim, na snimku se vidi neprimereni dijalog između Državnog sekretara i načelnik Policijske uprave sa narodnim poslanicima i političarima.

Da je pametno postupljeno, ne bi bilo razloga niti povoda da se na onakav način vodi dijalog koji prerasta u verbalni sukob i međusobno omalovažavanje.

Ono što jeste za svaku pohvalu je postupanje policajaca koji prilikom ulaska organizovane grupe ljudi postupala veoma smireno i krajnje blago. Takvo postupanje jeste primarno i poželjno kada se napeta atmosfera smiruje.
Drugo je pitanje, zašto je, i da li je Javni tužilac tražio da se baš u danu izbora uzimaju izjave od osumnjičenih? Da li se moglo sačekati i postupiti uveče u toku noći ili narednog dana? Zar je moguće da je bila procena da je u danu izbora najsvrsishodnije da se izjave uzimaju od političara i tako sprečavaju da rade svoj posao?

Takva uzavrela atmosfera i ometanje njihovog rada za vreme izbora mogla se elegantno izbeći na način da su politički aktivisti legitimisani, zatim da im je uručen poziv da se u službenim prostorijama jave nakon zatvaranja biračkih mesta. Elegantno bi se sve okončalo, bez nervoze, agresije i verbalnog sukoba. Na taj način ne bi bilo povoda za ono što će zauvek biti zabeležano u elektronskim medijima i na interentu.

Dakle, načelnik policijske uprave kao i državna sekretarka bili su dužni da objektivno i stručno izvrše analizu i procenu. Da procene da bi na dan izbora privođenje i zadržavanje političkih aktivista bilo pogrešno i da bi na taj način policija bila upletena u političku igru.

Realno, nikakva opasnost nije postojala da se izjave uzmu nakon zatvaranja biračkih mesta. Takođe, policija je morala da uoči i legitimiše sve nepoznate i sumnjive građane koji su danima obilazili naselja u okolini i gradu Lučani, posebno ona skupa vozila sa zatamnjenim staklima bez registarskih oznaka.

Zašto tako nije postupljeno znaju to jedino oni. Oni koji prate medije mogu jedino da nagađaju i spekulišu.

Policajci su svakako morali i da utvrde identitet korisnika luksuznih vozila sa zatamnjenim staklima koji su ih vozili bez registarskih tablica i ukoliko postoje osnovi protiv istih primene ovlašćenja.

Ministar, direktor i načelnik policije ostali su dužni da javnosti odgovore na ova zapažanja. Nisu. Pitanje je zašto?

Ono što jesu videlo se juče. Kao po komandi udruženja policije i neki sindikati osudili su verbalni napad na državnu sekretarku-ženu.
Stav ovog sindikata je da ne postoji razlika izmeću napada na ženu ili muškarca. Nasilje je isto prema onome ko ga trpi, ono je jedinstveno i nema posebnosti. Žene su tražile izjednačenje prava sa muškarcima, ostvarile su ga. Zato danas u policiji rade i naše drage koleginice, rame uz rame sa muškarcima. Sa istim obavezama i pravima.

Prema tome, nasilje je nedopustivo kako prema ženama tako i prema muškarcima. Žrtva nema boju kože, naciju, pol i izgled. Žrtva je nemoćno ljudsko biće koje ne može da se brani.

Za našu državnu sekretarku se ne brinemo, ona kao i svi drugi državni funkcioneri zaštićeni su kao beli medvedi, za njih brinu sve naše službe bezbednosti. Problem su mali obični građani kojima tužioci ne staju u zaštitu sa nalozima policije za hitno postupanje.

Državna sekretarka kao psiholog po zanimanju trebala bi da dobro poznaje tehnike izazivanja i smirivanja verbalnog sukoba. Šta više, prema službenoj belešci koja je objavljena na društvenim mrežama može se videti da se i ranije nalazila u sličnim situacijama. Verovatno je i tada, kao u Lučanima smirivala situaciju. Zbog toga je valjda i odabrana da bude podrška policajcima. I ne smao u lučanima, naša državna sekretarka je svuda gde je krizna situacija i svuda verovatno daje „podršku“ policajcima.
Kao ne bi bilo korektno da mi izvlačimo zaključke, svako neka sam zaključiti da li je naša državna sekretarka konfliktna ličnost, da li ima veštine da smiri situaciju ili je možda bije maler pa upada u probleme. Mada i to je nebitno, nasilje nije dozvoljeno kako prema ženama tako ni prema muškarcima, a ni prema životinjama!

I zato, gospodo političari i političko-policijski funkcioneri, dalje ruke od operativnog dela policije. Pustite ih da sami rade ono za šta su se školovali, po zakonu i pravilima struke. Bilo bi mnogo bolje nego da se dešavaju krize poput one u Lučanima. Policija nije i ne sme biti poluga vladajuće većine već državni aparat koji radi u skladu sa propisima u interesu građana.

Vaš Sindikat policije Sloga

Izvor: Sindikat policije Sloga  Foto: Screenshot

Ostavite komentar