DRUŠTVO REGION

Vek posle raspada Austrougarske Zagreb ćuti, Prag i Bratislava slave, a Austrija i Mađarska različito gledaju na svoju habsburšku prošlost

Vek posle raspada Austrougarske Zagreb ćuti, Prag i Bratislava slave, a Austrija i Mađarska različito gledaju na svoju habsburšku prošlost

Zagreb — Vek posle raspada zajedničke države, Austrija i Mađarska različito gledaju na svoju habsburšku prošlost.

Vek posle raspada Austrougarske Zagreb ćuti, Prag i Bratislava slave, a Austrija i Mađarska različito gledaju na svoju habsburšku prošlost
Zagreb, Foto: Pixabay

Jedna bira carski kič, a druga gromki nacionalizam, piše „Jutarnji list“, pozivajući se na Hinu, povodom godišnjice raspada nekadašnje monarhije koja je činila srce tadašnje Evrope.

Obe ove zemlje nastale su na političkim ruševinama Austrougarske posle poraza u Prvom svetskom ratu i obe su ostale bez velikih teritorija i miliona stanovnika po sporazumu u Sen Žermenu zaključenom sa Austrijom 1919. godine i Trijanonskom ugovoru sa Mađarskom iduće godine.

Sto kasnije kasnije taj deo istorije različito odzvanja u Beču i Budimpešti, kaže Oliver Ratkolb, upravnik Instituta za suvremenu istoriju bečkog univerziteta.

„U jednoj studiji pre nekoliko godina pitali smo ljude iz dveju zemalja šta im Sen Žermen i Trijanon znače danas. Dobili smo potpuno različite odgovore. U Austriji ih nije briga za to, u Mađarskoj je suprotno“, rekao je Ratkolb.

Budimpešta, Foto: Pixabay

„Trijanonski mit i rastakanje ‘Velike Mađarske’ bilo je za untrašnje potrebe podgrevano čak i u komunističko doba, a nakon 1989. pogotovo“, kaže Ratkolb.

Trijanonskim ugovorom Mađarska je ostala bez dve trećine teritorija koje je dotad imala. Desničarski premijer Viktor Orban rizikovao je čak i gnev susednih zemalja nudeći mađarsko državljanstvo pripadnicima mađarske manjine.

Iako se mnogi Mađari izvan Mađarske „baš i ne identifikuju sa Orbanovom verzijom demokratije, on je uspeo da stvori nacionalnu bajku koja odzvanja“, kaže Nandor Bardi, istoričar etničkih manjina na Mađarskoj akademiji nauka.

Austrija je carsku prošlost ostavila iza sebe i okoristila se statusom male, neutralne zemlje koja je ušla u EU, ali ne i NATO, objašnjava Ratkolb.

Ključ za razumevanje ta dva različita pristupa prošlosti jeste shvatanje razlika u „žrtvoslovnoj doktrini“ koje su zemlje razvile na osnovu različitih iskustava u prošlom veku, tvrdi Ratkolb.

U Austriji je „senžermenski mit“ zastareo nakon 1945. godine kad je zemlja opet poražena u ratu, ovaj put kao deo nacističke Nemačke.

Beč, Foto: Pixabay

Nakon rata, Austrija se trudila da se distancira od Nemačke tvrdeći da je ona „prva nacistička žrtva“ i pokušavajući da minimalizuje austrijsku ulogu u zločinima Trećeg Rajha.

Habsburška prošlost pokazala se stoga korisnom u oblikovanju zasebnog austrijskog identiteta, sa carom Franjom Josifom i njegovom suprugom Elizabetom, poznatom Sisi, pretvorenima u ikone kiča.

U međuvremenu je Austrija iskoristila mnogo od svog neutralnog statusa tokom Hladnog rata i privukla UN i druge međunarodne organizacije da otvore kancelarije u Beču.

Suprotno tome, „trijanonski mit“ živeo je u mađarskoj nacionalnoj podsvesti, a Orban ga je vešto oživeo posle povratka na vlast 2010. godine.

Tokom ovogodišnje izborne kampanje Orban je tvrdio da Brisel želi Mađarima ukrasti državu, „ovoga puta ne potpisom nalivpera kao pre sto godina u Trijanonu, nego želi da to učinimo sami, da dobrovoljno predamo zemlju drugima“.

S druge strane, Austrija ne neguje svoju prošlu ulogu velike sile, a nostalgija za Franjom Josifom i Sisi je površna.

„U Mađarskoj i dalje postoji uverenje da je zemlji naneseno najviše nepravde u događanjima 1919. i 1920. godine“, rekao je austrijski istoričar Anton Pelinka.

Prag, Foto: Pixabay

I dok zvanični Prag i Bratislava ovih dana obeležavaju stotu godišnjicu oslobođenja od austrijske i mađarske vlasti, zvanični Zagreb tim povodom nije predvideo ništa, zaključuje Hina.

IZVOR: HINA, JUTARNJI LIST, B92

Ostavite komentar