Ekološki pokret Vrbasa: PRAVOSUĐE U SRBIJI KAMIČAK U CIPELI CELE NACIJE!

Svesni problema u primeni trećeg stupca Arhuske konvencije u Srbiji, koji tretira pravnu zaštitu u ekološkim sporovima, danas smo nastavili sa učešćem u radu Okruglih stolova po pitanjima izmene Ustava u oblasti pravosuđa, koje organizuje Ministarstvo pravde i Kancelarija za saradnju sa civilnim sektorom. Skup je održan u kongresnom centru Master Novosadskog Sajma, a prioritetna tema bila je sudska praksa i izvori prava!

Primetan je bio izostanak predstavnika udruženja sudija i udruženja tužilaca i još nekih strukovnih udruženja. Nismo sigurni da li se radi o bojkotu, ali znamo da nas je tema dovela do mogućnosti ukidanja imuniteta sudijama i tužiocima i pokretanja odgovornosti za odluke donesene protivno zakonu, ili kojima se izigrava zakon a koje se donose u nerazumnom roku!

Da ne bi smo dalje spekulisali, na sledećem linku možete pogledati njihovo zvanično objašnjenje u kojem iznose ozbiljne zamerke organizatorima konsultativnog procesa:

UDRUŽENjE TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA – SAOPŠTENjE!

Svoja izlaganja na skupu imali su dva američka pravnika, Volter Perkel (Walter Perkel), savetnik za borbu protiv korupcije Kancelarija Ministarstva pravde SAD i Amid Kabrebala (nismo zapamtili funkciju), koji su napravili paralelu srpskog i američkog pravosuđa, i preneli svoja iskustva o presedanima u sudskoj praksi! Komentari domaćih pravnika bili su da su ova dva pravosudna sistema isuviše različita da bi se podvlačile ozbiljne paralele. Ali činjenica stoji da je u SAD pravda u sudovima dostupnija, te bi se sigurno mogla preuzeti mnoga pozitivna iskustva!

Bez ambicije da komentarišemo stručne diskuskutante, uzeli smo sebi za pravo da prenesemo utiske eminentnih pravnika, profesora, ljudi od iskustva i svakako Ministarstva pravde sa moderatorom Okruglog storala, Čedomirom Backovićem, koji je i pomoćnik ministra za evropske integracije i međunarodne projekte. „Zadatak pravosuđa i advokature nije da dele pravdu, već da čine profesionalnu uslugu građanima, prateći zakonske okvire“! Za to su, je li, plaćeni!“, kako reče između ostalog!

A kako rade taj svoj posao!?

Gotovo da nema spora u Srbiji koji je trajao ispod 5 godina! 100.000 sporova traje deset godina u proseku a desetine hiljada sporova 20 i više godina! Sudije svoj autoritet i veličinu izgleda grade na spisima koje podmeću na svojoj stolici! Prosečna cena sudskog postupka u Srbiji je 2500 evra, dok je u Nemačkoj 300 evra! U EU prosečan broj predmeta po sudiji je 2-3 puta veći nego u Srbiji. Na 100.000 mi imamo oko 70 sudija, Danci 6, Francuzi 5… Samo su neki od frapantnih podataka koje smo juče čuli na sastanku!

Veliki deo diskusije odnelo je pitanje potrebe ujednačavanja stručne prakse i članovi Ustava koji to eventualno omogućavaju (142, 145 i 149). Slobodno sudijsko uverenje očigledno se u Srbiji previše zloupotrebljava i često odvede postupak izvan zakonskih okvira i mimo pravične odluke! Ovakve situacije su dovoljno česte da se otvori potreba ozbiljnog nadzora nad sudskim odlukama i optužnim zahtevima tužilaca, uz eventualno ukidanje njihovog imuniteta i suočavanja sa posledicama! Ovakva ili sasvim slična situacija je kod odgovornih lica po lokalnim samoupravama!

U našim sudovima nema porote (naroda) kao u američkim! Odluke se dakle donose „u ime naroda, bez naroda i često protiv naroda“! U Srbiji nikada niko nije odgovarao za loše odluke u pravosuđu! Ambijent opšte tolerancije i apsolutne amnestije za nerad, javašluk, neznanje, neprofesionalnost pa čak i kršenje zakona od strane sudija i tužilaca, u presudnoj meri sputava razvoj cele nacije! Izostanak pravde u sudovima sprečava svaki ozbiljniji pokušaj razvoja u bilo kojoj oblasti života! U tome smo se uverili u brojnim ekološkim sporovima koje smo pokretali! Uz takav pravni ambijent, razumljivo da može pedeset godina opstajati otrovna prljavština u Velikom Bačkom Kanalu!

Slušajući poslednjih meseci predviđanja odgovornih osoba iz resornih institucija o petnestak milijardi evra potrebnih investicija u životnu sredinu, iz prethodnog jasno vidimo samo „jata lešinara“ kako se grupišu oko ove bremenite oblasti! Vidimo kako se naprečac uče ekološki pojmovi i štancaju instant stručnjaci za životnu sredinu! Čerupanje „zelenog dinara“ – bez posledica, može se preliti u čerupanje zelenih evrića! Samo hoće li na to EU, naši najveći donatori,gledati mirno i pomirljivo kako razvlačimo novce njihovih poreskih obveznika!

Ustav, ovakav ili onakav, samo je, na žalost, važan papir kojeg bi ljudi morali poštovati! U Srbiji znamo da je moranje relativna kategorija, „gde u frci i prilici svaki papir može dobiti sasvim drugu upotrebnu vrednost“!

Izvor: Ekološki pokret Vrbasa

Prethodni članci

 

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *