EKONOMIJA

Dijaspora hrani Srbiju

Prema podacima Narodne banke Srbije, doznake dijaspore u prva tri meseca ove godine iznosile su 683 miliona evra, što je za 10,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Foto: novinar.de

Naši ljudi iz belog sveta šalju u otadžbinu više para nego što Srbija uspeva da privuče stranih investicija. Devizne pošiljke su redovan izvor prihoda rođaka iz zavičaja koji na taj način popunjavaju kućni budžet.

– Od početka 2001. godine u našu zemlju slila se ogromna količina deviza, a pošiljke naših rođaka iz belog sveta bile su najredovnije – kaže prof dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

Najviše doznaka stiglo je iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Prema istraživanjima, čak 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a oko 11 odsto anketiranih stanovnika Srbije izjavilo je da povremeno prima novac od rođaka. Posredno ili direktno čak oko 800.000 žitelja naše zemlje prima pomoć od rodbine.

Podaci Svetske banke kazuju da je u prvoj deceniji ovog veka u Srbiju stiglo 43 milijarde dolara i da doznake čine 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Po toj računici, u Srbiju stiže dva i po puta više doznaka nego investicija.

Deo novca koji registruje Narodna banka Srbije šalje se preko banaka. Međutim, postoji i onaj neregistrovani iznos koji stiže autobusima ili ga dijasporci sami donose u otadžbinu. Niko ne zna tačno o kolikom iznosu je reč, ali je činjenica da naši zemljaci hlebom hrane svoje najmilije na rodnoj grudi.

Naime, ljudi koji primaju doznake istraživačima najčešće tvrde da većinu dobijenog novca troše na osnovne potrebe kao što su hrana, odeća, obuća i plaćanje računa. Međutim, od novca iz dijasporskih koverti ljudi u Srbiji kupuju i ogrev, plaćaju lečenje, medicinsku negu, školuju decu…

To je velika razlika u odnosu na neka prošla vremena kada se novcem iz belog sveta mnogo gradilo. Ljudi su zidali kuće i vikendice, angažovali zidare, kupovali domaći građevinski materijal, placeve, zemlju i na taj način pravili obrt.

Ekonomistu Miroslava Prokopijevića ne čudi što su doznake izdašnije od investicija. Prema njegovim rečima, poslovna klima u Srbiji vrlo je loša i stoga investicije izostaju.

– Dijaspora šalje novac rodbini i ljudi od toga preživljavaju. To je jedna vrsta socijalne pomoći za naše građane koji zahvaljujući darežljivosti rodbine dobijaju preko potrebnu novčanu injekciju – kaže Prokopijević.

Iseljenika sve više

Svake godine sve više ljudi iz Srbije ode na rad u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a 2017. sreću je potražilo njih čak 70.000.

– To je jedan od razloga povećanja doznaka jer u otadžbini ostavljaju nezbrinute roditelje i rođake kojima šalju novac – kaže Kovačević.

Svake godine sve više ljudi iz Srbije ode na rad u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a 2017. sreću je potražilo njih čak 70.000.

– To je jedan od razloga povećanja doznaka jer u otadžbini ostavljaju nezbrinute roditelje i rođake kojima šalju novac – kaže Kovačević.

Izdašno i u BiH

Tokom prošle godine dijaspora je u BiH poslala 2,51 milijardu maraka (1,25 milijardi evra). To je za 85,25 miliona evra više u odnosu na 2016. godinu, odnosno za 7,2 odsto.

Izvor: Vesti online, N. S. Preradović

Ostavite komentar