EKONOMIJA

Ekonomisti: Javni dug Srbije 24,1 milijardu evra! Dijaspora šalje 2,8 milijardi godišnje. Realnog oporavka države nema, nema kraja uzimanju kredita

Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno pohvalio da se javni dug Srbije smanjuje i da se naša zemlja trenutno nalazi na listi najmanje zaduženih zemalja sveta, istina je ipak manje povoljna za građane Srbije.

Foto: Screenshot

Tačno je da se javni dug (dug države) smanjuje jer je pre tri godine bio je 74,7 odsto od BDP-a, krajem prošle godine 61,5 odsto, a prema poslednjem podacima iz aprila pao je na 58,6 odsto.

Ipak, nismo mi najmanje zaduženi jer samo u regionu manje zajmova od Srbije imaju Rumuni, Bugari, Makedonci, ali i BiH i teritorija Kosova. Makedonci duguju više od 38 odsto od državnog BDP-a, Rumuni 35 odsto, BiH 26, Bugarska 25,4, a teritorija Kosovo tek 16,6 odsto.

Nažalost, i ovo smanjenje javnog duga nije se dogodilo zato što je naša država prestala da uzima kredite iz belog sveta, nego je nerealno jačanje dinara doprinelo da BDP, koji se inače kroji u dinarima, kada se preračuna u evre, po kursu od 118,30 dinara za evro ispadne veći nego kad je dinar bio 120 dinara.

Inače, trenutni javni dug iznosi 24,1 milijardu evra, a ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže da razloga za veselje nema.

– Iako je javni dug smanjen, razloga za euforiju nema. Efekat jačanja evra prema dolaru jeste to što javni dug Srbije, odnosno ona trećina u dolarima, kad se preračuna u evre, ispadne manja nego što je bila. Kredite i dalje uzimamo, nedavno su u Skupštini izglasna četiri nova zajma – kaže Ćulibrk.

Tako je gotovo isključivo zaslugom kursnih razlika Srbija ostvarila smanjenje javnog duga u odnosu na BDP.

Ekonomista Mlađen Kovačević se slaže da je manji javni dug povukla kursna politika, a znatno manje realni rast BDP-a.

– Nominalni iznos javnog duga u dinarima je skoro nepromenjen. Jako je neracionalno i čudno da dinar ovoliko jača kada znamo da zemlje u okruženju imaju znatno veći privredni rast od nas. Pored toga, Srbija godišnje potroši tri odsto BDP-a na otplatu kamata, a 14-15 odsto BDP-a na otplatu i glavnice i kamata. Samo po osnovu toga trebalo bi da dinar slabi. Kod nas je sve suprotno – upozorava Kovačević.

Dakle, realnog opravka države nema, nema kraja uzimanju kredita, ali devizne pošiljke koje naša dijaspora velikodušno šalje u otadžbinu realno manje vrede. Naime, opšte je poznato da dijaspora godišnje u otadžbinu pošalje više od 2,8 milijardi evra, što je stavlja na mesto ispred svih stranih ulagača.

Tako se teško zarađeni evri obezvređuju državnom politikom jakog dinara. Rodbina u otadžbini kupuje ogrev, lekove i školuje decu, pa u najmanju ruku, kažu eksperti, nije fer da joj se otima iz usta.

Stari scenario

Doznake dijaspore u proseku iznose 2,8 milijardi evra i za oko 800 miliona evra su izdašnije od stranih direktnih investicija. Nažalost, vlasti nedovoljno cene te pošiljke, pa evro redovno slabi prilikom masovnog dolaska dijaspore tokom letnjih odmora ili zimskih praznika.

Istovremeno, efekat smanjivanja javnog duga na trenutnih 58 odsto i nije neki uspeh jer što je zemlja razvijenija ona sebi može priuštiti veći dug. Za zemlje u razvoju, gde spada Srbija, granica prekomerne zaduženosti je 50 odsto od BDP-a. Eksperti su saglasni da Srbija mora što pre da zbog nedovoljne privredne razvijenosti mora da što pre da ide ispod 50 odsto zaduženosti.

Izvor: Vesti online

Ostavite komentar