EKONOMIJA

Fiskalni savet: Predsedniku povećati platu na 300.000, poslanicima na 275.000

Procenjuje se da oko pola miliona zaposlenih radi u javnom sektoru. Njima je država poslodavac, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u ovom sektoru u martu je 55.272 dinara i bila je veća za skoro 10.000 od proseka u privatnom sektoru.

Foto: Fonet, Zoran Mrđa

Iskazana prosečna neto zarada od 55.272 dinara bila je u martu za skoro 6.000 veća od republičke neto zarade , ali to nikako ne znači da su svi zaposleni u javnom sektoru toliko zarađivali i da su toliko stavili u džep. Neki su jedva”dobacili” do polovine prosečne neto plate u javnom sektoru, ali zato ima onih koji su je dva – tri pa i više puta premašili.

Fiskalni savet Srbije u posebnoj analizi “Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice za reformu” pozabavio se upravo tom ogromnom razlikom u zaradama pojedinih delatnosti u okviru javnog sektora , kako bi pokazao koliko je ova oblast, koja je možda i najvažniji za svakog ko radi, neuređena, nepravična i na kraju krajeva predstavlja fiskalni rizik za državu.

Fiskalni savet tvrdi da se zarade u državnom sektoru utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotine koeficijenata, što za posledicu ima različite plate za isti rad i jednake plate za različite poslove. Došao je do zaključka da se plate u državnom sektoru formiraju na čak 23 različite osnovice, da postoji više od 500 osnovnih koeficijenata i preko 200 dodataka na osnovu platu. Njima su potpuno narušeni odnosi između zarada u različitim delovima državnog sektora i unutar njih, tako da se neretko za ista zanimanja i rad isplaćuju plate koje se razlikuju i do 70 odsto.

Po mišljenju FŠ sistem plata u javnom sektoru treba drugačije urediti i to tako da svi zaposleni budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama. Na taj način, smatraju, trajno bi se regulisali međusobni odnosi njihovih zarada i postiglo da za zaposlene u svim sektorima države važe i isti i objektivni kriterijumi za formiranje plata. Odgovarajući odnos između najniže i najviše osnovne zarade zaposlenih u opštoj državi trebalo bi da iznosi jedan prema 12.

Kako bi se teorijski predlog pokazao kroz konkretan iznos plate, Fiskalni savet Srbije uradio je koeficijente za sva radna mesta u državnom sektoru , koji bi od naredne godine tako trebala da budu plaćena. Prema tom predlogu FSS, predsednici Republike, Skupštine i Vlade Srbije i Ustavnog suda , trebalo bi da imaju koeficijene 11-12, što u zaradi znači da mesečno primaju između 275.000 i 300.000 dinara. To, konkretno, znači da bi predsednik Srbije koji sada ima zaradu od 125.000 dinara od naredne godine trebalo da mesečno prima dva i po puta više. Ili, da predsednici Vlade i Skupštine Srbije čija je plata sada 100.000 imaju povećanje od skoro tri puta.

Dnevnik.rs

Plate ministara, poslanika, sudija Ustavnog suda , Republičkog javnog tužioca , Zaštitnika građana i predsednika Državne revizorske institucije trebalo bi da imaju kooeficijent 10-11 što znači da im se mesečna plata kreće od 250.000 do 275.000 dinara. Tako bi ministar, čija je prema podacima FŠ sada plata 85.000 dinara dobio povećanje za čak tri puta, koliko bi dobili i poslanici. Republičkom javnom tužiocu plata bi se sada sadašnjih 190.000 povećala za manje od 100.000 , ali bi se zato zarada zaštitnika građana koja sada iznosi 360.000 mesečno smanjila za skoro 100.000 dinara.

Po predlogu FSS veću platu od sadašnje, primenom koeficijenta 8-10 dobili bi direktori Poreske uprave, Uprave carina, sudije Vrhovnog kasacionog suda i generalni sekretar Skupštine Srbije. Za njih bi se mesečna zarada kretala između 200.000 i 250.000 dinara. Državnim sekretarima plata bi primenom koeficijenta 6,5-8,5 bila povećana sa sadašnjih 70.000 na 160.000-210 dinara, dok bi, recimo direktorima državnih agencija ona ili ostala ista kao sada – 180.000 ili bi morala da bude smanjena za nekoliko hiljada.

Predlog Fiskalnog saveta Srbije znači i znatno veće plate u prosveti i zdravstvu, za koje oni inače smatraju da su neopravdano male u odnosu na druge delove javnog sektora. Tako bi nastavnik u visokoškolskom obrazovanju , prema FŠ, trealo da ima mesečnu platu od 75.000 do 100.000 umesto sadašeg raspona koji se kreće od 65.000 do 80.000 dinara. Nastavnik u srednjem obrazovanju trebalo bi da ima platu od 45.000 do 55.000 mesečno, a sada se ona kreće između 40.000 i 50.000 dinara. Istu platu trebalo bi da imaju i nastavnici u osnovnom obrazovanju, dok bi plata učitelja umesto sadašnjih 40.000 trebala da se kreće između 40.000 i 50.000 dinara. Zarade doktora specijalista i subspecijalista imala bi umesto sadašnjeg raspona od 65.000 do 80.000 povećanje na mesečni iznos od 90.000 do 110.000 dinara. Medicinskim sestrama bi prema ovoj računici plata neznatno porasla : umesto sadašnjeg raspona od 40.000 do 45.000 , trebalo bi da bude između 40.000 i 47.500 dinara. Za tehničko osoblje u zdravstvu predlaže se raspon mesečne zarade od 28.000 do 38.000 , a ne kao sada od 25.000 do 40.000 dinara.

Kreatori ekonomske politike u Srbiji nisu do sada mnogo komentarisali sugestije Fiskalnog saveta Srbije da se od naredne godine naprave drugačiji koeficijenti za sva radna mesta u državnom sektoru. Oglašavali su se samo pojedini ekonomisti koji su se mahom složili u oceni da se mnogo štošta mora menjati i da javni sektor mora biti “sveden” u realnu meru. Početkom naredne godine, znaće se dalja sudbina ovog predloga Fiskalnog saveta Srbije u kojem smatraju da bi njegovo usvajanje uvelo reda u prilično haotičan obračun zarada u javnom sektoru.

Izvor: Dnevnik, Ljubinka Malešević

Jutarnji GLASnik daje apsolutnu podršku Fiskalnom savetu i šalje pozdrave svakom članu ponaosob, citirajući velikog Đorđa Čvarkova:

– „Pozdravite Vašu mamu!“

Ostavite komentar