EKONOMIJA VAŠ STAV

Gde zaista ide novac od prodaje kesa pod izgovorom zaštite životne sredine?

Zašto nam trgovci uzimaju 5 dinara za kesu i gde zaista idu sve te pare?

Ne postoji nikakava obaveza trgovinskih lanaca da sredstva od kesa uplate u bilo koje državne fondove

Ni dve nedelje nakon što su u nekim od najvećih trgovinskih lanaca kese poskupele sa 2 na 5 i 7 dinara, strasti se ne stišavaju. Građani koji su bez mnogo buke prihvatili pređašnju cenu sada bučno reaguju i pitaju – gde ide novac koji im se uzima pod izgovorom zaštite životne sredine.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 8.000 tona plastičnih kesa. Trgovci se hvale da je od početka naplate plastičnih kesa njihovo korišćenje smanjeno za 65 odsto. To znači da samo trećina kupaca i dalje uzima kese. Ako pođem od sebe, zaključiću da se među onima koji i dalje kupuju kese nalaze oni koje na to primora sopstvena nesmotrenost.

Pored svih stvari na koje mislimo kada ujutro polazimo na posao ne stignemo da pomislimo da ćemo u povratku sa istog možda morati da skoknemo do prodavnice i da bi bilo dobro da pored kišobrana, rokovnika, olovaka, doručka i rukavica u torbu spakujemo i platneni ceger. Još je jedna situacija u kojoj nam jedan ceger ne rešava stvar, a to su velike, mesečne kupovine koje ne prolaze bez nekoliko kesa.

U isto vreme, trgovci koji štite životnu sredinu naplatom kesa od 2 do 7 dinara, nisu na odeljenje voća i povrća stavili papirne kese, a mesne prerađevine i dalje pakuju u najlon papir i plastične kutijice, pa se dešava da uzmemo po kesu za luk, šargarepu, banane i jabuke, a da onda te četiri plastične kese stavimo u platnenu torbu.

Mnogi su napali trgovce što nam dele lekcije o zaštiti životne sredine koje sami ne poštuju, dok novac zarađen od kesa mnogi i ne ulažu u ekologiju, već ga računaju kao profit.

U kompaniji Delez Srbija kažu da je cena promenjena u skladu sa novom regulativom Evropske unije i Odlukom Grada Beograda, a sa ciljem daljeg smanjenja upotrebe jednokratnih plastičnih kesa.

– U narednom periodu ćemo raditi i na smanjenju količina plastike u ambalaži proizovda naše privatne robne marke, smanjenju upotrebe plastičnih proizovda koji su za jednokratnu upotrebu i većoj primeni plastike koja se može kompostirati – kažu u ovoj kompaniji.

Ipak, u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu za Telegraf da ne postoji nikakava obaveza trgovinskih lanaca da uvedu naplatu plastičnih kesa, kao ni obaveza uplate tih sredstava u bilo koje državne fondove.

– O tome odlučuju isključivo predstavnici trgovinskih lanaca, i to je stvar njihove dobre volje i unutrašnje organizacije. Međutim, verujemo da postoji spremnost trgovinskih lanaca da prikupljena sredstva ulože u različite aktivnosti i mere za zaštitu životne sredine – kažu u Ministarstvu.

Oni napominju da akcija trgovaca ima efekte.

– Sa aspekta zaštite životne sredine, pre svega, od najvećeg je značaja konkretan rezultat naplate plastičnih kesa u trgovinskim lancima – da je za 65 odsto smanjena upotreba plastičnih kesa, i time negativan uticaj na životnu sredinu – objašnjavaju u Ministarstvu.

Trgovci objašnjavaju da je nova, viša cena kesa u prodavnicama smanjila potrošnju za dodatnih 10 procenata.

Izvor: Telegraf  Foto: Pixibay

Ostavite komentar