EKONOMIJA

Ko neće smeti da štrajkuje

Nacrtom novog zakona štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima BIA, zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, kontroli letenja, pripadnicima specijalnih jedinica policije…

Tekst Nacrta novog zakona o štrajku biće predstavljen na okruglom stolu u organizaciji Ministarstva za rad 8. maja u Novom Sadu, 9. maja u Nišu i 10. maja u Beogradu.

Novim zakonom će se propisati pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Donošenje novog zakona o štrajku jedna je od obaveza Srbije u procesu evropskih integracija – da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije.

Po modelu EU, štrajk može da bude ograničen samo u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva ili dela stanovništva.

 

Jedan od uslova je i da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnostima, kao i da prioritet u rešavanju sporova, koji su prouzrokovali štrajk, imaju postupci mirnog rešavanja sporova.

U Nacrtu se štrajk definiše kao prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa. Zasniva se na načelima dobrovoljnosti, mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada i zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine stanovništva.

Štrajk je sada regulisan različitim posebnim propisima. Tako Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa zabranu štrajka u jamskim prostorijama. Štrajk se ograničava obavezom uvođenja minimuma procesa rada u Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Zato predlagač smatra da „postoji potreba usklađivanja Zakona o štrajku sa Ustavom Srbije, kao i međusobno usklađivanje Zakona o štrajku i posebnih zakona koji regulišu pitanje štrajka”. Ustavom je propisano da zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, a ono može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Nacrtom novog zakona štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.

Štrajk u delatnostima od opšteg interesa može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. Delatnosti od opšteg interesa su one u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva. Takve delatnosti su: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita.

Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u ovim delatnostima, utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno poslodavac i sindikat, to jest većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane, ako nije utvrđen kolektivnim ugovorom.

Štrajk se najavljuje dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, a njen sadržaj će se novim zakonom o štrajku detaljno propisati. Pored toga, odluku o stupanju u štrajk štrajkački odbor dostavlja istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Štrajk solidarnosti se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti, u trajanju od najduže jedan dan.

Učešće u štrajku, koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, piše u Nacrtu Zakona o štrajku.

Novi zakon će detaljno propisati pod kojim uslovima je moguć prestanak radnog odnosa zaposlenog, koji učestvuje u štrajku.

U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku, poslodavac ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom.

Izvor: Politika/ Aleksandar Mikavica

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar