Nemački seljak proizvodi hranu za 152 osobe, a srpski za 15

Član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan otkriva za „Blic“ poražavajuće rezultate istraživanja o stanju naše poljoprivrede. Rezultat je da je Srbija siromašna agrarna zemlja sa veoma niskom produktivnošću.

Foto: glassrpske.com

– To potvrđuju činjenice da jedan naš seljak proizvodi hrane za samo 15 ljudi. U Nemačkoj seljak proizvede hrane za čak 152 osobe, u Francuskoj za 77, u Austriji za 56, u Sloveniji za 25, a prosek u Evropskoj uniji je da jedan seljak hrani između 50 i 80 stanovnika – objašnjava Gulan.

On dodaje da je samim tim, uz nizak standard, i potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU, što je posebno primetno kod konzumiranja mesnih namirnica.

– U Srbiji se godišnje po jednom stanovniku troši 15,4 kilograma svinjskog mesa, a u EU 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je 4,4 kilograma, a u Uniji 15 kilograma godišnje. Nešto bolje stojimo sa živinskim mesom, koga prosečan stanovnik pojede 17,3 kilograma godišnje, dok je u EU taj broj samo četiri kilograma veći – 21,6 – precizira Gulan.

Prema njegovim rečima, slično je i sa drugim namirnicama, a najveće razlike konstatovane su kod mlečnih proizvoda.

– U Srbiji se prosečno po stanovniku potroši 56 litara mleka godišnje, a u EU je to 100 litara. Najveća razlika je kod putera – prosečan stanovnik Srbije konzumira 200 grama godišnje, a građanin EU čak između četiri i pet kilograma – priča naš sagovornik.

Gulan dodaje i da učešće hrane u ličnoj potrošnji stanovnika Srbije odnosi 42,9 odsto prihoda, što je najviše u Evropi.

– Srpska poljoprivreda za poslednje tri decenije ima stopu rasta od 0,45 odsto, a od 2000. godine 0,6 odsto. Poslednja Strategija za razvoj poljoprivrede usvojena je 2014. godine i ona predviđa rast od oko devet odsto godišnje. Strašna je činjenica da smo već u prvoj godini primene Strategije registrovali pad poljoprivredne proizvodnje za osam odsto – kaže Gulan.

Naš sagovornik ističe da je rešenje u ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava, subvencijama za nabavku repromaterijala, sirovina i mehanizacije i, što je izuzetno važno, u obnovi zadrugarstva.

Krkobabić: Zadruge su lek za ozdravljenje

Ministar Milan Krkobabić zadužen za regionalni razvoj kaže da rešenje za probleme u poljoprivredi treba tražiti u obnovi zadruga koje bi pospešile proizvodnju.

– Zadruge su lek za ozdravljenje srpskog sela. U toku je projekat vlade koji predviđa 200 miliona dinara do kraja godine za osnivanje novih i pomoć postojećim zadrugama. Rešili smo da oživimo nešto što je predstavljalo način života u Srbiji, ali ne po starim, već po novim principima evropskog zadrugarstva. Želja nam je da pravimo specijalizovane zadruge u koje proizvođači ne unose svoju zemlju ili mehanizaciju, već samo svoje proizvode koje tako pretvaraju u robu – objasnio je Krkobabić.

Izvor: Blic/ Z. Čonkaš

Prethodni članci

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *