EKONOMIJA

Privatizacija RTB: Prodaja u bescenje?

Privatizacija RTB: Prodaja u bescenje?

U ponedeljak, 20. avgusta, nakon otvaranja ponuda znaće se koje su od sedam kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju stvarno zainteresovane za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, mada su u javnost već procurila imena nekih ruskih, kineskih i turskih kompanija.
Ilustracija, Screenshot/ Youtube

Neki od njih su se ranije pominjali kao što je kineski Ci jin ili domaća firma Red metal Milana Popovića, koji je jedan od najvećih dobavljača koncentrata bakra za RTB Bor iz Rusije.

Ovaj tender biće donekle neobičan s obzirom da je zahtev države da kupac uloži 350 miliona dolara u RTB Bor, a oni će se nadmetati tako što će najpovoljnija ponuda biti ona koja bude tražila najmanji udeo u RTB-u. U svakom slučaju očekuje se da to bude većinsko vlasništvo. Ovaj scenario za profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu LJubodraga Savića nije idealan, jer smatra da bi bilo bolje da država zadrži većinsko vlasništvo, ali da se ne meša u upravljanje kompanijom.

„S druge strane, ako je alternativa da država i dalje nastavi da sipa pare u RTB Bor, onda je bolje i manjinsko vlasništvo. Ipak, treba reći da iz iskustava u okruženju gde god je država manjinski akcionar tu nema ništa od profita. Svetske privatne kompanije su majstori da naduvaju troškove i prikažu manju dobit, pa se lako može desiti da budemo srećni samo što nam ljudi rade tamo. A ako ćemo pošteno, koja strana kompanija će doći u Srbiju i uložiti tolika sredstva za neki mali profit“, objašnjava Savić.

RTB Bor je u prošloj godini ostvario neto dobit od 8,2 miliona evra nakon što je u prethodne tri godine zabeležio ukupan gubitak od oko 40 miliona evra. Našem najvećem rudniku išle su naruku svetske cene bakra koje su omogućile i da plaća redovno sve obaveze, pre svega za struju i državi za poreze i doprinose. Mada država im je već pre dve godine oprostila oko 900 miliona evra istorijskih dugova prilikom otvaranja Unapred pripremljenog programa za restrukturiranje (UPPR). U vreme UPPR-a obaveze grupe bile su 56,7 milijardi dinara i višestruko veće od imovine kompanije koja je procenjena na 16,23 milijarde dinara. Prema proceni konsultanata u tom trenutku na kraju prvog tromesečja 2016. godine da se krenulo u bankrot i rasprodaju imovine moglo se dobiti 8,5 milijardi dinara ili 6,7 puta manje od dugova. Da bi bio spreman za tender RTB Bor je u junu integrisao zavisna preduzeća RBB, RBM i TIR. Inače prema sporazumu sa MMF-om prošle godine je raspisan tender za izbor profesionalnog menadžmenta, ali već početkom ove godine znalo se da od toga nema ništa i da se ide u privatizaciju kompanije.

Ilustracija, Screenshot/ Youtube

Uprkos dugovima, zastarelosti mašina, nedovoljnim ulaganjima u otkrivku i višku zaposlenih stručnjaci smatraju da je cena od 350 miliona evra ipak premala. Profesor Savić ocenjuje da je „nemoguće da RTB vredi samo toliko. Mi nemamo puno takvih potencijala, ali šta da se radi, na tržištu nešto vredi onoliko koliko je neko spreman da za to plati“, objašnjava on dodajući da za razliku od železare koja je uvozila i koks i rudu gvožđa, u Boru imamo sve domaće inpute uključujući tu i kvalifikovane i iskusne radnike.

Ovih 350 miliona evra kao bescenje karakteriše i Branislav Mihajlović, dugogodišnji inženjer u RTB-u, a sada predsednik opozicione stranke Dosta je bilo. Prema njegovim rečima, za taj novac strateški investitor dobija kompletnu infrastrukturu, opremu, objekte i kvalitetnu radnu snagu, a što je najvažnije prava na eksploataciju svih resursa RTB-a Bor.

„RTB ima dva vredna nalazišta, Borsku reku, koja je ispod borske jame, i veoma slična nalazištu Čukaru Peka, čiju je vrednost kanadska kompanija procenila na 100 milijardi dolara. Osim toga u Majdanpeku je Južni revir, takođe bogato nalazište. Ova dva nalazišta prema mojoj proceni vrede zajedno oko 50 milijardi dolara. Dok Kanađani nisu objavili procenu za Čukaru Peki nisam imao sa čim da uporedim, ali sada je to jasno. I mi to dajemo inostranom strateškom partneru za 150 do 200 puta manje novca umesto da se izvuče korist za celu naciju“, smatra on.

On kao jedan od problema ističe i promašenu investiciju u novu topionicu čija je cena izgradnje trebalo da košta 150, a završila sa preko 300 miliona evra.

„Prema projektu cena proizvodnje tone bakra u topionici je 1.374 dolara i to u trenutku kada je u svetu cena 600 dolara. Ona nikada neće biti konkurentna svetskim topionicama. Inače u svetu postoji višak topionički kapaciteta 25-30 odsto u odnosu na proizvedeni koncentrat i topionice se otimaju oko njega kako bi zaposlili svoje kapacitete“, napominje on dodajući da je lako moguće da će država morati da nastavi da subvencioniše razliku u ceni kada i dođe strani partner što prema njegovim rečima nije ništa ni neobično kad se pogledaju primeri Fijata ili Er Srbije.

Ekonomista i stručnjak za investicije Milan Kovačević smatra da dokapitalizacija nije loše rešenje za RTB samo je pitanje kakav će suvlasnik biti.

„Svi veliki rudnici u Srbiji su dati u koncesije stranim kompanijama. Očigledno je da ili nemamo mnogo rudarskih stručnjaka ili ne znamo da ih organizujemo. Ono što može da brine je sa kakvim propisima o naplati rudne rente idemo u ovu dokapitalizaciju. Čini mi se da se oko toga niko ne brine“, ocenjuje Kovačević.

Premijerka Ana Brnabić nedavno je u poseti Boru izjavila da će insistirati na tome da nema otpuštanja zaposlenih. Kovačević napominje da se kod naših privatizacija često javljaju kontradikcije.

„Ako želite da poboljšate finansijski rezultat RTB-a, a to nam je valjda cilj, ne možete onda postavljati drugi cilj suprotan tome, odnosno terati investitora da zaposli određen broj ljudi. Te kontradikcije su tipične za populizam“, zaključuje Kovačević.

Izvor: Danas

Ostavite komentar