Tenis, kralj mesa u koga se kune Vučić – Robovlasnik, monopolosta, Putinov prijatelj

Povodom vesti da je nemački „kralj mesa“ Klemens Tenis dobio zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u narednih 30 godina, ponovo se postavlja pitanje koga to oberučke prihvatamo ako se zna da ovu kompaniju Tenis proteklih godina prati loš publicitet i negativne naslovnice već godinama unazad.
Foto: Screenshot/ Youtube

Poslednja u nizu je bila prošle godine, kada je ovaj fabrikant izbegao plaćanje kazni od 128 miliona evra Saveznoj agenciji za borbu protiv monopola tako što je dva svoja privredna društva, Beklunder i Kenecke, izbrisao iz trgovačkog registra, pa je postupak protiv njih morao da bude obustavljen.

Ova agencija je sredinom 2014. godine izrekla kazne 21 proizvođaču kobasica u visini od 338 miliona evra zbog nezakonitih dogovaranja cena, ali je Tenis vešto iskoristio rupu u zakonu i izigrao državnu agenciju.

Kompaniju, čije se bogatstvo procenjuje na 1,1 milijardu evra, drmaju i porodične svađe oko borbe za prevlast u koncernu, što je pokazao i prošlogodišnji sudski proces između Klemensa Tenisa i njegovog bratanca Roberta, koji je došao i do Saveznog suda. Klemens je ovog puta izgubio bitku, ali rat sigurno nije završen u ovoj mesnoj dinastiji.

Klemensov otac Bernd je 1971. godine osnovao firmu i većinski deo vlasništva ostavio sinovima. Klemens je uveravao bratance da je njegov otac na samrtničkoj postelji izrazio želju da njemu prepuste po pet odsto akcija, pisao je „Zidojče cajtung“.

„To se i desilo 2008. godine, iako su bratanci stričeve poslove već godinama posmatrali sa nepoverenjem.“ Sada Robert traži da mu se sudski vrati pet odsto koje je poklonio svom stricu pre nekoliko godina.

Kremljovske veze

Jedna od stvari koje se unutar ove imperije zameraju Klemensu Tenisu su njegovi bliski odnosi sa Kremljom koji mu omogućavaju uspešno poslovanje u Rusiji. Tenis je i u upravnom odboru Šalkea 04, čiji igrači na grudima nose logo ruskog gasnog monopoliste Gasproma. U pitanju je sponzorstvo od 17 miliona evra godišnje, koje je produženo do 2022. godine. Na pitanja novinara šta misli o ruskim postupcima na Krimu, Tenis je vešto izbegavao odgovor, ne želeći da seče granu na kojoj sedi, ali je takođe potpuno otvoreno govorio o svom prijateljstvu sa Putinom

Dolazak nemačkog svinjogojskog giganta Tenisa u Srbiji se predstavlja kao jedan od najvećih poslova ove Vlade.
Foto: Screenshot/ Youtube

Ono što, međutim, srpsku javnost treba najviše da interesuje je to da je rurski koncern sa centralom u Reda-Videnbruku proteklih godina povezivan sa eksploatacijom radne snage sa Istoka i mutnim odnosima sa Kremljom, kako je pisao i Dojče vele.

Većina zaposlenih od ukupno 8.000 radnika (sedam fabrika u Nemačkoj i jedna u Danskoj) nema stalne ugovore, već se angažuju za najteže poslove preko spoljnih firmi. Uglavnom se radilo o migrantima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako se pravdao Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. U pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije su njegovu kompaniju optužili za izrabljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih.

 

 

Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koji žive u neadekvatnim kolektivnim smeštajima. Ako se ide još dalje u prošlost, Tenis ni tada nije bio pošteđen skandala. Državna Prva televizija ARD je 2008. godine objavila da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike, čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je tada platio kaznu od 80.000 evra, a daleko skuplje je prošao 2011. godine kada je otkriveno da se u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što je na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodio postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.

Top pet zemljoposednika

Nemački investitor je podneo pet zahteva za zakup 10.000 hektara obradivog zemljišta koje mu je potrebno za uzgoj svinja i klaničnu industriju, u šta planira da uloži 300 miliona evra. Ako mu se odobri sve što je tražio, Tenis će ući u top pet srpskih zemljoposednika.

Izvor: Vesti online/ B. Božin

Prethodni članci

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *