EKONOMIJA HRONIKA SA DRUŠTVENIH MREŽA SRBIJA

Više od pola miliona evra, Vlada Srbije daje za buljenje u jadnog magarca, izložbu ko zna zašto nazvanu ‘Čistač’VIDEO

Vlada Srbije dala 100.000 dolara da bi Marina Abramović buljila u magarca Sa umetnicom lično pregovarala i dogovorila premijer Ana Brnabić, tvrde na društvenim portalima.

Više od pola miliona evra, Vlada Srbije je odvojila za buljenje u jadnog magarca, izložbu ko zna zašto nazvanu „Čistač“

Svetski poznata suvremena srpska umetnica Marina Abramović otvorila je u subotu svoju retrospektivnu izložbu u Beogradu, koja je izazvala burne komentare u javnosti.

Mnogi su se žestoko obrušili zbog, za beogradske prilike, enormne cene koju je vlada premijerke Ane Brnabić platila za priređivanje te izložbe i proglasili su Marinu Abramović „umetnicom uzimanja love“.

PAR EXCELLENCE  POLA MILIONA EVRA ZA GOSPOĐU

„Zašto? Radio Slobodna Evropa komentariše Branislav Dimitrijević, teoretičar, istoričar umjetnosti i kustos, karakterišući ovaj događaj kao politički projekat par excellence. Ipak, navodi da je u svemu oko kulturnih politika i raspodjele budžeta u Srbiji dobro što je na ovaj način podržana izložba Marine Abramović jer je novac mogao vrlo lako otići na nešto „manje relevantno i konzervativno“.

RSE: Zašto je Vlada Srbije podržala izložbu Marine Abramović sa preko pola miliona eura, odnosno 78 miliona dinara, uzimajući u obzir inače skromna izdvajanja za kulturu?

Dimitrijević: Ta izložba je još mnogo skuplja. Pitanje je naravno taj ostatak novca, da li je takođe Vlada (obezbedila) ili na koji način je obezbeđen jer cena te izložbe prevazilazi samu sumu. ​

Izložbu je inicirala i na neki način i dogovorila lično premijerka Vlade Ana Brnabić. To je neka čudna situacija u kojoj imamo proces koji je direktno odozgo – gde se jedan tako veliki kulturni događaj, bez svake sumnje vrlo važan kulturni događaj, iz same vlade bukvalno inicira, pa onda iz same vlade maltene i organizuje, itd.

Tu, koliko sam ja shvatio, Muzej savremene umetnosti više pomaže jednom tako velikom poduhvatu.“izvor Slobodna Evropa

No, drugi isto tako energično primećuju njen umetnički značaj u svetskim razmerima, uspoređujući je s umetnicom kao što je Frida Kahlo i naglašavajući koristi za imidž Srbije.

Prvo su se početkom godine zažarile društvene mreže u Srbiji zbog informacije da je Muzej suvremene umjetnosti u Novom Sadu otkupio prava na prikazivanja performansa ‘Ispovest’ Marine Abramović za 100.000 dolara. Radi se videu koji u sat vremena prikazuje Marinu Abramović kako neprestano zuri u magarca.

Marko Vidojković

Marko Vidojković u svojoj kolumni na portalu Buka je komentarisao:

„Neuki često drve kako je Abrmovićka najobičniji prevarant, da je to što radi samo neoliberalni cirkus izdrkavanja za debele pare, ali to je zapravo najviši oblik umetnosti u modernim vremenima – uzimati toliku lovu za performanse kao što su njeni.

Ovog jutra ponovo sam izveo svoj umetnički performans, pod nazivom “Pražnjenje”. Ovu egzibiciju činim već skoro četrdeset četiri godine i njen umetnički format je tokom vremena menjao pojavni oblik – nekada se događao u pelenama, nekada na noši, a zatim u WC šolji, najčešće svojoj. No, ono što je zauvek ostalo isto je Umetnik.

Umetnik koji svoje telo ponekad dovodi do krajnjih napora kako bi ono, na koncu performansa, proizvelo kratkotrajno smrdljivo umetničko delo, koje bi se potom, biblijskim potopom putem vodokotlića, survalo u mrak kanalizacije, da se stopi sa ništavilom Dunava, u kojem će se na putu do Crnog mora dezintegrisati, odakle će, u vidu najsitnijih molekula, krenuti svetskim morima, u svim pravcima, za sva vremena, beskonačno i nedostižno, moje govno, pardon, delo.

Ja sam toliki umetnik da me za publiku zabole. Ukoliko ječim pod pritiskom zatvora ili prodorom proliva, moj auditorijum će predstavljati sve komšije koje su se u tom trenutku našle kraj otvorenih prozora svojih kuhinja i kupatila, a kad sam tih i zanesen, moja publika biće jedan krakati pauk i njegove žrtve, kanalizacione mušice, koje drhte u njegovoj mreži. Ako ponestane toalet papira, publika će biti moja žena koju ću zamoliti da mi doda papirne maramice kako bih obrisao svoju umetničku radionicu. U svetu konceptualnog umetnika, nije bitna ni publika, nije baš bitan ni performans, bitan je Umetnik.

Neki seljaci među vama će reći: ali to nije performans, to što si opisao je najobičnije kenjanje, to i ja radim svakog dana, neki put čak i više puta dnevno, evo, malopre i kod tasta, u vikendici. Ne, to što vi radite je kenjanje, a ovo što ja radim je konceptualna umetnost. Vi ste mentoli, a ja sam genije, poput mog umetničkog uzora Marine Abramović. Neuki često drve kako je Abrmovićka najobičniji prevarant, da je to što radi samo neoliberalni cirkus izdrkavanja za debele pare, ali to je zapravo najviši oblik umetnosti u modernim vremenima – uzimati toliku lovu za performanse kao što su njeni.

Setimo se njenog jednosatnog buljenja u magarca. Umetnica je lukavo rekla kako je reč o osvrtu na njeno detinjstvo, gde svoje telo dovodi do nezamislivog napora, gledajući u drogiranog magarca, a zapravo je htela da kaže: “Osnova mog umetničkog dela jeste u tome da u magarcu vidim svakoga ko će da pljune sto hiljada dolara za DVD na kome će biti video kako gledam u magarca, to jest u onoga koji je taj DVD platio; a to ste vi, jer je upravo toliko plaćeno iz novosadskog budžeta da biste gledali u Marinu kako bulji u magarca, to jest vas.

Ovog puta, tačnije za koji dan, u subotu ujutru, u firerovo vreme, 6:23, konferencijom za one koji će biti dovoljno glupi da se u to vreme tamo pojave, Marina Abramović započinje svoju “retrospektivnu izložbu”, Čistač. Umetnica je naglasila da „retrospektivna“ zvuči nekako previše konačno, a ona sigurno planira da u budućnosti digne još dosta love, pa se „Čistač“ činilo kao primereniji naziv. Štaviše „Čistač“ u tumačenju pojedinih kritičara, upravo to i znači – čistač budžetskih kasa i džepova ljubitelja konceptualne umetnosti. Kao najavu za ovo umetničko dostignuće, mogli smo da vidimo Marinu Abramović sa dva velika metalna đubrovnika u rukama. Šta ovi preskupo plaćeni bilbordi simbolizuju?

Naivni nepoznavaoci umetnosti pomislili su možda da je reč o odnošenju đubreta, ali ako ste ikad videli radnika gradske čistoće, onda znate da ovo što Marina Abramović na bilbordu predstavlja svakako nije nesrećnik u fluorescentnoj uniformi, koji se davi u najlon kesama is kojih ispadaju polomljeni toplomeri sa živom. Nije ni tetkica u školi, jer onda bi se izložba zvala „Čistačica“, a Marina bi bila u plavoj kecelji, sa metlom. Ono što se vidi na bilbordu jeste osoba u lopovskom kombinezonu, sa dve lopate, kojima će da potrpa što više love na svoj devizni račun. Nije čudo što Abramovićka tek sada izlaže u Beogradu prvi put  posle četrdeset pet godina, to je zato što tek sada ima i odgovarajuće saučesnike za svoju vrstu umetnosti.

Na plakatu se, pored Muzeja savremene umetnosti, čiji je jednogodišnji budžet žrtvovan za ovaj spektakl, šepuri još i Vlada Srbije, najveći čistač vaših para u novijoj srpskoj istoriji. Vođa ove bande Aleksandar Vučić i njegova desna ruka, Ana Kalamiti Džejn Brnabić, toliko dobro znaju šta čišćenje budžeta i vaših novčanika znači, da su jednostavno bili idealni domaćini umetnici koja je umetnik za čišćenje budžeta i džepova. Kao što Marina Abramović za ogromnu lovu prodaje buljenje u magarca ili buljenje u publiku ili masterklasove ili sopstvene intervjue, tako i srpski režim prodaje autoputeve sa milimetarskim slojem asfalta, granitne pločice kao granitne kocke, mit o tome kako se nezaposlenost smanjuje (zahvaljujući tome što svi pobegoše iz zemlje), mit o tome kako je prosečna plata petsto evra (zahvaljujući tome što su sebi digli platurine u nebesa) i tako dalje, dragi moji magarci.

Čitava tri meseca Marina Abramović će biti tu, da vas zajedno sa Vladom Srbije podseća na to kako to izgleda kada neko na vaše oči lopatama sakuplja vaše pare. Nadam se da ćete iz predstojećeg umetničkog iskustva izaći ispunjeni nekim bitnim zaključcima, a izaći ćete na ulicu ispražnjenih džepova, obrni okreni, dok god nam je Aleka i Ane. I Marine.

Nešto me žiga u perdelu debelog creva, pa ću morati da prekinem pisanje kolumne zbog vanrednog umetničkog performansa, za pauka, mušice i komšiluk koji počinje da kuva ručak.“

ČISTAČ „Umetnik za čišćenje budžeta“Srbije

Novosadski performans bio je tek zagRejavanje za veliko finale – retrospektivnu izložbu u rodnom Beogradu s budžetom, kako je objavljeno, većim od milion evra. Ta je izložba, inače, premijerno otvorena 2017. u Stockholmu.

Otvaranje beogradskog izdanja izložbe ‘Čistač’ Marina Abramović najavila je konferencijom za medije koja je počela u 6:23 sati u subotu ujutro. Nakon Švedske, izložba je obišla Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku te se zaključno prikazuje u Srbiji, gdje je 72-godišnja umjetnica rođena i gde je posljednji put samostalno izlagala 1975. godine.

Izložba obuhvata više od 120 radova i hronološki prati sve faze pedesetogodišnje umetničke karijere Marine Abramović.

Prema navodima medija, izložbu je inicirala i lično dogovorila premijerka Srbije Ana Brnabić. Vlada Srbije je za tu retrospektivnu izložbu nazvanu ‘Čistač’ izdvojila više od pola miliona eura, što je u poprilično osiromašenoj zemlji izazvalo žučne komentare.

Veoma poučno:Abramović sa dve „lobanjice“ jedan od performansa

„Neko na vaše oči lopatama skuplja vaše pare“

„Na plakatu se, pored Muzeja suvremene umetnosti, čiji je jednogodišnji budžet žrtvovan za ovaj spektakl, šepuri još i Vlada Srbije, najveći čistač vaših para u novijoj srpskoj povesti. Vođa ove bande Aleksandar Vučić i njegova desna ruka, Ana Kalamiti Džejn Brnabić, toliko dobro znaju što čišćenje budžeta i vaših novčanika znači, da su jednostavno bili idealni domaćini umetnici koja je umetnik za čišćenje budžeta i džepova. Kao što Marina Abramović za ogromnu lovu prodaje buljenje u magarca ili buljenje u publiku ili masterklasove ili vlastite intervjue, tako i srpski režim prodaje autoputeve s milimetarskim slojem asfalta, granitne pločice kao granitne kocke, mit o tome kako se nezaposlenost smanjuje (zahvaljujući tome što svi pobegoše iz zemlje), mit o tome kako je prosečna plaća petsto eura (zahvaljujući tome što su sebi digli plaćurine u nebesa) i tako dalje, dragi moji magarci. Čitava tri meseca Marina Abramović će biti tu, da vas zajedno s Vladom Srbije podseća na to kako to izgleda kada neko na vaše oči lopatama sakuplja vaše pare“, napisao je u svojoj kolumni Marko Vidojković, prenosi hrvatski portal.

Uvek intrigantna Abramović

Druga strana priče: Ona menja percepciju pojma „Srbija“ širom sveta

Uvijek provokativna performans umetnica svoju karijeru je izgradila delima koja su često publiku ostavljala u dilemi radi li se o „prodavanju magle“ ili o vrhunskoj umetnosti. Istok Pavlović, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, to je komenarisao na Facebooku.

Istok Pavlović: „Većina Meksikanaca mrzi Fridu Kalo.

Dok mi, ostatak sveta, snimamo o njoj filmove, nazivamo po njoj kafiće, čitamo knjige…u Meksiku ćete čuti sledeće priče:

– Ona nije bila nikakav umetnik
– Na to se lože glupi stranci, al ne može nama u Meksiku da se prodaje ta priča
– Slike su joj bezveze, ko neko dete da je crtalo
– Samo sebe stavlja na svaku sliku, opterećena luda žena
– Proslavila se preko muža
– Ta priča da ju je muž zlostavljao, sama je kriva što je bila s njim
– To su teške komunjare bile, i ona i onaj njen
– Imamo mi mnogo bolje slikare, na primer… (ubaciti ime nekog meksičkog          slikara  za koga niko van Meksika nije čuo)
– Diego joj je zapravo radio sve slike (teorija zavere koju je spinovala Diegova ćerka i koja se naravno primila samo u Meksiku)

I tako. Naravno, jasno vam je kuda idem sa ovom pričom.

Marina Abramović se izučava na svim fakultetima umetnosti u svetu. Kao što se izučava Van Gog, na primer. Ili Karavađo.

Time magazin ju je stavio na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Pored Putina, Obame, i Angele Merkel. Širom sveta, ona menja percepciju pojma “Srbija”. Kad ljudi čuju da je iz Srbije, pomisle kako u toj državi postoje ljudi koji razmišljaju i o drugim stvarima osim ratovanja. Kao kad saznaš da je Zaha Hadid iz Iraka, pa pomisliš to isto. “Bokte mazo, ja mislio u tom Iraku samo ratuju”.

750.000 ljudi je čekalo u redu u Njujorku da sednu za sto preko puta Marine.

Srbi na to komentarišu “prodaja muda za bubrege” i “našla foru kako da glupim Amerima uzme kintu”. I sada, kada dolazi u Srbiju posle toliko vremena, neke ljude samo zanima “šta mi imamo da dajemo pare iz budžeta za tu njenu prevaru”

Ako vam je samo do para, ne brinite – jer će se te pare višestruko vratiti. Ima sasvim dovoljno stranaca koji “padaju na te njene fore” i koji će u narednim mesecima doći u Beograd, ostaviti svoje novce u hotelu, restoranu, na raznim mestima. Ali ima i nešto drugo što dobijamo – ugled naše države u svetu. Čisto ako nekog slučajno zanima i to, osim para. Ljudi ovde nisu svesni koliko je ona popularna globalno.

Svaki glumac u Holivudu, svaka američka pevačica bila bi počastvovana da je Marina sutra pozove da rade nešto zajedno. Hvalili bi se svim svojim prijateljima. I ja sam jedan od tih “naivčina koji se tripuju da je to što ona radi umetnost”.

Prvi put sam doživeo performans kad sam bio u gimnaziji. Slučajno su me odveli u neki andergraund prostor u Beogradu, ne sećam se ni ko je bio umetnik, znam samo da je bilo fenomenalno iskustvo. Tada sam po prvi put shvatio da postoji umetnost koja nije neko ulje na platnu u kockastom ramu, i bio sam apsolutno fasciniran.

Onda sam otkrio celu umetnost 20. veka o kojoj naravno nismo učili ništa u školi i ceo jedan svet mi se otvorio. Razne ideje za posao kojim se bavim sam dobio posmatrajući primere iz savremene umetnosti, iz raznih instalacija, performansa… nema boljeg načina da se razvije “out of the box” razmišljanje.

Ali eto, i ja se tripujem očigledno. Meksiko, Srbija, svuda ista priča. “Frida Kalo sindrom”.Odoh da pogledam izložbu. Ćao.“

Performans izuzetno vredan pažnje i novca, Abramović

I sada, kada dolazi u Srbiju posle toliko vremena, neke ljude samo zanima “što mi dajemo pare iz budžeta za tu njenu prevaru”.

Ako vam je samo do para, ne brinite – jer će se te pare višestruko vratiti. Ima sasvim dovoljno stranaca koji “padaju na te njene fore” i koji će u narednim mesecima doći u Beograd, ostaviti svoje novce u hotelu, restoranu, na raznim mestima.

Ali ima i nešto drugo što dobivamo – ugled naše države u svijetu. Čisto ako nekog slučajno zanima i to, osim para.“, piše Index.hr

Izvor:Index.hr Foto:Ilustracije,Screenshot

Obrada.Jutarnji GLASnik

Ostavite komentar