EKONOMIJA

Vrhovni kasacioni sud: Naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena

Vrhovni kasacioni sud: Naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena

Provizije koje banke naplaćuju za obradu kredita „pale“ su na Vrhovnom kasacionom sudu. Kako je u petak saopštilo Udruženje za zaštitu potrošača i bankarskih klijenata „Efektiva“, najnovijim rešenjem, donetim povodom zahteva jedne banke za revizijom, ovaj sud potvrdio je svoj stav od 22. maja ove godine da naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud: Naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena
Foto: Tanjug

Ovim Rešenjem banke su konačno izgubile višegodišnju bitku u dokazivanju osnovanosti naplate troškova obrade kredita, jer je Vrhovni sud potvrdio svoj stav da banka ovaj trošak može da naplati samo ako je on realan i samo ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, tako da ni na koji način ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč – navodi se u saopštenju „Efektive“.

To znači da su banke morale da u ponudi pre zaključenja ugovora o kreditu, na taksativan način navedu šta čini troškove obrade kredita, a ne samo da to naplate u procentualnom iznosu. Kako objašnjava predsednik udruženja „Efektiva“, Dejan Gavrilović, nije dovoljno da banke u ponudi samo navedu da naplaćuju na primer jedan odsto od iznosa kredita.

„Klijent mora da zna šta plaća kroz taj jedan procenat, o kojim troškovima obrade je konkretno reč“ – kaže Gavrilović. „To bi značilo da se taksativno navedu svi troškovi u okviru te naknade. Na primer 200 dinara trošak papira, 300 dinara trošak tonera za štampu, 200 dinara trošak utrošene električne energije. Smatram da sve ovo ide ka tome da će banke ukinuti trošak obrade kredita. Jer, iako su imale priliku i u dosadašnjim sudskim sporovima, nisu mogle da dokažu postojanje tog troška. Tako da, teško da će i sada da dokažu trošak jer upravo ni do sada nisu mogle da pokažu njegovo postojanje, teško da će sad da pišu 200 dinara papir, toner…

U „Efektivi“ ističu da su banke naplaćujući ovu naknadu „zapravo korisnike dovodile u neravnopravan položaj, naplaćujući veće troškove od korisnika koji podigne veći kredit, što je u svom stavu potvrdila i NBS“, konstatuje se u saopštenju.

„Upravo je ta činjenica bila i početna osnova za sumnju da banke procentualnim ugovaranjem te odredbe, fiktivno naplaćuju nepostojeći trošak“ – napominju u „Efektivi“.

„Banke u Srbiji su u poslednjih petnaestak godina, po osnovu troškova obrade kredita, od svojih korisnika u Srbiji naplatile nekoliko desetina miliona evra, koje građani sada u parnicama mogu da potražuju nazad, sa zateznom kamatom“ – ukazuju u „Efektivi“, napominjući da zastarelosti za ove sporove nema, jer je po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ova odredba ništava, a ništavost ugovorne odredbe ne zastareva.

Izvor: NOVA EKONOMIJA

Ostavite komentar