VUČIĆ NIKAD NIJE ČUO ZA NJEGA! Cvetan Vasilev pod zaštitom svih vladara UNIŠTIO SRPSKU FABRIKU STAKLA

Kako je bugarski “biznismen” pobegao iz svoje države u Srbiju, gde uživa zaštitu svih vlada, od Koštuničine preko Cvetkovićeve do Vučićeve

Naprednjaku hipoteka, tajkunu sloboda, a staklari dugovi

I banka je u stečaju, a njen najveći akcionar, Vasilev, od tada je u bekstvu, odnosno u Srbiji, gde je nesmetano nastavio svoj biznis

Za bugarskog tajkuna Cvetana Vasileva kupovina Srpske fabrike stakla bila je dobar posao, u kome su mu pomogle i sve srpske vlade, od 2006. kada se prvi put pojavljuje kao kupac, pa nadalje.

Piše: M. N. Stevanović

Taj još uvek aktivan slučaj mogao bi, kao paradigma onoga što se dešavalo prilikom prodaje domaćih giganata, ravnopravno da se svrsta među 24 sporne privatizacije.

U ovom trenutku neizvesna je sudbina prezaduženog preduzeća i jedinog proizvođača šupljeg stakla, jer je njegov većinski vlasnik, Glas industry iz Sofije, čiji je vlasnik Vasilev, u stečaju. Fabrika samo bugarskim poveriocima, pre svega Corporate Commercial banci, duguje oko 78 miliona evra po kreditu za koji je jemčila. I banka je od pre dve godine u stečaju, a njen najveći akcionar, opet Vasilev, od tada je u bekstvu, odnosno u Srbiji, gde je nesmetano nastavio svoj biznis.

Legendarna privatizacija fabrike, procenjene na 15 miliona evra, prvi put je okončana u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je na tenderu prodata bugarskom Rubinu, vlasnika Vasileva, za 100.000 evra i investicioni plan “težak” 25 miliona evra. Fabrika jeste bila u dugovima, ali je kupcu u startu otpisano 43 miliona evra obaveza prema državnim poveriocima – Srbijagasu, Fondu za razvoj i EPS-u.

Neke od investicija u SFS Vasilev je okončao, ali iz kredita koje odobrila njegova banka i koji još nije otplaćen, a jemac je paraćinska staklara. Uz to, za samo tri godine nastale su i nove obaveze prema državnim preduzećima, pa je Srbijagas, po preporuci vlade Mirka Cvetkovića, svoje potraživanje od 34 miliona evra konvertovao u većinski udeo od 63 odsto kapitala SFS-a, dok su EPS i Fond, za svoja potraživanja od 2,5 odnosno 2,8 miliona evra uradili reprogram. Bez vidljivog uspeha, jer su dugovi nastavili da se uvećavaju, proizvodnja da pada a srpski uvoz staklenih boca da raste. Apsurd je i to što je prilikom konverzije Agencija za privatizaciju konstatovala da “kupac savesno izvršava obaveze iz privatizacionog ugovora”.

Veliki preokret najavljen 2012. završio se takođe krahom. Tada je Srbijagas svoj udeo prodao Vasilevljevoj firmi Glas industry za 35 miliona evra, za koliko je i ušao u vlasništvo. Ostala je, međutim, nepokrivena glavna stavka u troškovima staklare, isporučeni gas za sav period tokom kojega je to javno preduzeće upravljalo staklarom. Vasilev ponovo postaje većinski vlasnik, ali je u prethodne dve godine, i bez inače neophodne saglasnosti stečajnih uprava u banci i Glas industry, uspeo da obaveze prenese prvo na Ripes limited, sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a potom na Corp investment, koji je osnovao u Beogradu. Ta firma sada raspolaže hipotekama nad imovinom SFS-a a dospeli dug iznosi oko tri miliona evra.

Interesantno je da se kao vlasnik Corp investment sada vodi preduzeće Mitana, čiji je direktor Miroslav Pušica, a vlasnik njegova ćerka. Pušica je i predsednik Nadzornog odbora paraćinske staklare. Osim kao član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, u poslovnom svetu Pušica je poznat i kao bivši vlasnik dva preduzeća u kojima je raskinuta privatizacija zbog neizmirenih obaveza. Reč je o subotičkoj Tržnici, u čijem je sklopu poslovao i čuveni buvljak, i o firmi Radnička odmarališta.

Srbija ignoriše Interpol u slučaju Vasileva

Vasilev je u Srbiju došao 18. jula 2014. godine, deset dana pre nego što je Bugarska za njim raspisala Interpolovu poternicu. On se predao policiji koja mu je oduzela pasoš i zabranila napuštanje zemlje. Iako je još 19. septembra 2014. godine bugarsko Ministarstvo pravde poslalo Srbiji zahtev za njegovim izručenjem, Vasilev se i dalje nalazi na slobodi.

O zahtevu za izručenjem bugarskog biznismena u dva navrata odlučivao je Viši sud u Beogradu. Najpre je u martu 2015. godine Viši sud doneo rešenje da se Vasilev izruči, ali je njegova žalba Apelacionom sudu odložila izvršenje. Tri dana kasnije Apelacioni sud je vratio predmet Višem sudu na ponovno odlučivanje, navodeći da nisu ispitali tvrdnje da se protiv Vasileva vodi politički progon.

Novo rešenje Višeg suda čekalo se do aprila 2016. godine. I ovoga puta sud je odlučio da se Vasilev izruči. Sada se predmet ponovo nalazi pred krivičnim odeljenjem Apelacionog suda, iako se u novembru prošle godine proglasio nenadležnim da odlučuje u ovom predmetu, tvrdeći da time treba da se bavi odeljenje za organizovani kriminal. Kako nam je objašnjeno u Apelacionom sudu, odlučeno je da se ovim predmetom bavi krivično odeljenje, pošto su se oni njime bavili i prethodnog puta.

Značajno je istaći da, pošto se o izručenjima donose rešenja, a ne presude, Apelacioni sud nije ograničen nikakvim rokovima. Takođe, zakonski nije ograničeno ni koliko puta rešenje o izručenju može da ide između prvostepenog i drugostepenog suda.

Zbog odbijanja da izruči Vasileva, bugarske vlasti prijavile su prošle godine Srbiju nadležnim telima Saveta Evrope.

V. Jeremić

Izvor: Danas

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *