HUMOR I SATIRA LJUBIMAC

Slavica Miletić: Prvi put sa Svetozarom na sastanku kućnog saveta

Obrevši se na prvom sastanku stanara, nisam ni slutila na kakav živopisan svet ću naići.

Slavica Miletić kreće na sastanak kućnog saveta

Rakovica vs Čukarica, nisam očekivala nekakvu revoluciju. Kad ne lezi vraže…

Naime, trebalo je odabrati predsednika kućnog saveta, ne bi li se izbeglo plaćanje upravnika.

Nastao je problemčić kada je izvesni gospodin, zvacemo ga Debeli, odlučio da podnese ostavku na ovu značajnu funkciju, nakon punih sedam godina vladavine.

Sastanku je prisustvovalo nas desetak. Rekla bih dva klana… ja sam još uvek neutralna, dapače…

Slavica Miletić pažljivo prati diskusiju

Prvi klan sačinjavali su gospodin Nebitni, sredovečna gospođa sa strogom paž frizurom i naočarima, nesto starija dama muškobanjasta i vidno nadrndana i plavuša, takođe sredovečna, sa izrazito velikim grudima i snažnim leđima. (To je ona „Sunđer Bob“ građa, samo sa sisama, ako me razumete.)

Drugi klan predvodio je Debeli. U njegovom klanu bila su dva pijanca, policajac, stomatolog, autoprevoznik, forenzičar (taj će nam trebati) i devojka sa izrazito užičkim naglaskom, koja je strahovito galamila i lupala po leđima sve oko sebe.

Dejan stomatolog, je odlučio da se prihvati ove nezahvalne uloge i poštedi nas te besmislene pretplate.

Plavuša je skočila kao oparena:
– „Neće moći! Znam ja šta vi planirate!“, pogledala je u Debelog razrogačenim očima, „Šta si ti uradio za ovih sedam godina? Šta? Odgovori mi!“

– „Pa kako sam mogao da uradim kad niste hteli da date pare?“

– „Tebi da dam pare, prevarantu?! Nisam poludela! Vidiš li ti kakav ovde javašluk vlada?“

Nisam primetila javasluk, iskreno…

Zatim je pogledala u stomatologa i tihim glasom mu se obratila:

– „Ti si Deki dobar čovek, ali ovde je potreban autoritet.“

Počela sam da shvatam polako ozbiljnost situacije…

– „Miro, ‘ajde stavite taj potpis, ne komplikujte“, započe Debeli…

– „Slušaj ti, znaš ti ko je moj muuuuuuž?“ („Muž“ je izgovarala u stilu Kristine Kockar), „Moj muuuuuž radi na Vračaru kao inspektor…

– „Zašto onda ne živite na Vračaru, nego u ovoj rupi,“ drznu se Debeli.

Mira je u tom trenutku porasla od besa za oko dvadeset santima, a grudi su joj postale nekako čudovišne.

– „Ja sam ovde privremeno!“, dreknula je…

– „Da, privremeno devet godina“, usudi se ex predsednik…

Odlucih da se umešam:

Slavica Miletić je odlučila da uzme učešće u diskusiji

– „Gospođo Miro, ja bih volela da čujem neki Vaš predlog i vidite, ako ste ovde privremeno, zašto se zaboga toliko potresate oko zgrade?!“
– „Ma i ne interesuje, me radite šta hoćete“, frknula je.

Stomatolog je onda upitao ima li još neko nekakav problem.

Muškobanjasta se javila:
– „Imam, ova do mene s blizancima što suši veš, sve je zatrpala.“
– „Ne brinite, rekoh, „ponudiću gospođi terasu, ja nemam mnogo veša…“

Pokušaj da je postidim završen je bezuspešno, nastavila je da gunđa…

Onda se oglasila frigidna paž gospođa:

– „Smeta mi onaj žuto beli mačor što se tuda šeta! Čija je to mačketina?“

Opaaaaaaaaaaaaaa, e sad si jebala ježa, sad ćete da vidite sta je jezičara:

Ko je spomenuo Tozu?

– „Govorite o Svetozaru?“, upitah.
– „Žuto beli mačor…“
– „Mislite Toza, moj mačak?“
– „Aha, tvoj znači?
– „Tako je!“
– „Upišao mi se ispred vrata u saksiju.“
– „Vidite, Toza je kastriran, očišćen od buva i parazita, vakcinisan, druželjubiv je jer je navikao da živi u normalnom okruženju, elem, nikada ne bi umočio svoju šapu u vašu saksiju, jer je umače isključivo u pesak granule.
– „Ma šta će meni ta tvoja mačketina, ja imam decu!“
– „A šta će meni Vaša deca? I kad smo kod toga, jesu li vakcinisana?
Svetozar Miletić je osetljiv, ne bih da zapati neki virus!“

Svetozar Miletić: Ja da pišam u saksiju?!

Frigidna je počela da se krsti levomi desnom rukom, Užičanka se smejala glasno a komša pijanac je doneo rakijicu, da nazdravimo što se neko suprotstavio dotičnoj…

Klan Debelog i ja uzesmo po čokanjče… Dame su frktale, krstile se i pominjale svece.

-„Videćete vi kad dođe moj (kijakockarečeno) muuuuuuuuuuuž!“, prosikta plavuša.
– „Tu mačketinu neću da vidim da mi piša!“ nastavi Frigidna.
– „A jeste li ga videli?“
– „Nisam ali znam da…“
– „Jeste li videli svojim očima da Svetozar urinira u Vašu saksiju gospođo?“
– „Ne, ali…“
– „Kad vidite svojim očima, obećavam da neće izlaziti iz kuće.“
– „Slušaj ti mala…“
– „Nisam ja mala, gospođo, verujte, samo ste vi propali pre vremena.“
– „Treba tebi batina“,reče…
-„Naprotiv gospođo, batina je potrebna Vama, od oko dvadeset i pet centimetra!“

Muškarci su posmatrali sa strane predstavu zabavljajući se ,Užičanka je tukla šljivu barabar sa autoprevoznikom. Muškobanjasta je povukla Nebitnog za ruku i rekla:

– „Polazi!“
Okrenula se ka nama i zatim dodala:
– „Od mene potpis necete dobiti!“

Sekiracije nikad dosta, jebem ti život.

Povukle su se i sišle u suterene… a mi nastavismo da pijemo “ko zna šta ono beše”.

Od jeseni u svim većim supermarketima rakija „Cacovača“

Kao predstavnica baba devojaka briljirala sam, mislim za prvi put nije tako loše…

Dejan je dobio mandat i sve se lepo završilo, za sve osim za Dejana…

Svakodnevnica Svetozara Miletića:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ostavite komentar