HUMOR I SATIRA

Šoferska je tuga pregolama – 2.deo

Mislio sam voziti kamion nije neka caka,
džaba nad glavom zvocala mi majka:
„Idi sine na falkutet, da pakujem kofer?“
al’ ja hteo da postanem gospodin šofer!

Želeo je da postane gospodin šofer. Foto: Privatna arhiva

I sad je kasno da se iz tog posla vadim,
jer ništa drugo ne umem da radim.


Nije meni lako drumovima da krstarim
puna mi je glava briga, po svetu ću da ostarim!


Kad krenem, dispičer me ganja na vreme da l’ stižem,
da bih rok ispoštov’o, ja u ponoć iz kreveta se dižem.


Razne misli kroz glavu prolaze, po neka me nervira;
šta mi žena kući radi, da l’ s drugim paradira.
Šta li radi moja majka, znam za mene se sekira,
da li su mi deca zdrava, u srcu mi nema mira.


Što od briga, što od rada, na putu se umorim,
pred očima mi stalno deca, nikad da odmorim.

Trenuci odmora na putu uz multivitaminske sokove. Foto: Privatna arhiva


Ka kući dok vozim u kabini mira nemam,
pa se desi tokom vožnje malo da zadremam.


Dešavalo se da zadremam na pola minuta,
al nikada do juče nisam sleteo sa puta;
Sunce greje u šoferku, na očima pada mrak,
kad probudi me neki udar zastrašujuće jak.

Drž’ volan levo, ono poče da puca još jače,
kao četres prve topovi s’ Kadinjače.
Pogledah u retrovizor, shvatih šta se zbilo,
osta glava na svom mestu, baš mi beše milo.


Zbog radova postavili čunjeve, a ja mastor pravi,
Ni jedan promašio nisam, sve ih razbacao po travi,
Na vozilu imam štetu, jebi ga, bila je nedaća,
iskreno se nadam – osiguranje  to plaća!?

Opuštanje uz poznatog umetnika, Novicu Milovanovića, posle naplaćenog osiguranja. Foto. Privatna arhiva

Autor: Miloš Lija Milovanović

Ostavite komentar