HUMOR I SATIRA

Šta je zajedničko kod Ivana Marinkovića i Aleksandra Vučića

Ivan Marinković je u narodu poznat kao čovek koji ništa ne radi, kao bivši muž pevačice Goce Tržan i učesnik rijalitija čiji je režiser Milomir Marić.

Foto: Printscreen

Aleksandar Vučić je u narodnu poznat kao bivši prodavac eksera u Londonu, bivši radikal, sadašnji naprednjak i najverovatnije doživotni predsednik Republike Srbije.

Sem Milomira Marića, koji je promoter obojice, na prvi pogled, ništa nema zajedničko među njima.

Međutim, ono što još povezuje gore spomenuti dvojac je neplaćanje računa.

Ivan nije plaćao komunalije i struju, a Aleksandar Vučić nije plaćao račune za telefon. Ni jedan ni drugi nisu to radili zato što su neodgovorni i bahati. već zato što jednostavno nisu imali odakle ili što bi naš narod rekao „sirotinja i Bogu je teška“.

Ivanu, bivšem mužu Goce Tržan su isključili struju pre ulaska u rijaliti, dok su Aleksandru Vučiću, u vreme kad je bio samo generalni sekretar SRS i poslanik, Telekom isključio telefon.

Siroti Ivan, kako piše Kurir, se jadao da je u rijaliti ušao kako bi zaradio novac kojim bi isplaćao dugove, dok se siroti Aca jadao da mu je poslanička plata mala, te zbog toga više od godinu dana nije plaćao račune, sve dok mu Telekom nije demontirao telefonsku liniju.

Koliko me sećanje služi, Srpska radikalna stranka je namirila te račune svog tadašnjeg ubogog generalnog sekretara i bivšeg prodavca londonskih eksera.

Hoće li Milomir Marić, kao mentor bivšeg muža Goce Tržan i budućeg oca deteta Miljane Kulić, isplaćati dugovanja svog rijaliti diplomca, ostaje da se vidi, a i nije toliko bitno za ovu priču.

Važno je da se napomene kako i koliko je to, što je Aleksandar Vučić prolazio kroz težak period svog života živeći od bedne poslaničke plate, uticalo na njega da kasnije, kad je postao najmoćniji čovek na ovim prostorima, da sve od sebe da se ni jedan građanin ne oseti tako poniženo i bedno kao on tada.

Znaju građani Srbije koliko je truda Aca uložio primoravajući raznorazne belosvetske i domaće gazde, da budu široke ruke i da plaćaju svoje zaposlene i po 200 evra. Zna srpska sirotinja da nije bilo Ace, ni toliko ne bi imali.

Zna srpska sirotinja da su sendviči koje dobijaju dok ih vodaju širom Srbije po raznoraznim vašarima gde nastupa Aca, njegova ideja, dok su oni žutaći samo dnevnice plaćali za isto.

Zna srpska sirotinja da je Aca i dan danas solidaran s njima, pa oblači kineska odela, nosi sat sa buvljaka i pije „Smederevku“ i zato ga Srbija voli i zato glasa za njega i zato se raduje svakim novim izborima, kako bi mogli da pokažu svoju ljubav, vernost i odanost Aci, a i da mogu naplaćenim glasom da počaste svoje dete pljeskavicom od Matijevićevog mlevenog mesa.

I zato, dok je Marića, Merkelove, Šešelja, Putina, Vulina, Haradinaja, Marijana Rističevića i našeg Ace, nema bojazni za Srbiju, nema straha za njenu budućnost i sudbinu njene dece, jer ima  Srbija ko za sve to da brine.

Ovom prilikom, Radišinom pesmom, pozdravljam tetku iz Kanade, želim joj prijatno popodne i da joj kažem da garancija za vizu još nije stigla i nemoj više da me laže, ako hoće nek je pošalje, a ako neće, nek bar kaže da znam. Ja nisam tražio od nje pare da mi pozajmi za stan, ko neka sirotinja i  bednici što rade…

Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar