Generalštab imao informaciju o napadu 6. aprila 1941.

Svetko Kovač, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, za Danas povodom svoje knjige „Enigma i rat u Jugoslaviji“

* Britanci da bi sprečili da se Jugoslavija priključi silama Osovine, a Nemci da Jugoslaviju uključe u Trojni pakt * Šef britanske MI 6 je 5. aprila 1941. u 10.20 časova naredio šefu ispostave u Bukureštu da prenese jugoslovenskom Generalštabu da će napad početi 6. aprila * Zahvaljujući dekriptovanju Enigme, Englezi su došli do podataka o nemačkoj operaciji „Vajs“, čiji je cilj bio uništenje partizanskog pokreta i o tome upoznali Tita

Pre početka Drugog svetskog rata britanske i nemačke službe bezbednosti pratile su događaje u Jugoslaviji.

Piše: Aleksandar Roknić

Britanci da bi sprečili da se Jugoslavija priključi silama Osovine, a Nemci da Jugoslaviju uključe u Trojni pakt. I jedni i drugi su imali vrlo razgranate agenturne mreže u Kraljevini Jugoslaviji. Abver je još 1934. počeo da stvara agenturnu mrežu u Jugoslaviji, kada je u Beogradu osnovao Nemački saobraćajni biro kao špijunsko-diverzantsku organizaciju i ratnu organizaciju Jugoslavija koja se isključivo bavila praćenjem delatnosti britanskih i francuskih službi u Beogradu. Britanska služba je od aprila 1940. razbila nemačku šifru i presretala razgovore koji su iz nemačke ambasade išli ka Berlinu a zatim ih uspešno presretali, ističe u razgovoru za Danas Svetko Kovač, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, povodom svoje najnovije knjige „Enigma i rat u Jugoslaviji“, koja će danas biti predstavljena u Domu Vojske Srbije u 14 časova.

Foto: Fonet

Na pitanje zbog čega su ti događaji bili interesantni za britanske službe, naš sagovornik odgovara da su Englezi, pre svega, brinuli za svoje jedinice u Grčkoj.

– Znali su da Hitleru treba Jugoslavija za prodor prema Grčkoj i severnoj Africi i bilo im je u interesu da se taj prodor uspori, pošto su znali da se ne može zaustaviti. Abver je iz Beograda izveštavao svoju centralu u Berlinu o obaveštajnim i subverzivnim operacijama u Jugoslaviji, što je Britancima bilo vrlo značajno, ukazuje Kovač.

* Da li su podaci dobijeni dekriptovanjem Enigme mogli da smanje tragediju koju je Beograd doživeo 6. i 7. aprila 1941. godine?

– Vojna služba Kraljevine Jugoslavije dobijala je podatke o planiranom napadu na Jugoslaviju. Čak su dobili i kopiju Direktive br. 25 o napadu na Jugoslaviju. Šef britanske MI 6, Menzis, 5. aprila 1941. u 10.20 časova naredio je šefu ispostave u Bukureštu da prenese jugoslovenskom Generalštabu da će napad početi 6. aprila. Slično kao i za britanski grad Koventri, ni u Beogradu se nije moglo nešto više učiniti.

* Koje su veze Britanci presretali da bi pratili događaje u Jugoslaviji?

– Do 1942. saveznici su bili usmereni na vođenje Bitke za Atlantik i Bitke u Severnoj Africi gde su pokušavali da zaustave Romelovo napredovanje. Jugoslavija ih je interesovala samo kao mogućnost presecanja kanala snabdevanja nemačkih jedinica u Africi. U februaru 1942. u Blečli parku je razbijen ključ koji je koristila 12. nemačka armija, kasnije grupa armija E, koja je bila nadležna i za jugoslovensko ratište. Praćene su komunikacije Abvera na relaciji Beograd-Zagreb i prema centrali u Berlinu. U toku 1943. podaci dobijeni dekriptovanjem Enigme i praćenje događaja u Jugoslaviji dobili su na značaju prvenstveno zbog Hitlerovog neosnovanog straha da će Saveznici izvršiti invaziju na Balkan. Ovo su savezničke službe vešto koristile kako bi prikrili stvarne planove za iskrcavanje na Siciliju i južnu Italiju u cilju kapitulacije Italije i stvaranje uslova za invaziju na Normandiju.

* Za koju su ofanzivu u Jugoslaviji saveznici bili posebno zainteresovani?

– Saveznike su interesovale sve akcije koje su se uklapale u njihove interese. Oni su od Draže Mihailovića tražili da preseca nemačke linije snabdevanja koje su preko Jugoslavije išle preko Grčke na jugoistočno i afričko ratište. Draža to nije prihvatao plašeći se nemačkih represalija pošto je znao da im se ne može suprotstaviti. Zbog toga je četnički pokret gubio poverenje kod Britanaca. Nasuprot tome partizanske jedinice su kroz sukobe sa Nemcima vezivale na sebe jake snage i slabile nemački pritisak na drugim frontovima. Zahvaljujući dekriptovanju Enigme, Englezi su 17. januara došli do podataka o nemačkoj operaciji „Vajs“, čiji je cilj bio uništenje partizanskog pokreta i o tome upoznali Tita. Britanci su dekriptovali poruku koju je komandant nemačke Vrhovne komande, general Jodl uputio Leru i tako otkrili suštinu nemačkog plana „Švarc“, koji je predviđao razoružanje četnika, jer su Nemci procenjivali da će se četnici priključiti saveznicima u slučaju njihovog iskrcavanja na Balkan.

* Šta je presudno uticalo da Čerčil na Teheranskoj konferenciji uskrati pomoć četničkom pokretu i podrži Tita?

– Čerčil je lično čitao sve dekripte i na njima zapisivao svoje stavove i zadatke. Zahvaljujući tome bio je vrlo dobro informisan. Presretanjem komunikacija Abvera dobio je vrlo brzo ugovor o saradnji između nemačkog komandanta Jugoistoka i ujedno grupa armija F sa komandantom četničkog Mileševskog korpusa. Kada je Čerčil 22. februara 1944. govorio u Donjem domu Parlamenta i obrazlagao zbog čega je podržao partizanski komunistički pokret nije mogao da se poziva na dekriptovane poruke sa Enigme nego ih je maskirao izveštajima Bila Dikina i Ficroja Meklejna. Insistirao je na činjenicama i podršci onih koji se bore protiv nacista.

* Kako je Enigma dospela u Jugoslaviju?

– U Drugom svetskom ratu Enigmu su koristile sve veće nemačke komande, a za nas su posebno interesantne Enigme koje su koristile 2. oklopna armija i 12. armija, koja je kasnije preformirana u grupu armija E. Postoje fotografije Enigme u Zagrebu i izjava operatera koji je na njoj radio. Kada je 27. avgusta 1944. nemačka Vrhovna komanda naredila da se podmornice i brodovi koji su se nalazili u Crnom moru potope, a da se pre toga sa njih skinu Enigme ili samo rotori Enigmi i da se posade priključe jedinicama grupe armija E, koje su se probijale kroz Jugoslaviju ka Nemačkoj, relativno veliki broj ovih uređaja su partizanske jedinice zarobljavale, o čemu postoje nemački izveštaji. Zbog toga danas u Ministarstvu odbrane postoje četiri Enigme, od kojih jedna M-3 i četiri M-4 i delovi još sedam Enigmi. Enigme M-4 su proizvedene 1944. i smatra se da ih je oko 150 preživelo Drugi svetski rat. Zbog toga one danas predstavljaju izuzetnu muzejsku vrednost.

Nastavljena trka kriptografa

* Da li su i danas aktuelna iskustva koja se odnose na Enigmu u Drugom svetskom ratu?

– Ta iskustva su uvek aktuelna zato što se tu nije ništa suštinski promenilo. I posle Enigme je nastavljena trka između kriptografa koji stalno pronalaze nove načine šifrovanja poruka i kriptoanalitičara koji pronalaze metode za njihovo razbijanje. Razlika je u tome što u središtu sukoba nije Enigma nego računarski šifarski sistemi. I dalje je od velikog značaja tajnost informacija, a velike sile poseduju informacije, kao jednu od svojih moći i preko malih zemalja ostvaruju svoje interese i ciljeve.

Desant na Drvar

* Da li je Enigma otkrila pripreme za desant na Drvar 1944. godine?

– Pripreme za drvarsku operaciju odvijale su se mesecima u najstrožoj tajnosti. Britanci su došli do podataka da su Nemci za kratko vreme prebacili oko sto aviona u Hrvatsku. Međutim, Nemci su ih vešto obmanuli i prikrili prave razloge prebacivanja. Neki autori tvrde da je zahvaljujući Enigmi ovaj plan otkriven, ali ne postoje dokazi za to.

Izvor: Danas

Prethodni članci

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *