Pogrom – Kosovo i Metohija 17. mart 2004 (VIDEO)

Prošlo je 13 godina od etnički motivisanog nasilja nad Srbima marta 2004. Godine

Zločin bez kazne !

U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima 17. 18 i 19. marta 2004. godine nastradalo 10 Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola pošta i domova zdravlja.

Proterano 4.012 Srba iz šest gradova i devet sela. – Izbrisana dva sela Slatina i Svinjare – Lažno, senzacionalističko i tendeciozno izveštavanje albanskih medija osudili svi.

Navršava se 13 godina od martovskog etnički motivisanog nasilja i progona Srba od strane Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine. Pred očima međunarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, oličene u Kforu i UNMIK – u, dogodio se nečuveni teror nad Srbima i njihov progon.

Tada je na Kosovu i Metohiji bilo 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja kao i 8.000 UN policajaca iz 52 zemlje. Ovo je posle juna i jula 1999. godine, bio drugi veliki progon Srba sa Kosova i Metohije pred očima čitavog sveta i pored do zuba naoružanih vojnika Kfora i UNMIK policije.

Neistinito izveštavanje !

Posledice martovskog nasilja ni do danas nisu sanirane, a najtragičnije je to što su pojedina mesta od tada ostala bez Srba a ni pet odsto tadašnjih proteranih nije se vratilo u svoja mesta!

Sve je počelo senzacionalističkim, tendecioznim i neistinitim izveštavanjem albanskih, prvo elektronskih a onda i štampanih medija , što je kasnije OEBS osudio, o utapanju dva albanska dečaka, 16. marta, u reci Ibar kod sela Čabra u opštini Zubin Potok na severozapadu Kosova i Metohije.

Bez ikakvih činjenica i argumenata za to prištinski mediji su proglasili Srbe kao krivce? Senzacionalističko i lažno izveštavanje albanskih medija da su Srbi psima naterali albanske dečake da skoče u Ibar i utope se , navelo je Albance da orkestrirano u svim delovima Kosova i Metohije fizički nasrnu na Srbe, srpku imovinu i srpske crkve i manastire.

Eskalacija, kako je ubrzo dokazano od međunarodnih predstavnika, planski pripremanog i motivisanog nasilja, prvo je počela u Kosovskoj Mitrovici, a onda u Čaglavici kod Prištine, Prizrenu, Peći , Đakovici, Obiliću, Podujevu, Gnjilanu, Svinjaru i skoro svim mestima južno od Ibra gde su živeli Srbi.

Masovno nasilje Kfor i UNMIK su imali “pripremljen“ odgovor da su bili zatečeni ovako masovnim i brutalnim nasiljem Albanaca na Srbima i da je to bio razlog njihovog neadekvatnog i neblagovremenog reagovanja !

UNMIK policija i Kfor su kasnije objavili da je u tom albanskom nasilju 17. 18. i 19. marta na Srbima učestvovalo 60.000 Albanaca. Zabeleženo je da je tada iz šest gradova i devet sela proterano 4.012 Srba. Iz Obilića je proterano više od 550 Srba, Prištine više od 100, Prizrena 60, Gnjilana 300, Kosova Polja 200, iz Ćakovice su proterane i četiri starice Srpkinje… a sela Slatina kod Vučitrna i Svinjare kraj Kosovske Mitrovice sa više od 160 domaćinstava, su zatrta pred očima Kfora i UN policije jer su iz njih Srbi svi do jednog proterani !?

Helikopter kao spasioc !

Pet starica Srpkinja je evakuisano iz parohijskog doma crkve sveti Nikola u Đakovici, helikopterom francuskog Kfora evakuisane su i monahinje iz manastira Devič kod Srbice pred naletom više od 2.000 albanskih nasilnika.

Nemački Kfor je spasao evakuisanjem oklopnim i borbenim transporterima bežeći uz reku Prizrensku Bistricu monahe iz Svetih Arhanđela koji je u potpunosti spaljen.

U povratničkom srpskim selu Belo Polje kraj Peći 40 – tak srpskih povratnika se tiskako u parohijskom domu jer je stotinu Albanaca jurišalo na njih a već podignute kuće su im zapalili. Kad su drugog dana nasilja, 18. marta, Albanci krenuli bukvalno da ih spale u parohijskom domu jedna Amerikanka iz sastava UN policije pucanjem iz pištolja u vazduh upozorila ih da se ne približavaju prestravljenim Srbima u domu. No, taj hitac u vazdih nije zaustavio nasilnike već su krenili osionije prema domu. Amerikanka iz UN policije je onda pucala u predvodnika razurlane mase albanaca koji je pao smrtno pogođen!

Tek tada su nasilnici stali a onda je italijanski Kfor oklopnim vozilima pod kišom kamenica evakuisao Srbe povratnike iz sela.

Pucnji Amerikanke !

Ne želeći da se stave u ulogu za koju su došli na Kosovo i Metohiju, Kfor i UNMIK policija su čak davali savete Srbima da napuštaju svoja mesta – jasno im stavljajući na znanje da ih neće štititi !?

Goloruki srpski narod nije imao izbora već je pod pretnjom albanske razurlane mase morao da krene u bežaniju i nasilnu seobu!

Posledice velikog martovskog progona Srba osećaju se i danas a ni pet odsto od ukupnog broja proteranih tada se nije vratio u svoja mesta. Tako, danas u Prištini ima još 40 Srba, Prizrenu 18, Uroševcu dvoje , Đakovici troje, Obiliću 20…

Kfor i UNMIK su tada objavili da su za martovsko nasilje optužena 242 lica, uglavnom Albanaca, a 157 lica je optuženo pred sudijama za prekršaje. Dok je uhapšeno 350 Albanaca vinovnika martovskog etnički motivisanog nasilja nad Srbima ali je mali broj njih osuđen i izveden pred lice pravde. Kao i nebrojano puta do sada organizatori su ostali van domašaja zakona!

Povređeni na svim stranama !

U martovsko etničkoma nasilju Albanaca nad Srbima bilo je više od 954 povređenih, među kojima je bilo više od 40 pripadnika Kfora, 65 pripadnima međunarodne UNMIK policije kao i 58 pripadnika kosovske policijske službe.

Albanci su uništili 72 vozila UNMIK –a. Nastradalo je 11 Albanaca ( uglavnom od strane snajperista Kfora koji su pucali na one Albance koji su javno nosili i upotrebljavali vatreno oružje ) i deset Srba od strane Albanaca.

Širom Kosova i Metohije uništeno je i oštećeno 935, uglavnom srpskih, objekata među kojima 10 škola, pošta i domova zdravlja – prema zvaničnim podacima OEBS –a.

Ubijeni Srbi 17. marta 2004. godine

Zlatibor Trajković (1951) Kosovo Polje
Nenad Vesić (1950) Lipljan
Boban Perić , Gnjilane
Borivoje Spasojević (1941) Kosovska Mitrovica
Jana Tučev (1968) Kosovska Mitrovica
Dragan Nedeljković (55 godina) Prizren
Dobri Stolić (1954) Drajkovce kod Štrpca proterani iz Uroševca 1999.g.
Borko Stolić (1982.g.) ( sin Dobrija) Drajkovce
Dušanka Petković (71) Uroševac
Mirko Lopata, Kosovo Polje

Srušene i zapaljene srpske crkve i manastiri 17, 18 i 19 marta 2004. godine

1. Manastir Devič, Srbica, 1434. God
2.Manastir Svetih Arhanđela, Prizren, XIV vek
3.Saborna crkva Svetog Đorđa, Prizren, 1887.godine
4. Crkva Vavedenja, Belo Polje, Peć, XVI, XIX vek
5. Crkva Svetog Nikole, Priština, XIX vek
6. Crkva Uspenja Bogorodice, Đakovica, XVI, XIX vek
7. Crkva Svetog Kralja Uroša, Uroševac, 1933. God
8. Crkva Bogorodice Ljeviške, Prizren, 1306/1307. God
9. Crkva Svetog Nikole (Tutića), Prizren, 1331/1332. g.
10. Crkva Svetog Spasa, Prizren, 1330. god.
11. Crkva Vavedenja – Svete Nedelje (Markova), Prizren, XIV vek
12. Crkva Svetog Đorđa (Runovića), Prizren, XVI vek
13. Crkva Svetog Save, Kosovska Mitrovica, 1896. g.
14. Crkva Svetog Andreja Prvozvanog, Podujevo, 1930.g.
15. Crkva Svetog Nikole, Kosovo Polje, 1940.g.
16. Crkva Svetog arhanđela Mihajla, Štimlje, 1922. g.
17. Crkva Svetog Pantelejmona, Prizren, XIV, XX vek
18. Crkva Svetih Vrača, Prizren, XIV, XIX vek
19. Crkva Svete Nedelje, Živinjane, XVI, XIX vek
20. Crkva Svete Nedelje, Brnjača, Orahovac, 1852. god.
21. Crkva Svetog Lazara, Piskote, Đakovica, 1991/1994.g.
22. Crkva Svetog Ilije, Bistražin, Đakovica, XIV vek/1930. God.
23. Crkva Svetog Jovana Preteče, Peć
24. Crkva Svetog Jovana Preteče, Pećka Banja, 1997. God.
25. Crkva Svetog Ilije, Nekodim, Uroševac, 1975. god.
26. Crkva Svetog Petra i Pavla, Talinovac, 1840. god.
27. Crkva Rođenja Bogorodice, Softović, prva polovina XX veka
28. Crkva Svetog Pantelejmona, Donja Šipašnica, Kosovska Kamenica
29. Crkva Svete Katarine, Bresje, Kosovo Polje
30. Crkva Svetog Ilije, Vučitrn, 1834. god.
31. Crkva Rođenja Bogorodice, Obilić, XX vek
32. Crkva Svetog Petra i Pavla, Istok, 1929. god.
33. Crkva Svete Petke, Vitina
34. Zgrada Bogoslovije, Prizren, 1872. god.
35. Zgrada Vladičanskog dvora, Prizren, XX vek

Izveštaj OEBS-a o ulozi medija u događajima marta 2004. godine

Uglavnom, sve međunardne organizacije na Kosovu i Metohiji su osudili etnički motivisano martovsko nasilje Albanaca nad Srbima .

OEBS je zvanično osudio nasilje Albanaca nad Srbima i posebno tendenciozno i senzacionalističko izvešavanje kako pisanih tako i elektronskih albanskih medija.

U prvom OEBS – ovom izveštaju posle martovskih događaja OEBS u pisanom saopštenju navodi : Da nije bilo bezobzirnog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta događaji su mogli da dobiju drugi obrt, možda ne bi dostigli intenzitet i nivo vođene brutalnosti, ili se možda uopšte ne bi ni desili.

Naročito vest data od strane medija na račun kobnog davljenja grupe dece 16. marta izgleda da nije podupruta ni jednim važećim novinarskim opravdanjem – ističe se u izveštaju.

Takođe bi trebalo primetiti da su mediji naročito elektronski pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti i nemarnosti i pogrešno primenjene patriotske revnosti. Naročito tri glavna kosovska TV kanala zaslužuju najveću moguću kritiku za izveštavanje 16. marta uveče – precizira se u OEBS – ovom izveštaju.

Zoran Vlašković – Kosovska Mitrovica

Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

 

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *