ISTORIJA KOLUMNE

Simina 9a – balada o disidentima

U KRUTIM I NETOLERANTNIM KOMUNISTIČKIM REŽIMIMA VRLO BI TEŠKO BILO ODREDITI ŠTA POJAM DISIDENT UOPŠTE ZNAČI.

Siminovci, Autor kolaža: Aleksandra Milenković

U doživljaju običnog čoveka, disident bi otprilike bio neka vrsta otpadnika od komunističke ideologije, ili bar neko u kome se rodio tračak sumnje u očekivani, proklamovani radnički raj. Čak i to, samo po sebi, ne bi bilo dovoljno da se neko označi kao disident, već bi se podrazumevalo da taj neko tu svoju sumnju izrazi u javnom prostoru. To što neko sumnja u sebi ne čini ga otpadnikom.

Postoje dva različita doživljaja komunističke vlasti u današnjoj Srbiji:
– jedan je da je ona bila sačinjena od primitivnih i nepismenih partizanskih komesara i poluinteligenata,
– a drugi da ta vlast nije bila nimalo naivna i glupa kako to moderni antikomunisti hoće da predstave.

Stalno se potcenjuje činjenica da su pre rata komunisti bili u ilegali i da su bili meta progona specijalne policije. Po prirodi stvari, hteli ne hteli, u tom dodiru sa specijalnom policijom i, uopšte, videvši kakvi se metodi primenjuju, da bi se politički život jedne države stavio pod kontrolu, nešto su i naučili. Svakako su primetili da gola prebijanja u Glavnjači nisu bila dovoljna za suzbijanje komunističke ideologije. Morali su zaključiti da, posle rata, prosti fizički progon neprijatelja komunizma nije dovoljan da se razbiju antikomunistički krugovi, već da se u tim antikomunističkim krugovima moraju imati „svoji ljudi“. Uostalom, ko će pokazati svoje antikomunističko raspoloženje pred udbašima u crnim kožnim mantilima? Duša se otvara smo pred nekim za koga veruješ da je tvoj, odnosno da ste istomišljenici.

Tu treba uočiti razliku između istinskih otpadnika od komunizma (ili od ideologije KPJ, koji su bili likvidirani i proganjani) i disidenata, koji su bili ne samo tolerisani, već i često maženi od strane sistema. Režim je u tajnosti vršio likvidacije i progone istinskih otpadnika, dok je disidente javno oglašavao u svojim novinama. Ljudi sa antikomunističkim uverenjima su naivno pristupali tim disdentima i time trenutno bili registrovani kao neprijatelji režima…

Mića Popović, „Među prijateljima“, kompozicija od šest slika „Heksagonalni prostor“ na kojoj su, u prirodnoj veličini, predstavljeni, pored samog slikara i njegovi prijatelji iz studentskih dana (Žika Stojković, Mihiz, A. Isaković, Ćosić… Izvor – riznicasrpska.net)

U svojoj knjižici „Odgovor Miće Popovića“, slikar je zabeležio:

„Danju smo radili svaki svoj posao, noći smo provodili svađajući se. Na priču da je nekom vrednom cipelaru oduzeta radnja za pendžetiranje cipela, ili na vest da su nacionalizovane piljarnice i bifei, gradili smo načelna pitanja kao tvrđave i na njih naivne jurišali kao na vetrenjače… Motori rade, brekću da se raspadnu, a s mesta se pomeriti ne možemo. Samo da ne bismo i mi ličili na uobičajenu priču o povratnicima i preživelima iz ratova – nismo hteli da budemo razočarani. Vrteli smo se u krugu svojih očitih nemoći, ali i vrlo odlučnih nepristajanja. Naše crne misli i slutnje, u onom crno-belom vremenu, bile su nam izazov, a ne razlog da odustajemo od svojih nepomirenja. U Siminoj 9a nije bilo rezigniranih, već očajnih, ogorčenih, neumoljivih i prema svojim bezizlazima. Večerima smo se gušali u konstatovanjima, dok ne iskrsne neka prava reč kao otvoreni prozor. Sastajali smo se svako veče, kao na kakvom dežurstvu gde se po čitave noći ostaje otvorenih očiju da nešto ne propustimo, da se ne počnemo privikavati na očiglednost privida. Svi smo tražili kako da izađemo iz kože u kojoj nam je, kao savremenicima bivalo ne samo tesno, već i ponižavajuće da živimo.“

To je zapisao veliki Mića Popović, a sam Mihiz je za njega i Ćosića rekao da su sa krajnje suprotnih strana ušli u njegov život da tu zauvek ostanu – prvi sa dna provincijskog vojnog zatvora, drugi sa prestoničke vrhuške nove vlasti.“
Mića Popović je umro 1996-te, a Mihiz se nije pojavio na sahrani, zapisao je Ćosić.

„Žika mi je ispričao da je Mihiz jecao u telefon kad mu je javio da je Mića umro. Njih dvojica su se bezuslovno voleli.“…

Poslušajte emisiju…

Autor: Aleksandra Milenković

Izvor: Radio 2M

Prethodni članci

Ostavite komentar