GLASNIKOV MAGAZIN

Ko kaže da je romantika umrla? 278,20 km biciklom da bi ženi kupio knjigu

Prešao 278,20 km biciklom da bi ženi kupio knjigu

Zoran Prvulović iz Smedrevske Palanke odlučio se za nesvakidašnji potez.

Da bi svojoj supruzi Dragici kupio roman, „Šta da kažem anđelima“, koji je ona silno želela, u subotu 1. jula 2017., seo je na svoj bicikl i uputio se pravo u Inđiju, kod autora romana Rajka R. Dvizca. To što je morao da vozi 278,20 km,  za njega nije predstavaljao nikakav problem ni prepreku! Upravo obrnuto, taj put mu je predstavljao posebno zadovoljstvo.

 – Kada mi se Zoran javio i pitao me da li sam u Inđiji tog 1.jula, oko 10 sati, nisam ni slutio da će me na ovaj način posetiti. Mislio sam da se šali kada je rekao da će doći biciklom. Kao razlog naveo je da želi da svojoj supruzi kupi moj novi roman „Šta da kažem anđelima“, sa mojom posvetom. Ja sam iz Beča doneo dvadesetak knjiga uglavnom namenjenih medijima i ponekom vernom čitaocu, baš kao što je Dragica, priča Rajko R. Dvizac, autor romana „Šta da kažem anđelima“.

 Mnogo jednostavniji način je bio da se Zoran direktno obratio izdavaču u Beču, koji bi mu poštom poslao željenu knjigu, ali to Zoran nije hteo. Dobro je znao koliko njegova supruga Dragica voli romane srpskog pisca Rajka R. Dvizca, kao i koliko bi joj značilo da unutar knjige pročita autorovu ličnu posvetu. I zato se bez dvoumljenja uputio na ovaj dug i neizvestan put od 278,20 kilometara. Od Smederevske Palanke do Inđije napravio je samo jednu pauzu u Beogradu.

 Da podsetimo, nedavno je eminentni austrijski izdavač Cyberpublishing Verlag GmbH iz Beča objavio čak četiri knjige sve popularnijeg srpskog pisca, nekada uspešnog novinara, Rajka R. Dvizca. Reč je o romantičnoj trilogiji koju čine romani „Boja ljubavi“ (drugo izdanje, prvo austrijsko), „Utorkom nisam udata“ (drugo izdanje, prvo austrijsko) i najnovijem „Šta da kažem anđelima“ (premijerno izdanje). Uz to je objavljena i zbirka „Priče jednog romantičara“, kojima se Dvizac iz svog četiri decenije dugog uspešnog novinarskog poziva, prebacio u lepu književnost.

Njegov povratnički roman „Utorom nisam udata“ objavljen pre dve godine, doneo mu je (ne)očekivanu popularnost. Pogotovo među pripadnicama lepšeg pola. Oduševljene romanom zasnovanom na istinitoj priči, mnoge od njih su posle čitanja odlučile da prisvoje Utorak kao svoj, ženski dan. Za deo te popularnosti zaslužna je svakako i Zoranova supruga, Dragica Agatonović -Prvulović.

Činjenica je da Dviščevih romana nema ni u srpskim knjižarama, ni u bibliotekama. Do njih se uglavnom može doći preko sajta izdavača iz Beča, čiji je Dvizac ekskluzivni pisac. Iako još uvek, za sada, živi i radi u maloj sremskoj varoši Inđiji, Dvizac spada u sam vrh najpopularnijih i najtraženijih pisaca u dijaspori, ali i u Srbiji.

 – Kada se nešto želi, ništa nije teško. Znao sam koliko moja supruga silno želi novi Rajkov roman. „Utorkom nisam udata“ pročitala je do sada već 5-6 puta i čuva ga kao malu ikonu. Razmišljao sam kako da je iznenadim i obradujem. Pošto volim biciklizam i njime se rekreativno bavim, pomislio sam, što ne spojim korisno sa lepim i odem biciklom kod pisca i od njega lično kupim knjigu. O kilometraži nisam razmišljao. Važan mi je bio cilj. Presrećan sam što sam uspeo da ga ostvarim i tako obradujem svoju suprugu, objašnjava Zoran Prvulović.

 I tako, tog 1. jula 2017. godine tačno u 9, 30 časova, u bašti poznate inđijske kafe-picerije „Taverna“ susreli su se Zoran i Rajko.

 – Njemu je ovo bila prva poseta Inđiji, pa sam mu kao mesto sastanka predložio „Tavernu“. Em se nalazi na glavnom novosadskom putu, em je poznata svima. Kada sam ga video kako umoran i oznojen parkira svoj bicikl pred kafićem, sve mi je delovala kao nestvarna slika iz nekog filma. Njegov osmeh i prijateljski stisak ruke, uverio me je da je to ipak stvarnost – kaže Rajko R. Dvizac.

 Zoran i Rajko su popili piće, ispričali se, slikali za uspomenu, a onda je on odlučio da kada je već tu, skokne malo do obližnje Fruške gore, koju do sada nikad nije posetio. To što je time samo povećavao kilometražu, nije ga sprečavalo da nastavi put. Na rastanku, Zoran je obećao:

– Eto mene sledeće godine u isto vreme po tvoj novi roman. Opet ću doći biciklom!

 – Zahvalio sam mu se na ovoj neobičnoj poseti. Malo je pisaca u svetu, a pogotovo kod nas, koji su ovako nešto doživeli. Obećao sam mu da, ako više ne budem živeo u Inđiji, da ću onda ja doći u posetu njima. Ne biciklom kao on, već autom, jer ja ipak nemam toliko kondicije. Takvi ljudi svakako zaslužuju posebnu pažnju. Oni su vetar u leđa svakom umetniku, pa i meni , zaključio je Rajko R. Dvizac.

 Vožnja biciklom 278,20 km od Smederevske Palanke do Inđije i nazad, samo da bi se kupila jedna knjiga, vredna je pažnje, poštovanja i divljenja. To je dokaz, da romantika još uvek postoji.

Izvor: Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

Ostavite komentar