Kako me je zaprosila pevačica

Pevačica je nasula dve čaše rashlađenog šampanjca. Stala je teatralno pred mene istaknuvši svoja razgolićena ramena i do pola obnažene bujne grudi. Na sebi je imala jednu od onih haljina gde je dovoljan samo jedan potez, jedan pokret i da ona sama slkizne na pod.

Foto: Screenshot/ Youtube

Slutio sam da ispod duge, plave haljine nema ništa ili skoro ništa što bi bila prepreka između dva tela koja su već gorela od požude. Dala mi je čašu, a svoju podigla uvis umesto kucanja. Usne su joj sijale od kapljica šampanjca. Oči čudno sijale. Iza strasti i požude krila se nekakva zagonetka. Nisam mario da je u ovom svečanom trenutku rešavam… Ali ona – jeste.

Umesto zagrljaja, ona me uhvati za ruku i povuče da sednemo na trosed jedno pored drugog. Na moje vrele usne stavila je ruku. Lepu, negovanu, mirišljavu.

– Molim te, pažljivo me saslušaj i ne prekidaj me. Jedva sam skupila hrabrosti da ti kažem ono što želim, silno želim – rekla je gledajući me pravo u oči.

Klimnuo sam glavom i čekao… Ona otpi još jedan gutljaj šampanjca, da pojača snagu svojih reči koje su nestrpljivo čekale u grlu…

– Ja… ja… ja te prosim! Da li želiš da me oženiš? Znam da ti se dopadam, a i ti se meni dopadaš. Mnogo. Toliko mnogo da sam, eto, postala nestrpljiva. Umesto ti mene, evo ja sada tebe prosim.

Nisam znao šta da kažem…

Muškarci obično nisu spremni za ovakav splet okolnosti… Pevačica otpi još jedan gutljaj, tek da povrati dah, pa nastavi:

– Osim sebe, ja ti nudim i svu svoju imovinu i novac koi imam… Osim ovog stana u Beogradu imam i veliko imanje na selu, kao i stan u Minhenu. Možeš da voziš moj BMW dok ti ne kupim automobil koji želiš. Ušteđenog novca imam toliko, da slobodno možeš da napustiš posao kojim se baviš. Ti izaberi da li želiš da živimo ovde u Beogradu ili da se preselimo u Minhen. A možemo i tamo i ovde po malo, kako ti hoćeš. Na imanje je najlepše odlaziti s jeseni… Ne brini, imam ljude koji su plaćeni da se brinu o imanju. Tvoje nije da radiš. Tvoje je samo da me voliš.

Zaćutala je, ne skidajući pogled sa mene. Pokušavala je da mom licu pročita kako se osećam, o čemu razmišljam, da li se radujem njenoj prosidbi…

Nije mogla pročitati ništa !

– Ako hoćeš da imamo dece, imaćemo, ko nećeš, i to je u redu. Biće onako kako ti odlučiš.

Ponovo je usledila tišina. Ja svoju čašu nisam ni prineo ustima. Ona jeste, po treći put.

– Ali… ali imam samo jedan jedini uslov za naš brak, govorila je ona kao da sam već pristao. Ovog puta uzdahnula je duboko. Trebala je reći ono što je njoj bilo najvažnije, a to je bilo najteže.

– Tražim od tebe samo jedno… Da potpišeš da me nikad, ali NIKAD nečeš ostaviti! I sve moje, postaće zauvek tvoje.

Najzad sam i ja otpio gutljaj pića, trebao mi je. Grlo mi je bilo suvo, a glava puna šok iznenađenja.

– Šta ti znači taj papir, moj potpis? Mogu da ti potpišem šta god hoćeš, da bude overeno kod hiljade sudova i advokata, ali ako odlučim da odem, niko i ništa me neće zaustaviti, a najmanje jedan papir – sada sam pričao ja, kao da sam pristao na brak, a nisam. I samo mi smeta taj glupi papir. I moj potpis.

– Nemoj da se ljutiš, ali moja dobra prijateljica iz Nemačke je isto ovo uradila, što sada ja radim. No nije se setila da traži da joj potpiše taj papir da je neće ostaviti. Bili su zajedno dve godine i onda je on, jednostavno otišao. Napustio  je. Zasitio se i otišao zauvek. Ni posle svih ovih godina, ona ne može da preboli njegov odlazak. Ona me je i savetovala da od tebe tražim potpis.

Ustao sam, ostavio čašu na sto i krenuo prema vratima. Na izlazu sam zastao i okrenuo se prema pevačici.

– Pogrešno te je posavetovala. To nije ljubav. To je iznajmljivalje, ljubavnika, muža, prijatelja… A ja to nisam niti želim da budem.

Više se nismo sastajali. Sretali smo se ponekad, slučajno, na nekim koncertima i televizijskim snimanjima. Nismo se javljali jedno drugom rečima. Samo pogledima. U njima sam video iskru zaljubljenosti, koja je još uvek treperila. Nadu da ću se predomisliti.

A meni je bila daleka. Svakim danom sve dalja i dalja. Nikad joj nisam rekao pravu istinu da sam ja hteo samo strasni flert, a ne brak. I to uz potpis kod advokata.

Na neki način sam je žalio što je izabrala pogrešan put do ljubavi. Pre neki dan sam je video na televiziji. Još uvek je privličana. Još uvek je – neudata…

Rajko Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Prethodni članci

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *