Oni su tu… Uvek ko senke u 12 i 44 …

SPOMEN  SOBA ‘’ KOSMETSKE ŽRTVE‘’ –  SRPSKI ZID PLAČA , ĆUTANjA I ODJEKA

Da kažeš putniku namerniku u spomen sobu da navrati,

oči u oči gledaće kosmetske žrtve,

možda će se u očima njihovim prepoznati .

Te oči preklinju: Istinu nemoj prećutati.

U očima nemih slika lučevina u pogledu. Oči im kapljice jutarnje rose.

U zatočeništvu mučili su ih zverski porobljivači i zlotvori .

I svakom Krstanu i Krstani, zbog Časnog Krsta, glavoseča bi na giljotini glavu odsekao…

I svakom Bosiljku i Bosiljci, živo srce iščupao, kurjacima dao.

I svakom Božuru i Božani oči izvadio i svakog Srbislava zbog krštenog imena utamničiti znao…

Zastani putniče namerniče u spomen  sobu ti navrati,

ne ćuti, usudi se  da se krvoločno zverinje osudi.

Ubice žetelaca i policajaca na slobodi, mučitelji žena i dece  koji su šamarali, bičevali, tukli, silovali, masakrirali…

Pogledaj dobro, gledaju te žrtve, nestali, ubijeni, poklani …

U grobnice i tamnice žive su ih bacali, i bosonogu srpsku nejač sa vekovnog ognjišta proterali.

A posle očeve smrti rađa se posmrče, pulsiraju im srca, čuješ li otkucaje?

Umrli su u logoru smrti, iza bodljikavih žica, u ’’žutoj kući ‘’ nepovrata, skalpelom skidali kožu im sa lica.

Zar se ne usuđuješ da kažeš, putniče namerniče – Justicijo, još si slepa!

Obilaze Srpki zid plača majke, očevi, sinovi…

Na njihovim licima godovi vekovnih hrastova, na njihovim usnama krvavi božuri,

na licima pragovi spaljenih manastira, u njihovim očima grobovi predaka.

Ovde majke grle sinove svoje samo preko slika.

Na njihovim licima, knjigama starozavetnim, jecaj i pitanje:
A gde ćemo mi beskućnici ?

Na njihovim licima bioskopsko platno i gledaš beznađe proteranih i gladnih.

Oni su tu… Uvek ko senke u 12 i 44…

Nemoj ih opterećivati pitanjim , kad sve vidiš u pogledima,

kad sve vidiš na tim bioskopskim platnima gde ćeš uočiti jezive scene, pakao i užas izgnanika.

Ovde je svaki dan izložba lica kidnapovanih i ubijenih Srba.

Ispred Srpskog zida plača, minutom ćutanja odaj im poštu i ćuti i ćuti,

sve dok ne izađeš na ulicu .

A tad opsuj i svet i državu i vlast i sve one koji jezivu istinu o stradanju i zatiranju pravoslavnih Srba prećute.

Spomen soba „Kosmetske žrtve“ nalazi se u Beogradu, ul. Masarikova , „Beograđanka“ 20. sprat.

Tekst i fotografije : Slavica Jovanović

 

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *