KAKO SAM POSTAO MINISTAR

Mesto dešavanja: Srbija sa komšilukom.

Vreme dešavanja: Prošlo, sadašnje i buduće.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i likovima je namerna.

Estradni rečnik

Piše: Rajko R. Dvizac

Kroz otvoren prozor, čak niz ulicu, čuo se monolog omiljenog vođe na malom ekranu. U sobi tajac. Svi ukućani sede, ćute, slušaju i gledaju šta to vođa mudro besedi na televiziji. Svetla su bila ugašena, pa je delovalo kao da su u bioskopu. Bar da je bio novi televizor, ravan, moderan, velikih dimenzija, a ne ova stara krntija kupljena na vašaru u Rumi…

Članovi porodice Jovice Jovanovića su se uskomešali. Vođa je predugo davio, a ništa ga nisu razumeli, a ono što su razumeli,to je već hiljadu puta do sada rekao.

Žena Ljubinka se u sebi molila dragom Bogu da najzad završi jer, proći će joj omiljena turska serija, a baš je sad najzanimljivije.

Kćerka Suzana je htela da gleda takmičenje novih folk nada i to naizmenično na dve televizije. Baš je to coll da se u isto vreme na različitim televizijama emituje isti trandebal.

Sin Stefan je bio najnervozniji. Em ga je otac zaustavio na vratima kada je krenuo na košarkaški derbi „Partizan“ – „Crvena zvezda“, em mu sada neda da gleda prenos na televiziji. Pa šta onda što nije imao kartu za utakmicu. Ne ide on na utakmicu da je gleda, već da navija, da razbije po neku tintaru suparničkom taboru. On je bio član jedne od jačih (čitaj: brojnijih) navijačkih grupa. Uvek padne bar dve – tri pristojne šorke i on isprazni svoj mladalački neiskorišćeni adrenalin. A posle ode sa društvom na pivo. Ih, koja uživancija, koji provod je propustio a sve zbog ćaleta i nastupa na televiziji predsednika stranke kojoj je pripadao.

Najzad je vođa završio svoj dosadni monolog.

Svi su poleteli ka daljincu, ali na opšte zaprepašćenje, otac ugasi televizor.

O ne, zar će nas sada i on daviti, složno su pomisli u sebi očajni, sa plavim kragnama oko vrata, članovi porodice Jovanović.

Sumorna predviđanja su im se ostvarila.

– Svaki pravi član, govorio je ćale Joca, mora obavezno da gleda, svaki član stranke i cela njegova familija. A ako treba da se postavi neko pravo pitanje – tu smo. Ako treba da se glasa – opet smo tu. Zar vi ne shvatate da smo upravo mi pobedili na izborima. Nas narod hoće našeg mudrog vođu i naravno, nas ostale koji pripadamo stranci. A ja, Jovica Jovanović sam jedan od tih. Zar ćete sutra, kada ja na primer budem na televiziji, vi menjati kanal? Aaaa, da vas čujem? Zar ne shvatate da je ovo naša istorijska šansa da izađemo iz ove bede?!

U dnevnoj sobi malog stana na Karaburmi – tajac.

Šta da mu kažu kada je toliko odlepio, kada je potpuno zaluđen za strankom.

Ma gori je sada nego kada je bio komunjara, sa lakoćom zaključi njegova žena Ljubinka, ali ovo veče, očigledno je bilo presudno. Joca naredi da se upali svetlo u stanu, a kćerki da mu donese hladno pivo.

To je samo značilo jedno – sada će on da drži malo predavanje, da pametuje. Istina, to mu je bilo u krvi jer je Joca po profesiji bio nastavnik. I to u srednjoj tehničkoj školi, gde je predavao budućim limarima, automehaničarima, električarima i ostalim sličnim strukama.

Ustvari, on nije bio baš pravi nastavnik, preciznije bi moglo da se kaže da je on bio majstor, koji je završio „večernju školu“ i tako se po partijskoj liniji prekvalifikovao iz majstora u majstora-nastavnika. Ako mu je to pošlo jednom za rukom, što ne bi opet – ubeđivao je sam sebe Joca Jovanović.

– Znam da ste svi pomalo nervozni, da bi što pre hteli da gledate nešto drugo na televiziji, ali… ženo moja, deco moja, okrenite se i pogledajte gde živimo.

Ovo je maleno za nas četvoro. Stvari su nam stare ,odeća kupljena kod Kineza, Stojadin bi se odavno raspao da ja nisam majstor, pa da ga ne popravljam svaki čas. Pitam ja vas, da li želite da se sve ovo promeni?

Porodica se zbunjeno pogleda, a onda jednoglasno povika :

– Da! Želimo!!!

Jocu ova podrška porodice kao da ohrabri, pa odlučno nastavi:

– Hoćete li da živimo u velikom stanu ili možda čak nekoj dvospratnoj kući. Da svako od vas ima svoju sobu, nov nameštaj, da nosimo markiranu garderobu?
– Da,da hoćemooooo!!!
– Da svako od nas ima svoj televizor i svoj kompjuter?
– Uraaaa, hoćemo, hoćemo, hoćemo…- čulo se oduševljeno skandiranje.
– Da se ja i mama vozimo novim mercedesom, a Suzani i Stefanu da kupim po jedan Punto, Suzuki, Pežo… šta već žele?
– Hoćemo ćale ,hoćemo !!! – vikali su uz aplauz.
– Da svako leto idemo na letovanje, a svake zime na zimovanje?
– Tako je! To nam treba! Hoćemo nego šta…
– Da ja postanem ministar ili bar neki direktor, a da vas sve pozapošljavam na dobrim radnim mestima i sa velikom platom, da više ne budete na birou za nezaposlene.

E, ovde nasta malo komešanje. Nisu baš bili oduševljeni da se zaposle i da rade, ali protiv velikih plata nisu imali ništa protiv.

Zato je Joca bio primoran da snizi govornički ton i gotovo šapatom objasni da je to samo formalnost. Imali bi takva radna mesta gde bi neki drugi umesto njih, za mnogo manju platu, radili njihov posao, a oni bi samo uživali.

Ponovo su bili složna porodica.

– A kako da dođemo do toga? Ti i dalje nemaš nikakvu funkciju. Još uvek si samo majstor-nastavnik, pitala je supruga Ljubinka.
– Ali sam zato u užem rukovodstvu stranke ovde na Karaburmi. Treba samo nešto da smislimo kako da se istaknem, da me drugovi,pardon, gospoda iz vrha primete i sva vrata će mi preko noći biti otvorena.

Al šta? Pitam ja vas, šta to ja da smislim što drugi nisu i da preteknem konkurenciju? Za mesec dana je zasedanje Glavnog odbora stranke. Neki već sada znaju koju će funkciju da dobiju. Grebu se, laktaju, ulizuju, hvališu, nude ideje… a ja? Ja nemam nikakvu ideju. Ljudi me vole i podržavaju, ali ako ne ponudim nešto sveže, originalno, nešto novo… proći će voz. Da mi je da iskoristim bar jedan mandat od četiri godine, da se nafatiramo love pa posle… lako ćemo. Ako na idućim izborima padne ova stranka, lako ću je promeniti i preći u novi, pobednički tabor, ako imaš funkciju, titulu… Ma treba mi nešto jako što niko drugi nema. Ima sami da me zovu da pređem kod njih i još da mi za to debelo plate.

Mama Ljubinka iskoristi novi tajac i otvori domaću rakiju koju su doneli sa sela, od njenih. Shvatila je ozbiljnost situacije i da joj je muž ovog puta u pravu. Ovo je uzbudljivije od svake turske i indijske tv serije. Svakom je nasula čašicu rakije. Treba im nešto da im proključa mozak, da smisle plan za prelazak iz radničke u visoku, buržujsku klasu…

Kćerka Suzana i sin Stefan su prećutno delili majčino mišljenje i uzbuđenje. Sebe su već videli u novom, elitnom svetu Beograda, a da bi ostvarili vlastite snove moraju pomoći ocu. On sam ne ume. Osim da se bori, a bori se kao lav u ime svih njih.

– Da izmisliš nešto novo, ne vredi. Ti si tip starog kova, a ovo je vreme moderne tehnologije koju ti čak ni ne razumeš, glasno je razmišljao Stefan. Ti samo običan nastavnik. Od prosvete slaba vajda, osim ako nisi ministar.
– E,najbolje još od mene tražite da napišem neku knjigu, ljutio se Joca.
– To! Bravo ćale, sa oduševljenjem sa starog troseda poskoči Suzana.
– Ja da napišem knjigu? Jesi li ti normalna? Da nisi opet pušila onu tvoju travu? Znaš i sama da mi mama pomaže da vodim dnevnik, a kamo li da pišem još knjigu?
– Ali ne običnu knjigu, podiže kažiprst desne ruke kćerka! Neku nesvakidašnju, koju niko do sada nije napisao. Zar sam nisi rekao da ti tako nešto treba, a ja ima pravu ideju.
– Kakvu knjigu ? O čemu? Kako da je napiše? – bila su pitanja porodice.
– Estradni Rečnik !!! – sa ponosom saopšti Suzana.

Joca, Ljubinka i Stefan se pogledaše zbunjeno, ne verujući svojim ušima ono što su čuli.
– Estradni Rečnik?! Pa kakve veze tata ima sa estradom, on je nastavnik, čudila se majka Ljubinka. – I kako on da ga napiše? Šta on zna o tome?
– Aaaa, grešite. I te kako ćale ima potrebne kvalifikacije. Bar za početak.

Kao prvo, on je nastavnik, dakle iz prosvete je i za ostali svet on je neko ko školuje narod, a od prosvetara se i očekuje da nešto pišu. Kao drugo, zar tata nije svirao harmoniku po svadbama kao tezgaroš. Znači, zvanično ni estrada mu nije dalek, nepoznat pojam. Uostalom, sve ove pevačice što se pojavljuju na televiziji jedva čekaju da pevaju na nekoj svadbi. I kao treće i mi ćemo mu pomagati. Mama zna sve fore sa pijace, Stefan govori šatrovački i zna ulični žargon, a ja pratim sve što se dešava na estradi.

Šta kažete na ideju,Jovica Jovanović ,ugledni prosvetni radnik ,objavio prvi Estradni Rečnik na Balkanu. Zar ne zvuči moćno i originalno?

Svi u porodici su bili oduševljeni. Majka Ljubinka je skuvala veliku džezvu kafe, a Stefan je doneo gajbu piva.

Još iste večeri počeo je rad na prvom, Estradnom Rečniku na Balkanu.

Posle nedelju dana posao je bio gotov. Stefan je snimio disk sa Rečnikom koji je Joca odneo kod jednog privatnog štampara, čiji je sin bio njegov đak. Besplatno mu je odštampao 1000 primeraka, uz uslov da mu sin završi sa odličnim uspehom školovanje.

Kada je na Glavnom odboru stranke Jovica Jovanović podelio svoj Estradni Rečnik, videlo se da je to pun pogodak. Jovici je posle sastanka ostavljeno da odluči; da li će mesto ministra prosvete, ministra kulture ili direktora nekog od javnih servisa!

U toku je zasedanje njegovog porodičnog saveta…

Ako ste toliko znatiželjni šta piše u Estradnom Rečniku, evo nekih stručnih pojmova i izraza veoma važnih za podizanje nivoa naše estrade:

– Tezga – za dosta para, malo pevanja, a mnogo više muvanja.
– Bend – grupa muzičara koji umeju da sviraju i pevaju.
– Turneja po inostranstvu – obilazak kafana u koje svraćaju naši gastarbajeri.
– Turbo-folk – pop muzika u opancima.
– Rep – kako mali belac zamišlja malog crnca.
– Rokenrol – dinosaurus u odumiranju.
– Mikrofon – ono ispred nosa.
– Muzičar – čovek sa instrumentom.
– Pevačica – silikoni koji pevaju.
– Kompozitor – onaj što lupka po stolu u ritmu tam-tama.
– Tekstopisac – sastavljač poznatih reči i otrcanih fraza.
– Instrument – alatka koja se čuje.
– Nastup na TV – joj da me sada ceo komšiluk vidi.
– Harmonikaš – nosač kofera koji svira.
– Novogodišnje tezge – godišnja lutrija.

Ima toga još… ali sačekajte da se pojavi drugo izdanje, jer je prvo rasprodato.

Rajko R. Dvizac

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *