Ivica Osim, vitez fudbala i poslednji pravi Jugosloven

Pesnik Marko Tomaš je autor biografije Ivice Osima, čoveka koji veruje da ne bi došlo do rata u Jugoslaviji da je reprezentacija osvojila Svetsko prvenstvo 1990. godine.

Urugvajski pisac Eduardo Galeano je rekao da je dribling najbolji način da prevariš sopstvenu sudbinu, ali i način da prevariš sistem.

To je najbolje pokazao Maradona, golovima Englezima na Svetskom prvenstvu 1986. u Meksiku. Maradona tada nije samo predriblao čitavu englesku reprezentaciju, već i kraljicu Elizabetu, Margaret Tačer i ceo Forin Ofis. 

 A već na sledećem Svetskom prvenstvu driblanje sistema umalo je pošlo za nogom i jednom fudbalskom velikanu sa ovih prostora.

Ivicu Osima su u Italiji 1990. od toga delili jedna Savićevićeva promašena mrtva šansa i tri neiskorišćena penala, i to baš protiv Maradone i njegove Argentine.

Da smo osvojili Svetsko prvenstvo, ne bi došlo do rata u Jugoslaviji, tako misli Ivica Osim, poslednji pravi Jugosloven i poslednji vitez jugoslovenskog fudbala.

Omot knjige Osimovih citata objavljen u Japanu

U Japanu je izašla knjiga njegovih citata pod naslovom “Govori Osim“, u Gracu postoji inicijativa da se jedna ulica nazove po njemu, a kod nas? Ako ga se sete, sete; retko, pomalo i ako baš mora.

I upravo o tome zašto smo zaboravili Osima, i zašto ga nismo slušali kada je trebalo, ali i o nekim lepšim vremenima i nekim lepšim ligama i klubovima, razgovarao sam sa Markom Tomašem, najpopularnijim i najboljim mladim pesnikom bivše nam zemlje, fudbalskim nostalgičarem, mostarskim revolucionarom, piscem Osimove biografije.

Intervju sa Markom Tomašem možete pročitati OVDE. a mi vam prenosimo nekoliko, po nama, najzanimljivijih delova:

Da li je po tebi Ivica Osim poslednji Jugosloven?

Poslednji istinski jugoslovenski predstavnik. To najbolje pokazuju događaji oko Svetskog prvenstva u Italiji i čuveno obrazloženje ostavke koju je dao u Beogradu. Govorimo o periodu kad je većina javnih ličnosti zajašila vladajući val i promenila kapute. Mnogi su preko noći od Jugoslovena i komunista postali veliki nacionalisti. Osim je bio jedina osoba koja je u sred Beograda imala muda da stvari nazove pravim imenom…

Bez obzira na svu propagandu, na svo zlo, i sve promene oko njega, on je ostao ono što je čitav život bio – istinski Jugosloven. Ali sve te njegove izjave postaju mitske tek kada narastu i kad skontaš u kom se to kontekstu dogodilo.

Sećam se kakva se medijska kampanja vodila protiv Ivice Osima i čitave momčadi koja je igrala u Italiji. Na razne prljave načine su se vršili pritisci preko medija. Naknadnom pameću sam skužio da je deo toga Osim namerno izazvao. Želeo je da stvori opsadno stanje unutar momčadi, da zbiju glave i dokažu šupcima da nisu u pravu. Cela ta hajka protiv Ivice Osima bila je hajka protiv Jugoslavije – Jugoslavije kakvu ju je Osim video, a ne Jugoslavije kakvu su je videli Milošević, Tuđman i Izetbegović.

I nije pitanje da li se Osim zaklinjao u Jugoslaviju, već u kakvu se Jugoslaviju on zaklinjao? Ja mislim da je to jedina moguća, idealna, prava, dobra Jugoslavija. Ne Jugoslavija Srba, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, nego Jugoslavija puna Jugoslovena, ne samo nadetnička nego i međuetnička.

Tu dolazimo i do njegove potpuno sumanute vere da bi osvajanje Svetskog prvenstva sprečilo rat u Jugoslaviji.

A ako je ne bi spasilo onda se, barem, ne bi ugušila u krvi. Ivica Osim u to duboko veruje. Ali tu je ta utakmica sa Argentinom, gde smo imali sa igračem manje tri, četiri mrtve šanse, pogotovu onu Savićevića, i na koncu se stvari raspletu kako se raspletu. Klasične slavenske priče, igraš dobro dok ne trebaš zakucati i potvrditi stvar. Jebiga…

Foto: Historija.ba, Izvor: Vice

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *