Uticaj Fantoma na svet heroja. Posle četvrt veka, ponovo Fantom

Četvrt veka smo očekivali nastavak objavljivanja Fantoma.  I trebalo je da se udruže dva ugledna srpska stripska izdavača, da bi se tek onda stekli uslovi za hronološki sukcesivno predstavljanje najranijih epizoda ove legendarne serije (Li Fok scenario i Rej Mur crtež: Fantom, Beli put i Makondo, Beograd), epizoda koje su do devedesetih u knjigama sistematski najviše štampale „Dečje novine“.

Foto: forum-stripovi.com

Ova velika kuća iz Gornjeg Milanovca je već početkom te decenije počela poslovno da „šanta“, da bi, nažalost, otišla u stečaj 2001. i sasvim propala 2004. godine.

Edicija je naslovljena kao „Nostalgija“, kako bi se čitaoci lakše asocirali i nadovezali na istoimenu gornjomilanovačku.  Veliki je tehnički pomak napravljen time što su prvi put našoj javnosti, pored izvornih crteža, predstavljene originalne boje iz onovremene američke štampe.
Knjiga ima 160 stranica, a tu je i tvrd povez.

Prvi tom posle 25 godina sadrži i hronološki naredne crtane priče koje slede odmah iza onih iz gornjomilanovačke „Nostalgije“. Takođe su nastale u predratnom, no neke i u ratnom periodu (1939-1942). Ima ih sedam. Storije su crtane u obliku horizontalnih tabli (ili polutabli, već kako ko gleda na ovu „dvokaišnu“ formu).

Dalje, prva knjiga o Fantomu pred nama, pošto je uvod u seriju sličnih, ima i obiman predgovor. U njemu se nalaze svi važni podaci o autorima, o nastanku stripa u SAD 1936. godine, o prevođenju i objavljivanju u Srbiji već od 1937. godine.

Tu su podaci o sudskom sporu iz 1938. između Ivkovića i Zrnića povodom nelojalne konkurencije. To je bio veliki tržišni ratu oko izdavačkih prava. Rat oko prava na izdavanje Fantoma se vodioa između njihove dve kuće, „Cinko Rusa“ i „Zrnić korporejda“.

Tu su i podaci o srpskoj verziji Fantoma. U njoj se on, po scenariju Branka Vidića, 1939. sukobio sa našim junakom Zigomarom.

Prvenstveni značaj Fantoma iz ove rane faze je nesumnjivo istorijski.  Simpatične priče kod savremenih čitalaca, pogotovo mlađih, naviklih na drugačije, neuporedivo više standarde i složenije vizuelno- narativne koncepte, sigurno ne ostvaruju istu uverljivost i ne izazivaju isti „saspens“ kao kod onovremene, prilično naivne publike.

No, one su danas, bez obzira na manju zahtevnost konzumenata iz četvrte decenije dvadesetog veka u onosu na ove čitaoce iz dvadeset i prvog, osam decenija “ koji je Fantomom utemeljen – nezamislivi.

Rečju, uticaj Fantoma na svet (super)heroja je nemerljiv!

Foto: alfa-img-com

Izvor: Blic/ Slobodan Ivkov

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *