PROZORI DUŠE - LEPE REČI VREME I STANJE NA PUTEVIMA

Nije nenormalno vreme, nenormalni smo mi i oni koji nam serviraju ovu paniku, haos i strah.

Kad sam bila dete bilo je snega.
Foto: Pixabay

Piše: Milica Eseš Pinter

Baš snega, ne ovako na pet cenata, nego ozbiljnog snega.

Sećam se da sam prelazila preko kod komšija da se igram sa njihovom unukom Marijanom i nisam se videla od snega. Imala sam možda pet ili šest godina. Priznaćete, bila sam ja mala, ali to je poprilična visina za sneg.

U noći kad se moja sestra rodila, februara 1987. bilo je i više od dvadeset stepeni ispod nule (postoji sigurno negde u evidenciji), pucalo je drveće u parku i pokojni tata se hvalio do kraja života kako je fića upalila iz prve kad je vozio mamu u porodilište.

Bilo je leda, ledenih kiša i vetra. I nikad nije bilo kolapsa. I nikad nije bilo nikakvih crvenih i narandžastih alarma.

Bila su dva programa na TV sa normalnom prognozom za to doba godine.

Niko nije histerisao, ni umirao na jednocifren broj ispod nule.

Niko nije padao u trans kako padne prva pahulja.

Nikad nije bilo poplava, poslednju pamte 1965. Svi stariji Vojvođani od mene, ja imam 38, potvrdiće moje reči.

Dakle nije nenormalno vreme, nenormalni smo mi.

I oni koji nam serviraju ovu paniku, haos i strah.

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Prethodni članci

Ostavite komentar