Dogodilo se na današnji dan – 12. mart

641 – Kineska princeza Ven Čeng (Wen Cheng) se udala za vladara Tibeta, na osnovu čega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom južnom planinskom oblašću.

1507 – U bici s pobunjenicima u Navari poginuo je Čezare Bordžija, italijanski pustolov, političar i kardinal. Sin pape Aleksandra VI poslužio je Makijaveliju (Machiavelli) kao uzor političkog cinizma i smatra se da ga je Bordžijin način vladanja podstakao da napiše delo „Vladar“.

1537 – Turci su zauzeli dalmatinsko utvrđenje Klis koje je dugo odolevalo turskom nadiranju iz Bosne. U borbi je poginuo i legendarni senjski kapetan i kliški knez Petar Kružić. Iste godine Turci su osnovali kliški sandžak koji je obuhvatao celo dalmatinsko zaleđe i deo Bosne.

1832 – Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot (Charles Cunningham Boycott), protiv koga je 1880, dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu – bojkot.

1848 – U Beču su izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha (Metternich) što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

1854 – Velika Britanija i Francuska su zaključile savez s Otomanskim carstvom protiv Rusije u Krimskom ratu.

1856 – Rođen je Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. Čin generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapređen je u čin vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, što je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

1868 – Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovića Karadžića i dozvoljena je njegova upotreba. Rešenje o tome doneo je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta četiri godine posle Karadžićeve smrti.

1880 – Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, uz Simu Pandurovića i Milana Rakića, najznačajniji pesnik srpske moderne s početka 20. veka. Pri povratku iz Francuske 1917, gde je izbegao u vreme Prvog svetskog rata, Dis se utopio kod Krfa kada je nemačka podmornica torpedovala brod na kojem se nalazio. Objavio je dve zbirke pesama „Utopljene duše“ i „Mi čekamo cara“.

1881 – Rođen je turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk (Atatuerk), prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena republika. Sproveo je značajne reforme koje su bile temelj za stvaranje moderne evropske države.

1907 – U eksploziji ratnog broda „Jena“ u francuskoj luci Tulon poginulo je najmanje 118 ljudi.

1925 – Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen (Yat), otac moderne Kine i njen prvi predsednik (1911-12). Godine 1894, poveo je borbu za rušenje monarhije, a 1905. osnovao Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Nakon njegove smrti vođstvo nad Kuomintangom preuzelo je desno krilo stranke predvođeno Čang Kaj Šekom (Chiang Kai Shek).

1938 – Predvođene Adolfom Hitlerom, nemačke trupe su umarširale u Austriju, čime je ta država pripojena Trećem Rajhu.

1947 – Predsednik SAD Hari Truman (Harry) proklamovao je, na današnji dan,  u Kongresu doktrinu o pomoći zemljama ugroženim od komunizma („Trumanova doktrina“). Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

1964 – Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka. Od 1919. do 1925. bio je scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu, a istakao se i kao pedagog („Portret devojke“, „Kupačica“, „Jajce“, „Kći umetnikova“, „Dvorište“).

1966 – Indonežanski parlament lišio je Ahmeda Sukarna svih funkcija, uključući položaj predsednika Republike, a general Suharto je postao vršilac dužnosti šefa države.

1971 – Premijer Hafez al Asad (Assad) izabran je referendumom za predsednika Sirije.

1978 – Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske, dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

1984 – U Velikoj Britaniji, na današnji dan, počeo je generalni štrajk rudara.

1993 – Na današnji dan, u seriji eksplozija 13 podmetnutih bombi u indijskom gradu Bombaj poginulo je najmanje 200 ljudi, a 1.100 je ranjeno.

1999 – Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO pakta. To su bile prve zemlje bivše članice Varšavskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999 – Umro je Jehudi Menjuhin (Yehudi Menuhin), jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov (Mendelssohn) koncert za violinu. Osnovao je 1963. „Školu Jehudi Menjuhina“ za muzički nadarenu decu.

2001 – Uz posredovanje međunarodne zajednice predstavnici srpske vlasti i pobunjenih Albanaca na jugu Srbije potpisali su sporazum o prekidu vatre.

2001 – U akciji uništavanja neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti, na današnji dan, u Avganistanu uništile su dva najveća kipa Bude u svetu stara nekoliko hiljada godina.

2002 – Savet bezbednosti UN je, na predlog SAD, usvojio rezoluciju u kojoj se po prvi put pominje Palestina kao posebna država, pored Izraela.

2003 – U atentatu u Beogradu, ispred sedišta Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić.
2009 – Sedamdesettrogodišnji američki finansijski špekulant Bernard Medof priznao je pred Saveznim sudom na Menhetnu da je autor najveće finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje „ponzi šeme“, investicionog pandana piramidalnoj štednji, oštetio za čak 65 milijardi dolara. Medof je osuđen na 150 godina zatvora.

Foto: Wikipedia, Izvor: Beta

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *