TETOVIRANE RUKE – ODBRANA HRIŠĆANA! Običaj koji nestaje.

Običaj koji nestaje

Mnogim Bosancima i Hercegovcima, pogotovo bosanskim Hrvaticama i Hrvatima, ovaj prizor nije stran. Brojni Hrvati iz centralne i delom zapadne Bosne, ovakve tetovaže imali su prilike da vide u svojoj porodici, kod svojih baka. Ipak, mlađe generacije možda i više ne znaju za taj običaj, jer on polako izumire s poslednjim ženama koje na sebi imaju takve tetovaže.

„Bocanje“

Jedna od onih koje tu tradiciju nose na rukama je i Ružica Jagodin iz sela Bare pokraj Jajca. Imala je 13 godina kada su joj starije žene iz sela iz koga poteče, kako kaže, „izbocale“ ruke. „Bocanje“ – tako se običaj tetoviranja u tom kraju nekada zvao. A sama procedura tetoviranja nije bila bezbolno. „Sve je krv znala izaći“, priča Ružica koja danas ima 82 godine.

Tragovi vremena

Na Ružičinim rukama još uvek se veoma dobro može primetiti da nisu tetovirane samo nadlanice, već i ruke – sve do lakta. „Bocanje“ je rađeno uglavnom iglom i smesom od čađi i meda. Za baku Ružicu njene tetovaže predstavljaju pravi, trajni nakit – koji se vremenom malo promenio: „Insan ostario, pa ostarilo sve“, kaže ona pokazujući svoje naborane ruke.

Trajne narukvice

Tragovi vremena vide se i na rukama Ivke Petrović iz jajačkog sela Bungurovina. Ipak, na njenim rukama još uvek se veoma dobro mogu raspoznati krstići i krugovi. To su ujedno bili i najčešći motivi takvih tetovaža. Krstići su, inače, često tetovirani oko ručnih zglobova i iznad njih – tako da izgledaju poput narukvica.

Otežati prelazak na islam

Baka Ivka imala je 12 godina kad su joj „izbocane“ ruke. Drugi svetski rat tek se bio završio, kad su joj „naredili bili“ da se to uradi, priča živahna starica od 84 godina. „Moralo se“, kaže, zato što su to tada sve devojčice imale. To „moranje“ je kod katolika ovoga kraja ostalo još iz vremena Osmanlija. Tada su tetovaže bile način da se oteža prelazak na islam.

Prethrišćanski običaj

Teza o potrebi verskog razlikovanja zadržala se dugo, potvrđuje i etnolog Ivan Lovrenović. Međutim, tradicija tetoviranja verovatno je još starija. Lovrenović ističe, pozivajući se na istraživanja istoričara i arheologa Ćire Truhelke (1865-1942), da je taj običaj postojao još u prethrišćanskim vremenima, među ilirskim plemenima koja su naseljavala područja centralne Bosne.

Krst i na čelu

Milki Marjanović (80), takođe iz Bungurovine, nije poznato da je običaj tetoviranja star verovatno i hiljadu godina. Jedino što ona zna, jeste da su „sve curice to radile“, pa je i ona sa 15 godina došla na red. Njene tetovaže još uvek su veoma dobro očuvane. Seća se da je „izbocane“ krstiće viđala i kod nekih muškaraca, na čelu ili ispod vrata na prsima.

Poslednja generacija tetoviranih

Pored kraja oko jajca, poznato je da se taj običaj negovao i u Rami, kao i u okolini Kraljeve Sutjeske. Mara Bojić iz Čatića, sela između Kaknja i Kraljeve Sutjeske, verovatno je poslednja generacija katolkinja iz centralne Bosne kojima su tetovirane ruke. Ona danas ima 71-nu godinu i kaže da joj je prvi krst „izbocan“ kada je imala sedam a poslednji sa 13 godina.

Uvođenje u odraslo doba

Kako pretpostavljaju istoričari i etnolozi, jedan od razloga zašto je taj ritual obavljan upravo u doba kad je devojčicama 12, 13, ili 15 godina jeste – inicijacija, odnosno uvođenje među odrasle. A to je rađeno uvek samo na Svetog Josipa, 19. marta, praznik koji se vezuje za proleće, buđenje i novi život.

Autor: Marina Martinović, Izvor: DW

 

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *