ŽIVOT

Muškarac juri ženu dogod ga ona ne uhvati – Spermatozoidi su jeftini, jajašca su skupa

ŽENKIN IZBOR: BIOLOŠKI MANDAT
Foto: Pixabay

Prevod: Vladislav Đorđević

Nikada nisam imala uspeha kod muškaraca. Kao visoka, mršava tinejdžerka, gajila sam komplikovan spoj romantičnih fantazija, ali crvenila i spuštala glavu u bespomoćnoj zbrci čežnje i zabrinutosti ako bi stvarni živi dečko uputio pogled u mom smeru, a kamoli rekao zdravo. Kada sam odrasla, moja ravnoteža sa muškarcima se poboljšala zbog razloga kojeg ne razumem u potpunosti. Čak i tako, posmatrala sam očiglednu lakoću sa kojom druge žene privlače muškarce i pitala se kakav šarm one imaju kojeg ja nemam. Moja majka mi je uvek govorila da dobre devojke nikad ne jure dečke. I sve dok nisam uradila ove intervjue, u nekom stupnju sam joj verovala.

– H. T. R.

Uprkos onome šta su nam naše mame govorile, dobre devojke zaista juredečke. A one to čine tako pametno da niko, čak ni izabrani muškarac, u potpunosti ne razume šta se događa. Još čudnovatije, žena nije nužno svesna svojih vlastitih veština na tom polju. Ona nema formalan set strategija, ali ona zaista ima strategije. Te strategije joj daju izbor – ženkin izbor (female choice).

Ženkin izbor, pojava sa kojom je upoznata većina biologa, znači da su ženke neke vrste selektivnije nego mužjaci u biranju seksualnog partnera. To ne podrazumeva da mužjaci nemaju izbora, niti da je njihova uloga manja. To jednostavno znači da su uglavnom ženke te koje biraju.

Većina ljudi je spremna da prihvati da to može biti istina među nekim bizarnim članovima životinjskog carstva, ali malo njih razmatra mogućnost da je ženka ta koja bira i u ljudskoj populaciji. Zapravo, jedna žena koju sam intervjuisala bila je glasna u zahtevu da i ženke imaju prava da biraju kada je u pitanju izbor muških partnera. Ono na šta je ona mislila, naravno, bila je navodna lakoća s kojom muškarac može da uzme telefon u ruke i pita ženu za izlazak. Rekla sam „navodna” jer, za ženu koja sedi kući i bulji u telefon očekujući da zvoni, alternativa da sama pozove izgleda zadivljujuće jednostavna. Ja zaista mislim da je muškarčeva uloga jednostavnija, ali to ne znači da je lakša. Zapravo, ako je to uopšte ikada lako, to je verovatno stoga, jer je žena u pitanju već izabrala muškarca. Način na koji žene to čine je složen i veoma neprimetan, ali to ne znači da nije stvaran.

SEKSUALNA SELEKCIJA I DARVIN

Čarls Darvin (Charles Darwin) je smatrao da je seksualna selekcija jedna od sila iza evolucione promene. On je podupro svoje teorije direktnim opažanjima životinjskog i ljudskog ponašanja i uzimajući u obzir ono što su rekli drugi koji su bili u poziciji da se bave takvim opažanjima. U Poreklu čoveka (The Descent of Man) zapisao je: „Opšti utisak među uzgajivačima izgleda da je taj da mužjaci prihvataju svaku ženku; a to, zahvaljujući njihovoj požudi, jeste, u većini slučajeva, tačno. Da li ženka, kao opšte pravilo, nediskriminatorno prihvata svakog mužjaka, mnogo je sumnjivije.”1   Darvin je uočio da muško-muško nadmetanje zavisi od delovanja ženkinog izbora, jer to stvara selekcioni pritisak. „Mužjaci koji pobede svoje takmace ne stiču vlasništvo nad ženkama nezavisno od izbora ovih poslednjih.”2

Darvin je u svojim oštrim opažanjima ponašanja ženki izbegao jednu od zamki svojstvenu muškim naučnicima, od kojih je mali broj čak i bacio pogled na ono što žene čine. Međutim, čak ni Darvin nije bio savršen. Ma koliko oštrouman u otkrivanju onoga šta ženke ušatih tuljana možda čine, on je nosio uobičajene naočnjake kada je reč o ljudskoj vrsti, barem kada je posmatrao ljudsku vrstu u svom vlastitom društvu. On daje brojne primere ženkinog izbora u kulturama drugim osim njegove, ali je verovao da taj mehanizam više ne deluje u „civilizovanim kulturama”.

„Kada je reč o drugim formama seksualne selekcije (koje su kod nižih životinja mnogo češće), naime, kada su ženke selektori, i prihvataju samo one mužjake koji ih najviše uzbude ili šarmiraju, imamo razloga da verujemo da je ona ranije delovala kod naših predaka… Ali ta forma selekcije možda povremeno deluje i u kasnijim vremenima; jer u krajnje varvarskim plemenima žene imaju više moći biranja, odbacivanja i iskušavanja svojih ljubavnika, ili naknadnom menjanju muževa, nego što bi se moglo očekivati. Budući da je ova poenta od znatne važnosti, daću detaljne dokaze koje sam uspeo da sakupim.

Foto: Pixabay

Hernis (Hearnes) opisuje kako žene u jednom plemenu arktičke Amerike stalno beže od svojih muževa i odlaze svojim ljubavnicima; a među Karuasima (Charruas) Južne Amerike, prema Azari (Azara), razvod je veoma moguć. Među Abiponima (Abipones), čovek koji bira ženu cenka se sa roditeljima za cenu. Ali „često se događa da devojka ukine ono što je bilo dogovoreno između roditelja i mladoženje, tvrdoglavo odbijajući svaki pomen udaje.” Ona često beži, sakriva se i tako izbegava mladoženju. Kapetan Masters (Captain Musters), koji je živeo sa Patagoncima (Patagonians) rekao je da se njihovi brakovi uvek sklapaju na osnovu sklonosti; „ako roditelji sklope ugovor suprotan ćerkinim željama, ona odbija i nikada se ne prinuđava da se pokori.” U Tijera del Fuego (Tierra del Fuego) mladi muškarac prvo dobija pristanak roditelja čineći im neku uslugu, a onda pokušava da odnese devojku; „ali ako ona neće, ona se sakriva u šumu dok se njen poklonik potpuno ne umori od traganja za njom i napusti poteru; ali to se retko desi.”3

Kako to da je Čarls Darvin bio tako pametan da je video ono šta se događa u Tijera del Fuego, a slep za njihove smicalice u predgrađu Londona? Odgovor leži u shvatanju jednog od mehanizama ženkinog izbora: nenametljivo odigravanje (unobtrustive enactment). Nenametljivo odigravanje znači to da je ženkin izbor najefikasnija tehnika onda kada mužjaci nad kojima se ona praktikuje ostaju nesvesni te upotrebljene strategije.

Morala sam zaista da budem pažljiva da ne dopustim da Lari (Larry) sazna da sam zainteresovana. Pa, to nije potpuno tačno. Morala sam da mu stavim do znanja da sam zaintersovana da bi se zaintersovao za mene. Ali nisam mogla da dozvolim da on misli da ga jurim ili da ga uplašim.

U svetlu nenametljivog odigravanja, razumljivo je to što je Darvin, iako prodoran posmatrač ženkinog izbora u drugim vrstama i kulturama, nije bio svestan u svojoj vlastitoj. Ne bi ga se smelo prestrogo oceniti kada je to u pitanju. I pored sveg našeg divljenja prema njemu kao briljantom teoretičaru, mi ponekad zaboravljamo da je on, na kraju krajeva, bio čovek.

SKUPO JAJE

Iza složenih ženskih strategija leži jednostavna razlika: spermatozoidi su jeftini, jajašca su skupa. To je način na koji su Martin Dejli (Martin Daly) i Margo Vilson (Margo Wilson) sumirali polne razlike u njihovoj, dobro potkrepljenoj knjizi Seks, evolucija i ponašanje (Sex, Evolution, and Behavior).4 Ženke proizvode malo jajašaca u poređenju sa velikim brojem spermatozoida, koje proizvode mužjaci. I za muškarce i žene, evolucioni cilj je isti – ubaciti što je moguće više vlastitih gena u genofond ili ukupnu zalihu gena (gene pool). Od momenta začeća roditeljsko ulaganje (parental investment) razlikuje se kod dva pola. Cena je veća za žene, ona predaje jedno jajašce, koje proizvodi u ciklusu od 28 dana. Muškarac daje jedan od doslovno miliona spermatozoida. Za mužjake teoretski ne postoji ograničenje po pitanju broja dece koju mogu da proizvedu; za ženke postoji. Kada je jednom trudna, njena reproduktivna mašina je zamrznuta. Ona ne može da počne produkciju drugog deteta dok se postojeće ne rodi ili abortira. A kada se jednom dete rodi, majka ga doji i hrani. Za vreme produženog ranog detinjstva (infancy) i detinjstva (childhood) njegovo preživljavanje je teško bez zaštite posvećenih odraslih. Dakle, žena mora da donosi mudre reproduktivne odluke. Ulog je više nego mali komadić protoplazme. Loši izbori mogu rezultirati u dvadesetogodišnjem ulaganju.

Situacija za muškarce je dramatično različita. Svake pola sekunde odrastao muškarac proizvede više spermatozoida nego što žena proizvede jajašaca tokom čitavog svog života. Kako mu može štetiti ako protraći nekoliko? A postoji još nešto više za priču nego samo jednostavno izobilje, jer mužjaci ne moraju da čuvaju embrion/fetus u svom telu. On će živeti ili umreti bez njegove daljnje pažnje čim je jednom spermatozoid završio oplodnju. Nasuprot ženama, njegova reproduktivna sposobnost se ne smanjuje. On može biti odgovoran za trudnoće mnogih žena u istom vremenskim okviru.

Ta jednostavna, osnovna razlika među polovima je pokretač razvoja sistema izbora kog čine žene. Muškarci mogu početi sa prednošću, sa ogromnim brojem spermatozoida, ali žene su razvile protivtežu toj prednosti – ženkin izbor – a on suptilno pomera igru. Kada je reč o prokreaciji, žene drže ključne karte u svojim rukama.

To nije uvek očigledno, jer su muškarci razvili svoje vlastite strategije. Dejli i Vilson, takođe u knjizi Seks, evolucija i ponašanje, primećuju u vezi prakse udvaranja: „U celom životinjskom carstvu uglavnom se mužjaci nabacuju ženkama, a ne obrnuto.”5 To je direktna posledica razlika u roditeljskom ulaganju različitih polova (parental investment between the two sexes). Robert L. Trivers (Robert L. Trivers), čije su se teorije o evoluciji ponašanja našle u udarnom članku Tajm magazina (Time magazine)6 ističe da je pol koji više ulaže u roditeljstvo oduvek smatran skupocenom robom. Nije čudo što se čini da se muškarci takmiče za žene i aktivno ih traže, dok žene pasivno čekaju na prikladne muškarce da bi ih izabrale.

Očigledna istina ovog opisa zamagljuje aktivnu ulogu koju žene igraju u biranju svojih seksualnih partnera i potencijalnih očeva svoje dece. Jer postoji i druga strana medalje. Pol koji najviše direktno ulaže u roditeljstvo (i kod sisara to je obično ženka) takođe je selektivniji kada treba da odluči koji je partner prikladan. I žene ni u kom slučaju nisu pasivne u svom poslu biranja.

Muškarac može da zove telefonom koliko hoće, ali samo naivan može da pretpostavi da to znači da on bira. Muškarac, zaista, juri ženu dogod ga ona ne uhvati (A man, indeed, chases a woman until she catches him). Načini na koje žena čini da je juri „pravi” muškarac sačinjavaju strategije ženskog izbora (strategies of female choice).

ČETIRI METODE
Foto: Pixabay

Zadivljujuće sličnosti u načinima na koje žene svih staronsih doba fokusiraju „pravog” muškarca postaju očigledne kada sam pregledala intervjue. Manevri se mogu grubo podeliti u četiri tipa: 1) direktno nabacivanje (Forthright Pursuit), 2) situaciona manipulacija (Situational Manipulation), 3) razmena signala (Signal Exchange) i 4) moć veta (Veto Power).

Direktno nabacivanje se događa kad žena preduzima direktne korake da inicira odnos s muškarcem. Ona ga uglavnom zove, poziva da iziđu i ugovara izlaske. Ukratko, ona jasno pokazuje svoje interesovanje, uvek prva šutajući loptu na njegovu polovinu terena. Veza će cvetati ili venuti u zavisnosti od toga hoće li on reći da ili ne.

Situaciona manipulacija, suptilnija taktika, podrazumeva manevrisanje iza scene, tako da žena ima pristup muškarcu koji je zanima. Žena koristi situacionu manipulaciju da bi se domogla muškarčevog prostora, tako da je ovaj primeti.

Razmena signala je ono što žena čini da bi zadobila pažnju muškarca, kada se nađe u njegovoj fizičkoj blizini. Ona ubacuje ideju u njegovu glavu kroz razmenu signala, koristeći različite verbalne i neverbalne tehnike da bi ga naterala da on misli na nju.

Moć veta, pasivnija opcija, primenjuje se da se kaže ili da ili ne u slučajevima kada muškarac pokuša da inicira kontakt ili da pomakne vezu na novi nivo pre nego se sama žena uveri da je to pravac u kojem ona želi da se stvari odvijaju. Odgovor ne mora biti „ne” da bi žena upotrebila moć veta. Ova metoda se koristi da bi se kontrolisale situacije i predlozi koji nisu u skladu sa ženinom idejom.

KOMBINOVANI METODI

Ovi metodi se međusobno ne isključuju. U zavisnosti od situacije, ista žena može da upotrebi bilo koji od ova četiri metoda ili čak da kombinuje različite tipove. Vrste se mogu poslagati u nizu od levo na desno ili idući od najviše do najmanje očite akcije upotrebljenje od strane ženke.

TABELA 1

Tipovi ženkinog izbora

Direktno nabacivanje     Situaciona manipilacija     Razmena signala     Moć veta

Pridev očit mora biti naglašen jer, kao što će se videti, količina energije koja se utroši na situacionu manipulaciju može biti ogromna, ali je povezana sa akcijom koja je, bar što se muškaraca tiče, skrivena. Žena čiji je najekstremniji metod situaciona manipulacija takođe će upotrebiti razmenu signala i moć veta. Uopšte uzev, žena će upotrebiti posebnu strategiju u ovom nizu i sve druge do desnog kraja skale. Direktno nabacivanje i moć veta predstavljaju ekstreme. Obim do kojeg ih žene koriste zavisi od njihove sposobnosti na području situacione manipulacije i razmene signala. Ona koja je veoma dobra u razmeni poruka putem situacione manipulacije i razmene signala retko će pribeći ekstremnijim tipovima ponašanja.

Situaciona manipulacija i razmena signala su dve najčešće strategije. Počevši u preadolescenciji, žene svuda upotrebljavaju ove dve tehnike na skoro svakodnevnoj osnovi. One čak nisu ni svesne da to čine. Proces je automatski kao kucanje srca. Razvrstala sam moje sagovornice prema tome koji metod najčešće koriste i našla se samo jedna žena koje je tvrdila da je moć veta njena jedina opcija. Tri žene su naglasile sposobnost u direktnom nabacivanju, ali pažljivo čitanje njihovih intervjua sugeriše da to nije njihov najčešće korišćeni metod. Situaciona manipulacija i razmena signala su pobednici kada je reč o učestalosti upotrebe.

Premda su se distinktivne kategorije same pojavile na osnovu intervjua, sami termini su veštački, postavljeni čisto iz deskriptivnih razloga. Nijedna žena nije rekla: „Direktno nabacivanje je moja igra.” Ako je ona uopšte opisala takvo ponašanje, ono je bilo uopšteno: „Ne znam. Kada vidim muškarca koji mi se dopada, ja mu naprosto priđem i pitam ga da izađemo.” Koliko često žene stvarno tako čine? Ne baš često. Koliko je ono efikasno kada ga koriste? Primeri u sledećem poglavlju pokazuju da direktno nabacivanje nije tako moćan metod, kao što se to čini na prvi pogled.

1 Charles Darwin, The Descent of Man and Selection in Relation to Sex (prvo objavljeno 1871; New York: The Modern Library), str. 836.

2 Ibidem, str. 573.

3 Ibidem, str. 901.

4 Martin Daly and Margo Wilson, Sex, Evolution, and Behavior (North Scituate, MA, Duxbury Pree, 1978), str. 77.

5 Ibidem, str. 76.

6 Time, 1. avgust 1977, str. 54-63.

Izvor: SKK

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar