DRUŠTVO ŽIVOT

Svetski dan srca, smrtnost u Srbiji iznad evropskog proseka

Svetski dan srca, smrtnost u Srbiji iznad evropskog proseka

Smrtnost od bolesti srca u Srbiji je daleko iznad evropskog proseka – samo tokom prošle godine, više od 53.000 ljudi izgubilo je život zbog kardiovaskularnih oboljenja.

Svetski dan srca, smrtnost u Srbiji iznad evropskog proseka
Screenshot

Povodom Svetskog dana srca, Udruženje kardiologa Srbije organizovalo je u subotu Kliniku na otvorenom u parku Tašmajdan. Građani su mogli da obave kardiovaskularne preglede, a od lekara da dobiju savete kako preduprediti bolesti srca, te kako prepoznati prve simptome takvih oboljenja.

Baš na dan kada se obeleževa Svetski dan srca, Borislav Lubradić iz Beograda borio se za svoje.

„Danas je tačno 10 godina kako sam ležao na operacionom stolu i kad su mi ugrađena dva stenta“, kaže Borislav Lubardić iz udruženja Moja druga šansa.

Iskustvo dva infarkta u 42. godini značilo je kraj njegovim lošim navikama.

„Pušenje, ishrana, nije to sad tako strašno koliko je postalo umerenije u svemu. Smrtnost od bolesti srca je najveća na svetu, a kod nas je taj procenat malo veći nego što je u Evropi“, rekao je Lubardić.

Tako je broj fatalnih ishoda kardiovaskularnih bolesti veći od smrtnosti od karcinoma. Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji je tokom 2017. godine dnevno umiralo 147 osoba. Dobra vest je da 80 odsto kardiovaskularnih oboljenja može da se spreči.

Screenshot

Loša vest je da je u zemlji sve više onih koje glavni vitalni organ izda i pre 50 godine života.

„Nažalost, na to utiče stil života, svi mi znamo da od početka devedesetih godina živimo u stresu i kada je kardiovaskularna bolest u pitanju, postoje neke stvari koje možemo da promenimo a neke ne. Ono što možemo da promenimo je način života, dakle da izbacimo stres, što kao što znate nije moguće, pušenje, ljudi puše zato što su nervozni, pravilna ishrana, znači, da bude zdrava i da bude na vreme što je u našem savremenom životu jako teško, šećerna bolest mora da se kontroliše“, objašnjava profesor Predrag Mitrović.

Pod kontorolom treba da je i telesna težina, a najbolji način je fizička aktivnost.

„Bavim se baletom, i verovatno je to jedna od aktivnosti koja je mnogo teška, ali u principu fizička aktivnost to je prvi prijatelj u ovakvim situacijama. Moramo da postanemo fizički aktivniji, da pomognemo našem srcu, našem organizmu, treba više hodati, to svaki lekar kaže, treba uzimati više kiseonika, vazduha, manje sedeti i po kafanama i ispred televizora“, navodi baletan Konstantin Kostjukov.

I za kraj, lekari iz privremene klinike na otvorenom podsećaju na parolu pionira medicine Antičke Grčke – „bolje sprečiti, nego lečiti“.

Izvor: N1/ Ksenija Pavkov

Ostavite komentar