GRADOVI

Opština Srbobran, Rubinov vinjak i kafane za 33.000 evra, nepravilnosti, Turija i apel na razum

Povodom nedavnih događaja u Turiji, prenosimo vam deo otvorenog pisma  Aleksandre Dudić, predstavnice udruženja „Solidarno za životinje i prirodu, Beograd“, koje je upućeno Predsedniku opštine Srbobran Nešku Čestiću, Načelniku OU Srbobran Juliji Popović, Opštinskom veću, Odbornicima SO Srbobran i Mesnim zajednicama

Prijava uočenih nepravilnosti u radu OU Srbobran

Foto: Printscreen/ agencije
Ovim vam upućujemo podršku u nastojanjima provere naplate odštetnih zahteva koji su, svima nam je poznato, postali masovno zloupotrebljeni od strane nepoštenih lica. Vaša lokalna samourava u je tom smislu napravila korak dalje u zaštiti interesa društvene zajednice, što bi trebalo da služi kao primer svima ostalima, širom države.
Ipak, naša dužnost je da vas obavestimo o nizu nepravilnosti u postupanju OU Srbobran koje traju najmanje od 2009 godine, kada je stupio na snagu Zakon o dobrobiti životinja („SL. glasnik RS“ br. 41/09), koji kao lex specialis zakon, uredjuje sva postupanja i obaveze vezana za životinje, kao i sa njim uskladjeni, Zakon o veterinarstvu, koji bliže uredjuje pitanja zdravlja ljudi i životinja, preventive od širenja zaraznih bolesti i poštovanja Programa mera za sprečavanje širenja zaraznih bolesti (čl. 55. Zakona o veterinarstvu).

U javno objavljenom tekstu, na internet strani Radio Srbobrana, dana 07.06.2017. godine, objavljen je tekst koji svojom sadržinom potpiruje problem i nesuglasice, kojim se prozivaju humani aktivisti u negativnom smislu i abolira nezakonit rad nelegalnih odgajivačnica, čime se daje podrška necivilizovanim i bahatim pojedincima iz Turije, da čine protivpravna dela:

Pozivanje na činjenje krivičnih dela, iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz čl. 172; uvreda čl. 270, pretnjama na životi i bezbednost: delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1) Krivičnog zakonika Srbije, zatim, ugrožavanje nepovredivosti privatnog poseda, lica koja idu do te mere da čine delo rasne diskriminacije, ugrožavajući pravo na mir i mirno uživanje poseda, samohrane, nezaštićene majke, koja je svojom aktivnošću dokazala da je civilizovanija i humanija od većine građana, čija svest o potrebama činjenja, je prevazišla svest odgovornih lica Opštine.

Uprkos saznanju o napred pomenutim dešavanjima, predsednik Opštine i OU Srbobran, ćute.

Postvljam retoričko pitanje, da li je potrebno da se dogodi nemio dogadjaj da odgovorna lica Opštine nešto preduzela?
Ovim apelujem na predsednika Opštine Neška Čestića i Opštinsko veće, i ostala odgovorna lica, da javnim oglašavanjem i zauzimanjem jasnog i čvrstog stava spreče nemile događaje, dajući do znanja svima koji povređuju civilizacijske i zakonske norme, da će biti prijavljeni organima unutrašnjih poslova sa kojima će OU Srbobran sarađivati, u suprotnom, odgovorna lica daju prećutnu podršku koja može rezultirati neželjenim rezultatima i snositi odgovornost za nečinjenje.
Ovim vas obaveštavam da je afera, koja je počela napred pomenutim tekstom, a nastavila se zlostavljanjem i pritiskom na gospođu Veru Matić Vukašinović izazvala ogorčenje većeg broja udruženja, ali i ogromnog broja građana.
Prateći različite tekstove i objave stanovnika Turije, koji uporno, uprkos upozorenjima, potpiruju problem, dolazimo do saznanja da postoji opasnost od revolta ogorčenih i već iritiranih građana, zaštitnika životinja, te na taj način mogu biti ugroženi i vinovnici problema, pojedinci iz mesne zajednice Turija.
Neka od lica koja drsko i bahato šire laži, vredjaju, prete i potpiruju probleme i pozivaju na činjenje krivičnih dela, na društvenoj mreži Facebook se mogu videti u prilogu koji je dostavljen OU Srbobran
Deo reakcije javnosti, se može videti u prilozima:
Trovači i rasisti iz Turije – Jutarnji GLASnik
Napred pomenuti problem je rezultat nesavesnog rada odgovornih lica Opštine i to unazad, bar od 2009. godine, nesprovođenjem zakonskih obaveza i preporučenih strategija.
Članom 54. Zakona o dobrobiti životinja (vezano za kaznene mere iz čl. 83. Zakona) lokalna samouprava je bila dužna da blagovremeno donese Program za rešavanje problema napuštenih životinja i Odluku o načinu držanja, ali usklađene sa Zakonom o dobrobiti životinja, i suvišno je naglasiti da potrebu doslednog sprovođenja utvrđenih normi.
U okviru Programa, a s obzirom na ograničene kapacitete prihavilišta koja su, takođe, dužnost lokalne samouprava (čl. 66. Zakona), bilo je potrebno prihvatiti, u svetu priznatu i preporučenu tzv. CNR strategiju, koja znači uhvati, steriliši i vrati na istu teritoriju. Jedna od najhumanijih i najefektnijih mera je masovna sterilizacija/kastracija životinja. Na taj način bi se predupredilo rađanje nepoželjnog potomstva životinja, koje bi se vratile na mesto, uz prethodnu proveru zdravlja i stepena potencijalne agresivnosti, i koje bi štitile površinu od novopridošlih, nepoznatih pasa.
Foto: Privatna arhiva
U okviru Programa bilo je neophodno, kao i odlukom, odrediti kaznene mere i sprovoditi ih kada su u pitanju obaveze vlasnika u smislu obaveznog i trajnog obeležavanja životinja (čipovanjem) i sprečavanja rođenja neželjenog potomstva (sterilizacija/kastracija), (čl. 55 stav 3. Zakona o dobrobiti životinja), kao i kažnjavanje za napuštanje životinja (čl. 7. stav 1 tačka 2) Zakona o dobrobiti životinja, vezano za kaznene odredbe iz čl. 82 stav 1. takčka 4, i stav 2; čl. 84. i čl. 85. stav 1).

Da postoji svest o dobroj upravi, masovna sterilizacija bi bila podržana od strane lokalne samouprave, i to kako prema nevlasničkim, tako i prema vlasničkim životinjama, u smislu akcija besplatne sterilizacije, motivisanja građana da to učine, na različite načine, besplatnim i beneficiranim sterilizacijama, kao i edukacijom građana, ali i kazenenim merama.

Ovako radi siromašna Argentina: http://petface.net/problem-napustenih-ljubimaca/
Ono što čini siromašna gospođa Vera Matić Vukašinović se može videti iz priloga koje prilažem, iz kojih se vidi kako spašava teško povredjene pse, koliko ljubavi i truda ulaže u volonterski posao:
(Prilozi su dostavljeni OU Srbobran)
Lokalna samouprava poseduje instrumente za sprovođenje svih normi kako finansijsku, tako i u vidu odgovarajućih inspekcijskih organa, veterinarske stanice i podršku veterinarskih inspekcija koje bi, i da su sve napred navedene mere dosledno sprovođene, posle par godina dovele do prihvatljivog broja napušetnih životinja.
Umesto svih mera, utvrdjenih zakonima i strategijama, preventive i ispunjenju zakonskih obaveza, lokalna samouprava je nezakonito angažovala službe zoohigijene, i to sa drugih teritorija, neracionalno usmerila ogromna finansijska sredstva, a da pri tom ne postoje rezultati, sem nenamenskog trošenja budžetskog novca, povrede niza zakonskih normi, kao i Zakona o javnim nabavkama, i ogromnog broja zlostavljanih i stradalih životinja.
Posledica toga je porast broja napuštenih životinja što rezultira opterećenjem za budžet, revoltom građana i zlostavljanjem, ne samo životinja već i patnjom i duševnom boli građana, nemoćnih da uklone posledice nesavesnog postupanja, koje je suprotno normama dobre uprave.

Umesto da lokalna samouprava da podršku humanom delu građana koji ulažu SOPSTVENU ENERGIJU, VREME i TRUD, i SOPSTVENA novčana sredstva uz pomoć humanih donatora, uklanjaju sa ulice i zbrinjavaju, leče napuštene životinja, svedoci smo njihovog progona.

Opština ograničava pravo na broj životinja u posedu, čime nastavlja u kontraproduktivnom pravcu, sprečavajući građane da čine ono što je dužnost lokalne samouprave i svih ostlih pravnih i fizičkih lica (čl. 3. Zakona o dobrobiti životinja), što izaziva opšti revolt i dolazi do povrede mnogih ustavnih i zakonskih normi.
Odgovorna lica su upoznata sa problemima Vere Matić Vukašinović i upoznata sa time da ona čini ono što je bila njihova dužnost, imaju informaciju o tome da je izgubivši krov nad glavom, dovedena u poziciju da se sama snalazi brinući o maloletnom detetu i o velikom broju životinja, sama pronalazi u okviru svoje moći, u kritičnim momentima, najpogodniju alternativu, od tada trpi progon neprosvećenih, necivilizovanih, bahatih građana Turije, bez ikakve zaštite, kako organa bezbednosti tako i lokalne samouprave koja ćuti i ne reaguje na probleme, prelazeći preko činjenja niza krivičnih dela od strane grupe građana Turije i istovremeno objavljuje Konkurs Javne nabavke br 22/17.
Uvidom u javne nabavke opštine Srbobran, stičemo saznanje da je odgovorna lica daju prioritet neobičnim uslugama restorana i turističkih objekata, te je juna meseca objavila konkurs JN br 22/17. U konkursnoj dokumentaciji se bavi luksuznim menijima, nabraja uslove konkursa neprimerene normama dobre uprave i teškoj materijalnoj situaciji celokupne države, precizirajući vrste alkoholnih pića kao što su Rubinov vinjak i „loza 13. jul“, vrste deserta, broji kugle sladoleda, zahteva 24.časovno radno vreme recepcije, usluge buđenja, i sve to za usluge na teritorji opštine Srbobran.
U vreme trajanja napred navedenog konkursa Javne nabavke na teritorji lokalne OU Srbobran, dolazi do skandala i afere koja je uzburkala javnost, do te mere da se samohranoj majci, koja je svoj životi posvetila nezaštićenima, preti od strane bahatih sugrađana.
Spoznajom da je građaninu potrebna pomoć, naročito u situaciji kada je to posledica nemara lokalne samouprave, kada je pitanje od značaja za društvenu zajednicu, kako u smislu rešavanja komunalnog problema tako i u cilju zaštite bezbednosti građana i zaštite od zaraznih bolesti, lokalna samouprava je propustila da podrži svoju sugrađanku, tako što bi joj obezbedila napušteno imanje sa stambenim objektom, koji ispunjava određene preduslove (ne bilo šta i bilo gde), zatim, finansijski i logistički podržala u radu od javnog interesa, čime bi sebi olakšala rešavanje problema stotinak pasa.
Odgovorna lica su zaboravila da tih stotinak pasa treba da bude zbrinuto sledećih 10 do 15 godina, da je tu brigu na sebe preuzela Vera Matić Vukašinović sa svojim prijateljima.
Sada se postavlja pitanje svrsishodnosti osnivanja prihvatilišta, jer bi oduzimanjem tih životinja, unapred bio popunjen kapacitet, već zbrinutim psima, bez mogućnosti da se zbrinu ostale životinje, koje se, usled nesprovodjenja svih mera, i dalje pojavljuju.
Foto: Privatna arhiva
Podsećam, da PSI NE SMEJU NESTATI, da je zlostavljanje i ubijanje sankcionisano zatvorskom kaznom do tri godine, članom 269. stav 2. Krivičnog zakonika Republike Srbije, te još jednom apelujem na savest Opštinskom veću i predsedniku opštine, Nešku Čestiću, da pomogne sugrađanki Veri Matić Vukašinović, tako što će joj pomoći da ili izmesti sve pse na pogodno, napušteno, otkupljeno imanje ili finansijski podrži da otplati izabranu kuću, da preduzme sve mere u cilju završetka započetih radova, završetka visoke, zidane ograde, koja bi ublažila eventualnu buku, ali i zaštitila, kako sugrađane od pasa, tako i pse od onih, koji čine protivpravna dela.
Podsećam, da bi neznantnom investicijom za opštinski budzet, opština dobila besplatnu radnu snagu, smeštaj velikog broja pasa, i ne samo to, već bi pozitivnim primerom, dala ideju i drugim građanima kao i lokalnim samoupravama u cilju racionalnog i ekonomičnog rešavanja problema.

Podvlačim, za društvenu zajednicu je racionalnije i jeftinije sarađivati sa građanima koji nude svoje volonterske usluge, nego plaćati usluge privatnim i društvenim preduzećima.

Odgovorna lica Opštine, i pored upozorenja od strane Saveza Vojvođanskih Mađara i Beate Sabadoš Fodor koja se nije slažila sa spornom Odlukom, daju negativan primer i pobuđuju ozbiljnu sumnju u dobre namere, uporno abolirajući nezakonite odgajivačnice koje između ostalog, predstavljaju vid tzv. „sive ekonomije“ i štete budžet za neuplaćeni porez.
Uvidom u registar Kinološkog saveza Srbije, koji je registrovan u APR-u mat. br. 07053274, kao neprofitno udruženje građana, stiče se saznanje o postojanju bar 23 odgajivačnice na teritorji Srbobrana. Kinološki savez Srbije nije ovlašćen, niti nadležan za registrovanje odgajivačnica. U Registru Ministarstva se nalaze samo 3 odgajivačnice, što je lako proveriti uvidom u Registar objavljen na sajtu Ministarstva .
OU Srbobran, umesto da sankcioniše nelegalan rad, i zahteva zakonom obaveznu registraciju, daje podršku takvom činjenju, koje ne rezultira samo utajom poreza, već nekontrolisane, nelegalne odgajivačnice utiču na hiperprodukciju pasa, čime se obezvređuje njihova vrednost, te ih se vlasnici, kao jeftine “robe” lako odriču i završavaju na ulici.
Takođe, opšte je poznato da se psi koji se ne mogu prodati, koji ne podležu standardu rase, takođe, izbacuju na ulicu. (čl. 56. i 57. Zakona o dobrobiti životinja i Pravilik o uslovima koje moraju ispunjavati odgajivačnice).
Ove odgajivačnice predstavljaju rezultat nesavesnog rada i kontrole od strane nadležnih komunalnih inspektora, naročito zato što je Odlukom, ograničeno pravo vlasništva nad životinjama, dok se onima koji sterilišu, leče i spašavaju, preti kaznenim merama i oduzimanjem životinja.
Naglašavam da je odredba Odluke o držanju životinja koja ograniča građane u smislu prava držanja, ne samo povreda ustavnog prava građana na mirno uživanje vlasništva i njihova diskriminacija u odnosu na građane koji žive u drugim lokalnim samoupravama gde ne postoji to ograničenje, već je i kontraproduktivna jer se građani sprečavaju da udomljuju napuštene životinje i na taj način ublaže postojeći problem.
To se naročito odnosi na delove opštine u kojima se živi u stambenim objektima sa dvorištima, a naročito van užeg jezgra grada, što takođe, ukazuje na nestručnost i nesavesnost svih onih koji su učestvovali u donošenju Odluke.
Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija (član 2. Zakona o prekršajima).
Dakle, da bi određeno ponašanje bilo kvalifikovano kao prekršaj, nije dovoljno da je propisom nadležnog organa predviđeno kao prekršaj, već je potrebno i da je protivpravno, znači suprotno usvojenom sistemu vrednosti, društvenom i pravnom poretku, štetno i opasno za određena zaštićena dobra. Protivpravnost je opšte obeležje prekršaja, pa postojanje okolnosti koja isključuje protivpravnost, isključuje postojanje prekršaja.
Postavlja se pitanje da li briga čoveka, pojedinca za dobrobit životinja napuštenih od strane ljudi i prepuštenih lutanju prostorima, koji su njihovo stanište koliko i ljudsko, u potrazi za hranom i vodom, a što podrazumeva svakodnevno fizičko angažovanje i finansijske izdatke tog pojedinca, kako bi se zadovoljile te najosnovnije potrebe drugih živih bića, predstavlja takvu, vrednostima civilizovanog društva protivnu i veoma štetnu i opasnu aktivnost koju je neophodno sankcionisati?

NE PREDSTAVLJA!

Zato što je šira ljudska zajednica, međunarodnim zakonima, međusobnim obavezujućim sporazumima i uža zajednica, ZAKONOM, kao najvažnijim regulatorom sveukupne društvene delatnosti i života ljudi u njoj, proglašavanjem zaštite dobrobiti životinja kao obaveze te zajednice i svakog pojedinog čoveka, pripadnika iste (član 3,4,5 i 6.Zakona o dobrobiti životinja), isključila i učinila neprihvatljivim poimanje bilo kojeg vida brige za život i opstanak svake životinjske jedinke, kao zabranjene i protivpravne.
Navedeni zakon, kao lex specialis u pogledu odnosa i postupanja čoveka prema životinjama i posebno prema određenim grupama životinja koje su vekovima u njegovoj službi i njegovi verni pratioci, ima prioritet primene u odnosu na druge zakone i propise niže pravne snage, koji uređuju druge oblasti (npr. komunalnog reda i sl.), ali sadrže i pojedine odredbe koje se tiču životinja, a koje su u koliziji sa zakonom koji propisuje zaštitu dobrobiti životinja. Tim pre, što je taj Zakon (član 66. Zakona o dobrobiti životinja) obavezao svaku jedinicu lokalne samouprave koja na svojoj teritoriji ima napuštene životinje i čiji opstanak neposredno zavisi od čoveka, da se pobrine da te životinje, do poslednje, budu humano zbrinute i da se u svakoj jedinici lokalne samouprave redovno obezbeđuju sredstva za ostvarenje te delatnosti, pa kada se to ne čini i životinje pate, kao i pojedini ljudi koji ne mogu i ne žele gledati njihovu patnju, zašto bi bilo protivpravno nastojanje da se ta patnja smanji i ublaži ličnim zalaganjem pojedinca.
Lokalna samouprava, čija je to prvenstvena zakonska obaveza je i organizovano i finansijski jača od pojedinca. I tim pre što isti zakon, u članu 74. ovlašćuje i obavezuje udruženja i organizacije koje su osnovane i registrovane za zaštitu dobrobiti životinja, da aktivnim delovanjem učestvuju u ostvarenju tog cilja – dobrobiti životinja i što se delovanjem njihovih članova, prvenstveno u pravcu sterilizacije i udomljavanja što većeg broja napuštenih životinja i brigom za opstanak i zdravlje nezbrinutih, pa i humanim gestom svakog drugog čoveka na smanjenju broja gladnih i žednih životinja u naseljima, otklanja pojava agresivnosti kod napuštenih životinja i samim tim smanjuje opasnost za ljude.
Naglašavam da nesprovođenje svih napred navedenih mera rezultira porastom broja napuštenih životinja, što za društvenu zajednicu predstavlja ogromno opterećenje u smislu svih napred navedenih obaveza lokalne samouprave, ali i humane građane koji ulažu ogromna materijalna sredstva i trud da bi ublažili taj problem i pomogli napuštenim životinjama, što predstavlja obavezu svih pravnih i fizičkih lica čl. 3. Zakona o dobrobit životinja.

Naglašavam da se ovaj problem odražava i na duševnu patnju i uznemirenje građana usled nemoći da pomognu životinjama.

OU Srbobran nema opravdanje da nema finansijska sredstava jer je, ponavljam, obaveza nastupila pre najamanje 8 godina, u međuvremenu je usmeravala ogromna sredstva sumnjivim javnim nabavkama i ugovorima sa sumnjivim zoohigijenama, i dalje objavljuje javne nabavke, koje nisu u skladu sa finasijskom siutuacijom, javne nabavke restoranskih i sličnih usluga i to u ogromnim iznosima (JN 2/2016 – ugovorena vrednost 32.900 eura; JN 22/2017- procenjena vrednost 666.660 dinara).

S druge strane, to bi bio primer i poziv svim građanima na činjenje niza protivpravnih dela: krađa, otimačina, prevara, utaja i razno, sa opravdanjem da nemaju sredstava da kupe hleb i lekove.

Lokalna samouprava mora i dužna je da ako postoje na teritoriji napušteni psi i mačke obezbedi prihvatilište i da se o njima stara do udomljenja ili prirodne smrti.
Vlasnik, odnosno držalac životinje, u ovom slučaju opština Srbobran, dužna je da sve troškove zbrinjavanja snosi ako životinja nema vlasnika ili ako je vlasnik napusti, te se ova obaveza odnosi i na obavezu pomoći gradjanima koji to čine.
Opština je dužna da sve akte prilagodi konkretnim uslovima, te ako centar Beograda predstavlja liberalnu zonu, podrazumeva se da delovi Opštine Srbobran i Turije, koji su pretežno ruralnog karaktera, ne mogu biti oštrije regulisani.
Kako životinje imaju status stvari, odnosno imovine, svako ograničenje u pogledu načina držanja i broja životinja koje mogu posedovati i držati pravna ili fizička lica, može biti propisano samo u skladu sa zakonom, a ne opštim aktom jedinice lokalne samouprave.
Zbog svega napred navedenog, dolazi se do zaključka da predsedik OU i ostala odgovorna lica OU Srbobran nemaju sluha za svoje zakonske obaveze, poštovanje prava građana i sprovođenje svih zakonskih normi, da ne upravlja u skladu sa normama dobre uprave, te apelujemo da sva svoja činjenja uskladi sa istima.

Zbog svega napred navedenog, molim odgovorna lica OU Srbobran da ponište spornu Odluku i preduzmu sve mere preventive u cilju smanjenja populacije napuštenih životinja, koje mogu pokazati pozitivne rezultate u roku od par godina i to tako što će:

1. Pod hitno javno zauzeti jasan stav u vezi progorna sugrađanke Vere Matić Vukašinović:
2. Angažovati lokalne medije i sva ostala sredstva u cilju edukacije građane svih starosnih doba o obavezi poštovanja dobrobiti životinja ali i potrebi za masovnom sterilizacijom/kastracijom životinja, čime smanjuje priliv novorođenih jedinki, smanjuje agresivnost onih koje su podvrgnute intervenciji. Postojeće jedinke gube nagon za parenjem, ali ne gube nagon za čuvanjem teritorije, tako da će svojim prisustvom sprečavati naseljenje novopridošlih, nepoznatog zdravstvenog statusa i agresivnosti. Potrebno je građane upozoriti da mogu snositi kaznene mere u slučaju nepoštovanja propisa.
3. Stimulisati sterilizaciju/kastraciju, kako nevlasničkih, tako i vlasničkih životinja, što će do osnivanja prihvatilišta, pa i posle toga, sredstva usmeriti lokalnim veterinarskim ambulantama i time omogućiti besplatne sterilizacije nevlasničkih i beneficirane ili besplatne sterilizacije vlasničkim životinjama. Potrebno je vršiti sterilizacije ženki, ali i kastraciju mužjaka zbog smanjenja agresije.
4. Angažovanjem komunalnih inspektora, proveravati sve vlasnike da li su obeležili, vakcinisali svoje životinje, proveriti one koji nisu sterilisane šta se dešava sa podmlatkom (čl. 55. stav 2. Zakona o dobrobiti životinja nalaže svim vlasnicima obavezu sprečavanja radjanja neželjenog podmlatka a napuštanje je zabranjeno čl. 7. stav 1 tačka 2) Zakona o dobrobiti životinja, vezano za kaznene odredbe iz čl. 82 stav 1. takčka 4, i stav 2; čl. 84. i čl. 85. stav 1). Isto, i naročito se odnosi na nelegalne odgajivačnice, koje stiču noporezovani profit i rade nekontrolisano. Po potrebi, sprovesti odgovarajuće prekršajne mere.
5. Stimulisati građane da udomljavaju npr. besplatnim čipovanjem, prvim vakcinacijama protiv besnila i zaraznih bolesti, besplatnom sterilizacijom/kastracijom i slično.
6. Podržati lokalne aktiviste i udruženja koja se bave zaštitom i zbrinjavanjem životinja, kako finansijski tako i logistički. Putem lokalnih medija objavljivati oglase o životinjama koje se nude za udomljavanje.
7. Proveriti i kontrolisati rad nelegalniih odgajivačnica na svojoj teritoriji, kao jednom od značajnog izvora napuštenih pasa i značajnim primerom “sive ekonomije”.
Svojom ativnošću, Opštinska uprava će buditi svest kod građana o svim napred pomenutim obavezama i potrebama, što je osnovni preduslov svih ostalih aktivnosti što će joj u budućnosti olakšati, sprovođenje svh napred navedenih mera.
Molim da me blagovremeno obavestite o preduzetim merama i rezultatima istih.
U nadi da će ova prijava naići na razumevanje i inicirati OU Srbobran na sprovođenje svih mera u okviru svoje nadležnosti, nudimo saradnju po pitanju svih nedoumica u ostvarenja zajedničkog cilja. Unapred zahvalna,
Solidarno za životinje i prirodu, Beograd,

One Reply to “Opština Srbobran, Rubinov vinjak i kafane za 33.000 evra, nepravilnosti, Turija i apel na razum

Ostavite komentar