HRONIKA POLITIKA

Čovek sa nadimcima Bizon, Moler i Đubre pita za zasluge Olivera Ivanovića

Čovek sa nadimcima Bizon, Moler i Đubre pita za zasluge Olivera Ivanovića

Mnogi se pitaju kako je poslanik Vladimir Đukanović dobio tako pogrdne nadimke među neistoišljenicima. Nazivaju ga Đuka Bizon, Đuka Moler, Đuka Đubre… Za Moler i Bizon zna se poreklo, ali Đubre?

Kad se analizira moguće je da je taj nadimak narodni poslanik i voditelj na jednoj televiziji Vladimir Đukanović dobio jer često u programu, blago rečeno „neprimereno“komentariše.

U emisiji Dobro jutro na tv Kopernikus koju vodi poslanik Vladimir Đukanović  na pitanje gledateljke zašto ne prokomentariše omalovažavanjee prema liku i delu ubijenog Olivera Ivanovića i ujudrumu oko davanja njegovog imena ulici, Djuka je odgovorio zaista neprimereno, kako su svi u vlasti i navikli protivpitanjem:“A koje su njegove  zasluge da uopšte dobije ulicu?“

Ujudruma je počela kada su Odbornici Skupštine opštine severna Mitrovica usvojili odluku kojom je ubijeni lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ (GI SDP) Oliver Ivanović dobio ulicu u tom gradu.

Tada je na na društvenoj mreži Tviter, iguman manastira Dečani, Sava Janjić, objavio fotografije, na kojima se vidi da je reč o neuređenoj i zabačenoj ulici.

„Na predlog Srpske liste Skupština opštine Mitrovica dala je ovoj zabačenoj ulici ime mučki ubijenog Olivera Ivanovića. Koliko su ga vređali kao srpskog izdajnika“ i pretili mu za života, to nastavljaju i sada…“, napisao je Sava Janjić.

Ubijeni Oliver Ivanović i Aleksandar Vučić

Za Đuku i one koji ne znaju ko je bio Oliver Ivanović, kratak podsetnik 
Ko je Oliver Ivanović?

Rođen je 01.04.1953. godine u selu Rznić kod Dečana.

Osnovnu i Mašinsko-tehničku školu završio je u Kosovskoj Mitrovici. Bio je pitomac Vojne akademije u Zagrebu, koju je napustio posle tri godine školovanja. Završio je Mašinski fakultet u Mitrovici, a u Prištini je apsolvirao i na Ekonomskom fakultetu.

Radio je u mitrovačkom transportnom preduzeću „TransKosovo“, fabrici keramičkih pločica „Mozaik“ i predstavništvu firme „Hepok“ iz Mostara. Na mestu zamenika generalnog direktora kompanije „Feronikl“ iz Glogovca proveo je period do 2004. godine, kada je postao direktor Nacionalne službe za zapošljavanje za Kosovo i Metohiju. Od 1991. do 1998. bio je na čelu sportskog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Kada je 1999. godine formirano Srpsko nacionalno veće, postao je predsednik Izvršnog odbora veća za severno Kosovo. Sa tog mesta smenjen je 2001. godine. Funkcioner Srpskog nacionalnog veća Kosova Milan Ivanovic tada je izjavio “da je Ivanović zastupao stavove koji su često bili u suprotnosti sa mišljenjem većine i smenjen je zbog solističkih istupanja i autistične politike“.

Stamatović traži da se objavi ko je naručio spot emitovan na Pinku neposredno pre ubistva Olivera Ivanovića
Ko je tražio emitovanje spota na Pinku neposredno pre ubistva Olivera Ivanovića?

Od 2008. do 2012. bio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, u Vladi Mirka Cvetkovića.

Bio je član Demokratske alternative, na čijem je čelu bio Nebojša Čović, potom Socijaldemokratske partije, registrovane na pokrajinskom nivou kod OEBS-a,

Od januara 2014. godine zajedno sa još četvoricom Srba našao se u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici, zbog optužbi za ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu 1999. i 2000. godine. Januara 2016. godine u Osnovnom sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici osuđen je na devet godina zatvorske kazne za krivično delo počinjeno 14. aprila 1999. godine u južnoj Kosovskoj Mitrovici kada je stradalo više Albanaca. Oslobođen je optužbi po drugoj tački optužnice, za delo od 3. februara 2000. godine u severnom delu grada.

Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode 7. avgusta 2015. počeo je štrajk glađu, dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. U februaru 2017. ukinuta je prvostepena presuda i naloženo novo suđenje koje je počelo u martu, dok mu je 21. aprila ukinut kućni pritvor i omogućeno da se brani sa slobode. Sve vreme je tvrdio da se protiv njega vodi montirani proces.

Na lokalnim kosovskim izborima, održanim u oktobru 2017, bio je nosilac liste „Sloboda, demokratija, pravda – Oliver Ivanović“, koja je osvojila tri odbornička mesta u skupštini severne Kosovske Mitrovice.

Bio je i instruktor karatea, međunarodni karate sudija, kao i predsednik karate kluba „Trepča“.

Govorio je engleski, albanski i italijanski jezik.

Ubijen je na vratima svoje kancelarije u Kosovskoj Mitrovici, 16. januara 2018. godine.

Tvit, iguman manastira Dečani, Save Janjića

Osim biografije podsetićemo i na to da je već sedam i po meseci sramne tišine u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, ne zna se ko je ubica, niti nalogodavac ubistva. Iako su političari Beograda i Prištine više puta izjavljivali da imaju određene tragove u vezi s zločinom, nadležna tužilaštva ni jednu zvaničnu informaciju o toku istrage nisu saopštila. Ćute u Prištini, ćute u Beogradu, a ćuti i međunarodna zajednica.

Autor:Redakcija Jutarnjeg GLASnika

Izvor:Jutarnji GLASnik                                  Foto:Printscreen

Ostavite komentar