Milica Eseš Pinter: Tamo negde osamdesetih, dok najzad nije stigao origano u naše selo

Foto: Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Printscreen/suistorijablog.wordpress.com/ „Standard konfekcija“, Subotica 1971. godine, IASu, F.180, Zbirka fotografija

Tamo negde osamdesetih, mi smo živeli u jednoj maloj varošici, zabačenoj, sada potpuno propaloj…

Kad je lepo vreme, moja mama i tetka su imale običaj reci: Hajde idemo razgledati izloge. I zaista, sad kad razmislim, bez obzira na ondašnje potpuno odsustvo smisla za dekoraciju kod lokalnih trgovaca, bez obzira na činjenicu da je u ponudi bila gotovo isključivo domaća roba (koja je, verujte mi na reč, bila neuporedivo boljeg kvaliteta od ovog smeća koje vam danas prodaju kao „originale“) i bez obzira što je u našem, da kazem selu, broj izloga bio ograničen na nekih pet ili šest, imalo je šta da se vidi. I bas smo uzivali…

A kad vidimo nešto što nam se sviđa, uđemo unutra i tražimo to nešto, bilo nam je dostupno i potpuno u skladu sa našom kupovnom moći, što sad ne mogu ni da zamislim.

Ne znam što mi to pade na pamet… „Hajde idemo gledati izloge“… (i onda kritike trgovaca pojedinačno i lično, jer svakog si poznavao, zašto je baš tako namestio izlog).

Dobre, stare osamdesete u SFRJ.

Kad je najzad stigao origano u naše selo, stvari više nikad nisu bile iste…

A kad smo već kod origana, sad baš ako mene pitate ,nisam neki stručnjak, a što vele, svako ima mišljenje i ono drugo, pa dakle, ja mislim da sa prostora ex Yu, postoji vrlo malo autora, kompozitora i tekstopisaca.

Sve su uglavnom zabavljači. One prave umetničke vrednosti su Štulic, Mladenović i Rundek, a ostalo je manje više „udri Mujo u šargije“, na čelu sa Bregovićem.

Sad se nedavno pojavio ovaj dečko, Kralj ČaČka i tu kapa dole. Tu bih stavila tačku.

Dobro vam jutro.

Autor: Milica Eseš Pinter

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora ili Redakcije, 
smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *