Najveći sin naroda svog, bio nam otac, majka i Bog…

Neću nikom da solim pamet, ni da popujem, jedino želim da vas posavetujem da, kad analizirate neku epohu, ili istorijsku ličnost, zaboravite svoje ideološke predrasude, jer tako dolazite do ocene pre analize, a to je sviranje pilićima.

Već znate rezultat (Tito je srbožder) i sad to treba samo dokazati. Nije tako jednostavno.

Piše: Milan Milenković

Drugo, klonite se „rekao mi deka“ statistika, kao i uzimanja zdravo za gotovo priča srpskih salonskih intelektualaca. Ono što kažu antitoisti uzima se kao suva istina, a ono što kaže levičarska istoriografija, obavezno je laž. Po čemu? Laž nije ničija privilegija, kao što to nije ni istina.

Priče kao: Tito nas je upropastio jer je otvarao fabrike, firme i ustanove, u kojima smo redovno primali plate i dobijali stanove, što je stvorio vojsku od 430 000 pripadnika, itd. Osim što je logički nedosledno (jer onaj ko hoće da vas upropasti, ne mora pre toga da vam da posao i stan; može i bez toga), takvo gledište podrazumeva da vas naročito mnogo voli onaj ko vas drži bez posla, bez plate, bez stana, ko vam uništi vojsku i sistematski vas izgladnjuje, jer je, eto, to prava Srbenda, koja neće da podmićuje svoj narod. I šlus!

Ajd redom:

1. Tito je uništio predratnu Srbiju, koja je, u bajkovita predratna vremena, bila ekonomski i privredni džin.

Prvo, za vreme voljenog kralja, Srbija nije postojala kao država, ili republika, nije imala definisanu teritoriju i bila je razbijena na nekoliko banovina.
Drugo, Kraljevina je bila siromašna, predindustrijska država, u kojoj je gotovo 80% stanovnika bilo nepismeno. Školovala su se samo muška deca a i to ne svako.
Vojska je bila slaba, slabo opremljena i zastarela u svakom pogledu, izuzev avijacije.
Naš seljak je, u toj državi, živeo u mlađem neolitu, u čatmarama i kolibama, bez puteva, a mehanizacije je, u malom obimu, postojala samo u današnjoj Vojvodini.

2. Tito je bio srbožder, a radio je u korist Hrvata i Slovenaca

Ne znam ja šta političari vole, žele, sanjaju, priželjkuju i nameravaju, već mi je najlakše da gledam šta rade i šta su radili.
Prvi procesi (Dahauski procesi) su pokrenuti u Sloveniji, 1945. gde je Tito zbrisao komunistički vrh Slovenije.
Drugi proces je bio protiv Andrije Hebranga, generalnog sekretara KP Hrvatske, kome je odletela glava.
Tek treći je bio protiv Žujovića, u Srbiji, ali ne da mu nije letnula glava, nego je, udaljen iz politike, ostatak radnog veka mirno proveo, da dan nije proveo u zatvoru.
Drugo, Tito je uhapsio Alojzija Stepinca, hrvatskog nadbiskupa i držao ga u zatvoru, ako se ne varam, tri godine. Ni jednog pravoslavnog episkopa nikad nije uhapsio.
Treće: Banovina Hrvatska je bila najveća banovina u Kraljevini (po sporazumu Cvetković-Maček) i bila je oko 20% veća od Hrvatske iz 1946. Tito ih je okrajcovao za 20%.
Nas nije okrajcovao ni za metar, jer pre rata nije bilo Srbije, već, podsećam, nekoliko banovina na njenom tlu.
Priče da nam je uzeo Kosovo su besmislene, u uslovima nepostojanja Srbije pre rata. Srbija je, prvi put posle 1918. postala država tek pod komunistima.
Samo jedan načelnik Generalštaba, od 1944. do Titove smrti, nije bio Srbin (Viktor Bubanj)
Sve svoje borce je nagradio penzijama, za razliku od kralja, koji je svojim vojnicima-invalidima, umesto penzije, dao pravo da prose pred Skupštinom.
(Mali kuriozitet: Raspitajte se ko je naredio da se na Gazimestanu (i kada) digne spomenik kosovskim junacima. Lako se nađe)
Tačno je da su Srbi gadno prošli na Golom otoku, ali šta ste očekivali: Rusofile među Slovencima i Hrvatima?!
Negde 1971. je ubačena ustaška grupa iz inostranstva, u okolinu Bugojna. Tito nije pokrenuo vojsku, ujkice je likvidirala teritorijalna odbrana, sastavljena od rođaka tih istih zlikovaca. Iste godine je presekao MASPOK i za jedan dan uhapsio Miljenka Hrkača, ujkicu, koji je postavio bombu u beogradski bioskop 20. Oktobar. Hrkač je kasnije streljan.

3. Tito je u Beogradu streljao od 100-200 000 Srba.

Ovo je već smešno. Beograd je, do rata, imao oko 100 000 stanovnika. Ako neko misli da su partizani dovodili mušterije iz Leskovca i Valjeva, da ih koknu u Beogradu, vara se, nisu oni bili toliko sofisticirani.

4. Tito je satro srpsku mladost na Sremskom frontu

Procene idu od 15-40 000. Nije malo, ali je sitnica u odnosu na ono što su Pašić i prestolonaslednik Aleksandar Ujedinitelj satrli po vukojebinama Albanije (250 000), a da ne pominjem svinjariju sa srpskim dečacima od 15-18 godina, njih 40 000, koji su silom poterani preko Albanije, da bi se tamo regrutovali, od kojih je manje od 8000 videlo Krf. Sve ovo je čak mali deo uludo slupanih žrtava, koje patrioti ne zameraju onima pre Tita.

5. Tito nije hteo da oslobodi Jasenovac

Opet kažem: Ne znam ja šta je hteo, ali oslobodio nije. To što Draža nije oslobodio Banjicu, Niš i ostale logore po Srbiji, nema veze. To je samo jedan u nizu primera dvostrukih standarda. Draža nije bio dužan da sprečava ubijanje Srba, jer je on naš, a Tito je Hrvat, pa je dužan.

6. Tito je vodio rat protiv srpskih nacionalista

Da obnovimo gradivo: Dražina vojska se zvala „Jugoslovenska vojska u otadžbini“, a ne „Srpski sokolovi“, il tako nešto. U svom štabu je imao više muslimana, Hrvata i Slovenaca, nego Tito u svom štabu. Ravnogorci su, u to vreme, bili jednako projugoslovenski orijentisani, kao i komunisti.

7. Tito je bio veliki lopov

Da ga je široko terao, jeste. Baš ovih dana je otvoren sef u kome je držao 30kg zlata. 30 000 grama puta 15 dolara, po visokim današnjim cenama zlata, je negde oko 450 000 dolara. Postoji li danas ministar koji ima manje od toga? Šta je ostavio udovici i potomcima? Kao Srbin Đinđić, ili manje?

8. Strahovito nas je zadužio

Bajka. Po deobnom bilansu, na Srbiju je palo oko 9,5 milijardi dolara. Ukupno Jugoslavija: 20 milijardi.
Da podsetim: U vreme njegove smrti, dug je u SFRJ bio oko 5 milijardi, i ostatak su doglavili Milka Planinc i Veselin Đuranović, predsednici dve Vlade posle njegove smrti.

Proizvodnja u vreme „srbomrsca“ je bila tri puta veća nego danas, kad sami sobom upravljamo.
Bili smo, u pogledu BNP ispred Grčke, ispred Španije i ispred Portugala, Kipra, Turske…
U istočnom bloku niko nam do kolena nije bio.
Tokom NATO agresije smo se branili oružjem iz njegovog doba. Drugo ni danas nemamo.
Njegova SFRJ je imala 40 000 policajaca na 22 miliona stanovnika i zvala se diktaturom. Danas na 7,5 miliona, imamo skoro 50 000 i to se zove sloboda.
Nije bilo krupnog kriminala, SFRJ pasoš (na crnom tržištu) je vredeo 5-10 000 maraka, vize su tražile samo Grčka, Albanija i Amerika.

Agrarna reforma je dala zemlju svakom seljaku i spasla ga nadničenja i bede. 90% današnjih traktora su kupljeni u koncem 70-tih godina. Iskorenio je endemske bolesti, vakcinacija je bila opšta, sela su dobila ambulante, škole, domove kulture…
Zdravstvo i školstvo su bili svima dostupni i besplatni, a sudovi su, izuzev u političkim procesima, bili besprekorni

Da li je pravio promašaje?

Naravno. Malo građanskih sloboda, represivan sistem, ekstenzivna privreda, nagla industrijalizacija, koja je opustošila sela, politički sistem koji je zavisio od vođe, a ne od institucija. Mnogo toga je škripalo.

Ipak, u poređenju sa ovim što danas imamo, kad nas vode ne Srbi, nego Srbende, ljuti borci protiv nezaposlenosti i bede, a za jaku, stabilnu Srbiju, lidera u regionu (ako ovako nastave, bićemo i lideri u EU, kad uđemo), Tito je bio majka Tereza.

Mom mozgu se opire da me mrzi onaj ko me besplatno školuje, leči, naoružava, zapošljava, daje stan, a da me voli onaj ko mi naplaćuje lek i lekara, ko me drži na birou 10 godina, ko mi onemogućava školovanje, ko me je razoružao… Ako vaši mozgovi mogu to da razumeju, svaka čast.

tekst objavljen 25. 05. 2013

Izvor: Milan Milenković

Prethodni članci

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *