Vođa je parlamentarnu opoziciju je spakovao u kutiju za šibice

Predsednik Srbije je kao političar, u zadnjih tri decenija, ubedljivo najsposobniji, sa stanovišta razumevanja politike, osvajanja i očuvanja vlasti.

Milošević je bio amater, nije razumeo kako se kvalitetno upravlja masovnim medijima. I nije se preterano mešao u unutrašnje sukobe u opoziciji. Novi predsednik je naučio na greškama Miloševića, ali i na greškama lidera DOS-a.

Obezbedio je sebe, makar trenutno, u vidu potpune saradnje sa Zapadom, ali i izgradio je odlicne odnose sa Rusijom i Kinom. Putin mu je lično pružio podršku par dana pred izbore. Dakle, spojio je naizgled nespojivo. Imidž rusofila/nacionaliste, sa proevropskom orijentacijom, divljenjem prema neoliberalnom kapitalizmu itd.

Na unutrašnjem planu, što se tiče odnosa prema opoziciji, povlači bukvalno perfektne poteze. Parlamentarnu opoziciju je spakovao u kutiju za šibice. Čak i nekad moćni SPS je stranka u procesu gubitka članstva… DS, kao stranka koja je državi pre relativno kratkog perioda dala i predsednika i premijera, danas je verovatno na nivou cenzusa. U najboljem slučaju. Takozvana patriotska opozicija ne zaslužuje ni da se spomene. Jedino bi u nekim širokim koalicijama, uz kukanje kod američkog ambasadora, možda prešli cenzus.

Predsednik efikasno kontroliše masovne medije i maher je u svojoj ličnoj promociji. Ciljna grupa mu nije mali procenat intelektualaca, već široke narodne mase. Tačno zna koje glasačko telo je najbrojnije, i zna kako da privuče prosečnog birača. Iako taj prosečni birač živi bedno. Ali se nada i veruje da će živeti bolje. Ta nada se održava već pet godina, i održavaće se u budućnosti.

Toliko o svesti i nivou razumevanja prosečnog Srbina, koji ima pravo glasa. Gladovaće, živece nedostojno, kukaće, ali kad dođe dan za glasanje, ponosno će birati Vođu. Dobiće neke mrvice, obećanja, i dovoljno mu je.

Vođa isto zna kako da izađe na kraj sa takozvanom visokom intelektualnom elitom.

Skoro svi pripadnici iste mu pružaju podršku zarad privilegija. Na nižem nivou, isto se odnosi i na prosečne intelektualce. Makar da sačuvaju posao i kakav takav standard, ne talasaju. Ne čuju se.

Jedino sa kim mora da vodi računa jeste Zapad. Zapad stalno traži. I traži. I traži.

Dokle god ima sta da pruži, obezbediće svoju poziciju. Sve dok vodi Srbiju ka članstvu u NATO, postepeno rešava status KiM, koji vodi ka članstvu KiM u OUN, i sve dok omogućava strancima privatizaciju prirodnih bogatstava i dobra od opšteg interesa, nema šta da brine. Stranci zadovoljni, Vođa zadovoljan, i delimično zadovoljna „elita“ oko vođe.

Istu mora da disciplinuje s vremena na vreme. Tako se recimo Julin provlači kroz medijsko blato desetak dana.

Vođa je sposoban političar, inteligentan i obrazovan čovek. Ko hoće da mu pruži dostojan izazov, mora prvo da razume njegove jake strane, i eventualne slabosti. I da definiše strategiju političkog delovanja. Sve ostalo, vodi ka porazima.

Kao narod, nemamo šta da kukamo. Naša cena na globalnom tržistu rada je 200-250 evra mesečno.

Kad se izborimo za bolji status, kad se bolje organizujemo, biće nam bolji život u Srbiji. Dakle, kukanje ili omalovažavanje nekog ničemu ne vodi.

Pogledajmo sebi u oči, pogledajmo oko nas i to je naša stvarnost.

Autor: Goran Moc

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *