ŽARE I GOCI – Goci bez Žare, primer estradno političkog beščašća – Ostoja Simetić

Ekstremno popularni duet nove krajiške pjesme, Žare i Goci, poznat i kao „Krajiški Rolingstonsi“, po nekima se raspao, zbog upuštanja Gocija Ristića u saradnju sa političkim strankama, izvesno na lukrativnim osnovama.

Da li je to samo po sebi sporno? Mislim da jeste, ukoliko to činite za novac, naročito, ukoliko ne delite stavove partije koju svojim arlaukanjem promovišete.

Da li je znameniti Krajišnik Goci plaćen za svoje uratke? Istina, ja ne znam, ali držim da je opravdano pretpostaviti potvrdan odgovor. Tezgaroši i muzikanti retko pevaju besplatno.

Da li je promovisao one koje ne podržava? Ako dotični ima ikakvu političku preferenciju, onda sasvim sigurno jeste, jer je svojim roktanjem podupirao sasvim protivrečne političke ideje i međusobno, žestoko suprotstavljene aktere, jednom radikale, pa onda naprednjake, čak i demokrate.

U pesmi „Šešelj“ snimljenoj za vreme trajanja dueta, Goci kao da sebe opisuje:
„Bože mili, pogledaj nas malo,

Da l’ je nama do ičega stalo?

Zbog prokletih novaca i vlasti,

Ostadosmo ponovo bez časti!“

Videćemo, nešto kasnije, koliko je gospodin Ristić bio prozorljiv kad predstavimo njegove panegerike u stihu demokratama i naprednjacima.

Kad je 2011. uhapšen general Ratko Mladić, Goci je požurio da po dijaspori sakuplja šuške, lamentirajući nad sudbinom glavnokomandujućeg vojske Republike Srpske. Kako to izgleda, uverljivo pokazuje ovaj snimak sa jednog bečkog derneka.

Oni koji bi želeli da preciznije analiziraju tekst, bolji kvalitet zvuka naći će na sledećem snimku. Ključna rečenica pesme je „Moj Srbine, niđe nećeš stići / Glavnu riječ vode Brankovići / Ustaj Gavro, pucaj iza ugla / Ne možemo živjeti od rugla.“

Ko ono beše na vlasti u vreme Mladićevog hapšenja? Demokratska stranka? Onda su valjda demokrate ti Brankovići na koje Goci poziva Gavrila, valjda da bi ih tretirao kao onomad Franca Ferdinada. Ipak, iskreni poštovalac Gocijevog moćnog vokala, sablaznio bi se da čuje kako svega nekolika meseca kasnije, za potrebe izborne kampanje kandidata Demokratske stranke za izbor u Skuopštinu AP Vojvodine, Srboljuba Bubnjevića zvanog Srbo, principijelni Goci propoveda: „Demokrate sa Srbom na čelu, evropsku su razapeli strijelu“. I ne samo to, već Goci podvlači svoje opredeljenje najjasnije moguće: „Izbori se bliže, svi opcije nude / Mi imamo svoju partiju i ljude.“

Ko je, nadasve ugledni, Srbo? Vrlo pitoreskna ličnost. Profesor sociologije (po obrazovanju), nekadašnji aktivista SPO-a, posopstvenom proznanju i hvali, iskreni poštovalac ideologije Dragiše Vasića i Stevana Moljevića. Sposoban organizator, kafanski veteran i čovek sklon „dogovoru“. bio je direktor JKP „Lisje“ u Novom Sadu. Za vreme tog mandata, izazvao je, u pijanom stanju, saobraćajnu nezgodu. Dva puta je biran, na većinskim izborima, za poslanika u vojvođanskoj skupštini, sa liste Demokratske stranke, a glasao je, iako rođen u Gerzovu, za separatistički Statut AP Vojvodine, kasnije, na inicijativu DSS-a, oboren na Ustavnom sudu Srbije.

Za potrebe reizbora na mesto poslanika, nastale su i dve Gocijeve pesme o Srbi. Druga je možda još bljutavija od prve, jer Srbu predstavlja kao patrijarha, očinsku figuru, koja vodi računa o nama, iako, kako pesnik kaže: „On bi htio povući se / I gospodin čovjek biti / Ali ima jedan problem / Kome ovo ostaviti?!“, pa zato, kako si blagostanje izazvano Srbinom vlašću nastavilo, te da nas ne bi NATO bombardovao, a Zapad uveo sankcije, Goci poručuje: „Nemoj više da te drugi laže / glasaćemo kako Srbo kaže!“ Da li vas ovopodseća na nekog aktuelnog mesiju? I mene. Lično, nikada nisam imao dobro mišljenje o žutima, ali držim da je ovo samo dno njihove marketinške istorije.

Danas je čestiti Srbo, član Socijalističke partije Srbije.

Međutim, ne valja sva jaja držati u jednoj korpi, pa je vispreni Ristić G. nabacao nekolike stihove i u slavu nadolazeće naprednjačke plime, u pesmi proročkog naslova: „Stižu naprednjaci“ koja nam poručuje da ne brinemo, jer će se vratiti stara slava, zaslužena nadaleko čuvenom zlatnom viljuškom (dok su oni prljavim rukama i masnijeh bradurina proždirali nedopečenu divljač), samo dok zajašu Toma i Alek.

Da li su stihovi jednog šatoraša razlog za pisanje članka i široku raspravu?

Ne bi bili, da su izolovan slučaj, ali je primer Gocija Ristića vrlo paradigmatičan. Demokratska stranka je u vreme njegovih oda Srboljubu Bubnjeviću započela proces interesnog integrisanja glasača, kao načina za održavanje vlasti. To je najočitije baš na primeru pominjanog Srbe. On je pobedio radikalske protivkandidate u izbornoj jedinici koju je i Šešešlj posećivao, ranih devedesetih, začuđen ogromnim brojem osvojenih glasova.

Nije taj narod naprasno zavoleo Gordanu Čomić i Dragoljuba Mićunovića, već je Srbo, po rečima jedne moje komšinice „…zaposlio naše Bosance, jebo ga ti, ko bi njima drugi dao posao, kakvi su?!“

Ovaj metod je samo prepisan i usavršen od strane aktuelnog režima, što je dovelo do apsolutne deideologizacije i, paradokslano, potpune depolitizacioje politike u Srbiji. Političke partije su postale obične firme, a aktivisti se izmetnuše u akvizitere glasova. Deluju jednako kao i piramidalni lanci prodaje koječega.

Nedavno mi jedan poznanik reče da teško živi, jer sam radi, bedno plaćen, za nekog privatnika, dok mu žena, diplomirani ekonomista, s višegodišnjim bankarskim iskustvom nikako ne može do posla. Zato su se učlanili u stranku, pa će valjda nešto biti, drugog izbora, kaže, nemaju.

Prošlog vikenda sam prisustvovao razgovoru između prodavačice u lokalnoj mekari i njene sagovornice koja je kupovala burek, iz kog sam saznao da je mušterija već ušla u SNS, dok se pekarka upravo sprema, jer već ima poziv, a onda će do posla lakše.

Kao što, mukom pritisnuti, torbari utrapljuju Kirbi i Cepter posuđe po kućama, tako i ovi nevoljnici, poneki i s bilbordima na hrbatu, uvaljuju stranku, očekivanog poslodavca, od praga do praga, nadajući se JKP uhlebljenju ako napabirče dovoljno dugačak spisak, koji bi im omogućio da se ugrade u podelu plena svojih partijskih rukovodilaca.

Piše: Ostoja Simetić

Izvor: Srpski kulturni klub

2 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *