KOLUMNE

Da li ćemo imati Vojsku Srbije ili Vojsku Jugoimporta zavisi od vladajuće kamarile

Kako izbeći partijsku kontrolu vladajućeg establišmenta nad sistemom odbrane 

Vojska Srbije postaje Vojska Jugoimporta

* Neposredno pred centralnu svečanost na poligonu Nikinci, načelnik Generalštaba general Diković izjavljuje da vojna vežba „Čelik 2017“ ima za cilj da predstavi trenutne sposobnosti sistema odbrane Srbije i istovremeno naglašava da se prikazuju sredstva u razvoju. Vojne vežbe se nikad ne izvode sa sredstvima u razvoju već se to radi na opitnim poligonima

Jugoimport – SDPR je de jure državno preduzeće sa tradicijom u prometu naoružanja i vojne opreme (NVO), ali de facto predstavlja partijski privilegovanu kompaniju bez kontrole vlasnika, odnosno države.

Piše: Nikola Lunić

Danas Jugoimport sve više preuzima ulogu dominantne razvojne institucije, proizvodnog giganta, građevinskog preduzeća, ali i monopoliste u prometu sredstava NVO. I tako država sama sebe dovodi do paradoksa u kojoj jedna njena kompanija postaje konkurencija drugim.

Tako se nadležnosti Vojnotehničkog instituta postepeno preuzimaju od strane Jugoimporta, što vodi ka njegovom daljem finansijskom slabljenju i odlasku stručnjaka. Kakva je perspektiva razvojnih projekata VTI poput haubice sora 122 mm ili bespilotnog aviona Pegaz kada imamo konkurentne Jugoimportove projekte haubica Soko 122 mm ili bespilotni helikopter Stršljen?

Istovremeno dok se zatvaraju fabrike „Zastava kamioni“ ili „FAP“, osnažuje se Jugoimportov proizvodni kompleks „Borbeni složeni sistemi“ u Velikoj Plani.

Novi projekt Jugoimporta je izgradnja fabrike streljačke municije u Uzićima čija bi se proizvodnja praktički preklapala sa proizvodnjom fabrike „Prvi partizan“ iz Užica. Umesto da analiziraju modele unapređenja proizvodnje i prevazilaženja aktuelnih problema namenske industrije, Jugoimport se nameće kao direktna konkurencija državnim firmama sa identičnim ili veoma sličnim proizvodnim portfolijom. U konkretnom slučaju, disperzija proizvodnih kapaciteta „Prvog partizana“ sa uvećanjem proizvodnje i ponude bi predstavljalo rešenje u najboljem državnom interesu, ali partokratija to sagledava sa aspekta prioritetnog ličnog interesa.

Zabrinjavajuće je da Jugoimport kreće i sa građevinskom delatnošću dovodeći do apsurda vrednost imovine kojom upravlja Vojska Srbije (VS).

Kako poslednjih godina nema niti jednog novog ozbiljnijeg ino kupca u domenu NVO-a, partijska ćelija SNS-a u Jugoimportu je odlučila da uvede u operativnu upotrebu VS svoje razvojne projekte. Prva ideja je bila da se 6 samohodnih haubica NORA B-52 zameni za kasarnu „Jakub Kuburović“, ali kako Ministarstvo finansija nije dalo saglasnost na takvu vrstu razmene, stručnjaci su se setili solomonskog rešenja – „donacija“! Tako se zaključkom Vlade „poklanja“ Jugoimportu kasarna na najatraktivnijoj zemunskoj lokaciji, koji zauzvrat ničim izazvan Vojsci „poklanja“ 6 NORA. I tako kreće pozicioniranje Jugoimporta čak i na građevinskom tržištu Srbije…

NASTAVITE SA ČITANJEM OVDE

Autor je kapetan bojnog broda u penziji i sekretar resornog odbora za bezbednost, odbranu i vanredne situacije Demokratske stranke 

Izvor: Danas

Ostavite komentar