KOLUMNE POLITIKA

Granica je davno postavljena, na Košarama i to je svima jasno predsedniče!

GRANICA JE NA KOŠARAMA

Printscreen

„Naši životi se završavaju onog dana kada zaćutimo o stvarima koje su važne“ – Martin Luter King.

Verujem da tekst na ovu temu nije moguće bolje započeti nego gore navedenim citatom.

Ne treba da vas podsećam da smo pre nešto više od godinu dana nakon prvog kruga predsedničkih izbora dobili novog predsednika Republike.

Ono što mora da se pomene, a to je svakako i razlog što danas pišem ovaj tekst, jeste činjenica da se posle tih izbora ušlo u poslednju fazu „rešavanja“ kosovskog problema, ili jednostavnim rečnikom rečeno, izdajom Kosmeta.

31.05.2017 Aleksandar Vučić položio je zakletvu i stupio na dužnost predsednika Republike Srbije i na vernoj replici Miroslavljevog jevanđelja i Ustavu Republike Srbije između ostalog izjavio:

„Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo“

Granica je davno postavljena, na Košarama i to je svima jasno predsedniče!
Foto: Youtube

Nedugo zatim po povratku iz Vašingtona, izjavljuje da se problem Kosmeta mora što pre rešiti, pokreće farsu zvanu „unutrašnji dijalog“ i onda nastavlja sa sve većim brojem, malo je reći skandaloznih izjava od kojih bih izdvojio dve, prvu, datu (verujem ne slučajno) zagrebačkom „Globusu“ u kojoj kaže da „svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno“ i poslednju u nizu najskandalozniju u kojoj kaže da se on zalaže za razgraničenje.

Uz to treba pomenuti u najmanju ruku bezobrazne i krajnje neprimerene izjave zvaničnika na „Apel za odbranu Kosova i Metohije“ i napada na SPC, koji su sve učestaliji prethodnih dana. Ono što svakako raduje jeste reakcija Crkve, jasan i decidan stav, da se Kosovo i Metohija ne ostalja i da se ostaje uz svoj narod, koliko god nas bilo i ostalo.

Zadržao bih se na izjavama predsednika, zbog toga što znam mnogo onih (hvala Bogu jedan sam od njih) za koje Kosmet nije i nikada neće biti izgubljen, a nažalost znam i mnoge koji zbog ličnih tragičnih priča tako nešto nikada neće moći da prihvate. Poznajem nekolio heroja sa Košara, o drugima sam čitao, gledao emisije, koji se nikada sa tim neće pomiriti, kao ni ostali heroji vojske Republike Srbije koji su branili otadžbinu na svetoj zemlji. Da li se i oni nešto pitaju u Srbiji ili smo svi koji ne mislimo kao „većinska Srbija“ koja to pokazuje na izborima“ građani drugog reda, strani agenti i slično?

Na ovo dolazi i reakcija na drugu skandaloznu izjavu, koja će verujem ostati upamćena u srpskoj istoriji. Predsednik koji je pre nešto više od godinu dana dao zakletvu da će sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine Srbije, uključujući i KiM, danas se zalaže za razgraničenje? Vrlo dobro znamo da je put od okorelog radikala, do EU fanatika kratak, ali dragi prijatelji, šta je ovo ako ne izdaja?

Granica je davno postavljena, na Košarama i to je svima jasno predsedniče. Neki je i dan – danas brane sa tog svetog mesta, stradanja, patnje, rana koje nikada neće biti zalečene i ta karaula, srpski termopil za svakog Srbina simbol je herojske odbrane srpske vojske. Naravno ne samo Košare, ali svima je jasno zašto njih pominjem.

Pitam vas predsedniče kako ćete pogledati u oči Lozanku Radojičić i reći da ste za razgraničenje, ne samo nju, već sve roditelje, sinove, kćerke, braću i sestre, čiji su najmiliji dali živote za Srbiju na našem Kosmetu? Ili majku Tibora Cerne koju ste pre samo nekoliko meseci grlili i tešili. Kako ćete je utešiti i da li bi ponovo prihvatila taj zagrljaj kad zna da će žrtve njega i njegovih drugova postati uzaludne?

Kako ćete pogledati u oči sve ratne vojne veterane i invalide rata kojih ste se odavno odrekli i čije tužne priče nažalost čitamo sve više? Kako ćete pogledati sve raseljene sa Kosmeta i reći da ste za razgraničenje? I za kraj, pošto kažete da sve radite za budućnost Srbije, kako ćete pogledati mlade i reći im da ste za razgraničenje? Da li mislite da ćemo vam poverovati?

Da li smo svesni da „rešavanjem“ kosovskog pitanja, tj secesijom 15% teritorije Srbije otvaramo nova žarišta, Rašku, Vojvodinu i ako ne daj Bože do toga dođe, hoćemo li ih rešavati isto kao i Kosmet? Da li mi zaslužujemo bolje ukoliko se ne borimo protiv secesije Kosmeta? Ukoliko ćutimo i dozvolimo nacionalnu izdaju?
Verujem da je sada svima jasno zašto sam započeo tekst citatom Martina Lutera Kinga.

Nažalost verujem da mnoge u Srbiji mnogo više zanima šta se dešava u rijaliti programima, da li je i ko prevario koga i sa kim, ali ovaj tekst pišem, jer verujem u Srbiju, a pre svega u mlade koji su budućnost Srbije. Verujem u nas, verujem da postoji još mnogo onih kojima je Srbija na prvom mestu i koji se ne mire sa izdajom Kosova i Metohije, tj izdajom Srbije.

Verujem da nam je svima cilj ne da što pre napustimo granice Srbije, već da u njoj ostanemo, podižemo porodicu i decu učimo tradicionalnim vrednostima, tačnije onako kako su nas naši roditelji vaspitavali.

Da znamo za šta su se borili naši preci, ali i da znamo za šta se mi borimo.
Zato vas ovim putem pozivam da pre svega posetite sajt neodustajemo.rs i potpišete „Apel za odbranu Kosova i Metohije“ da nam se pridružite u borbi za očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije, u borbi za Srbiju.

Mi smo budućnost Srbije, nemojte to da zaboravite.

Autor teksta je predsednik Gradskog odbora DSS u Loznici,
Član Glavnog odbora stranke i
Predsedništva omladine.

Mladen Kostadinović.

Izvor: GLAS MLADIH

Ostavite komentar