KOLUMNE

Kada bi partizani bili komunisti, a četnici kapitalisti, voda bi se izbistrila

Tekst je objavljen uoči beogradskih izbora na sajtu Radio 2M

Socijalistički četnici i kapitalistički partizani

Večeras ćemo, kako red i običaji u Soraba nalažu, slušati seirenje pobednika i narikanje poraženih; poraženi su samo oni koji ne pređu cenzus – to je granica krađe prevare. Ko pređe cenzus, na krađu zaboravlja. Naprotiv: pristaje da bude njen korisnik, a onaj ko ostane ispod cenzusa postaje, u skladu sa predanjem, moralni pobednik. Setite se vesele koalicije Dveri-DSS sa poslednjih parlamentarnih izbora: zakukali su da su pokradeni, bez da su i jedan prigovor podneli. Čim su preskočili cenzus, činodejstvovanjem američkog ambasadora, priča o krađi je nestala kao beogradski metro posle izbora i svi su potrčali na zajedničku evharistiju u Restoranu od Skupštine, gde su se pričestili duplom Karađorđevom i šopskom.

Piše: Milan Milenković

Predizborna kampanja, svaka od 5. oktobra do danas, otkriva zanimljiv fenomen, koji govori o nečistoj savesti aktera: svi, i komuno-ljotićevci, i kapital-partizani, neizostavno obećavaju (iako to nije direktno izrečeno, smisao je taj) povratak u socijalističko samoupravljanje. Neće više biti privatizacija, one će se preispitati, izvršiće se drugačija preraspodela plena, odnosno budžeta, u korist siromašnih, neće se dozvoliti šikaniranje radnika, dizaćemo škole, vrtiće, domove zdravlja, infrastrukturu, metroe (više komada), borbu protiv korupcije i pljačkaša narodne imovine, počećemo nešto da proizvodimo…a, da, ovo poslednje niko nije obećao, prebacio sam se…Dakle, osim ovog poslednjeg, sva predizborna obećanja i vlasti, i opozicije, potpisao bi pokojni Maršal i to da ne trepne.

Kad izbori prođu, svi se prihvate onoga što nikad nisu obećali i sve se vraća na dobru, staru otimačinu, na sisanje budžeta, na rasprodaju Srbije (i Srba) i na krkanje u restoranima sa povlašćenim cenama.

Narod zadovoljan: ko je imao privilegije, taj ih je sačuvao i posle izbora, ko nije, bar je vajdio paštetu i higijenski paket, a ko nije ni to, zadovoljan je što je politički subjekt: birao je i odlučivao. U redu, ovog puta se usrao, ali sledeći put njegovi sigurno dobijaju, a pravda i istina pobeđuju!

Svi zajedno, mislim na one koji preskoče cenzus, daju legitimitet vlasti, a suverenitet daju strancima i život teče dalje. Komuno-patrioti taj suverenitet, predan strancima, hoće da vrate narodu, ali da strance ne diraju, da ih ne cvele, valjaće jedni drugima, a kapital-partizani su savršeno saglasni sa takvim rezonom. Važno je da su, i jedni, i drugi, dobro pozicionirani, sve ostalo će doći samo po sebi.

Komuno-patriote pronalaze, takav je posao patriota, uostalom, izmišljene izdajnike, dok one prave ne diraju, od njih se nekoj vajdici nadaju. Opet, pravim izdajnicima su socijal-patrioti neophodni, oni jedini znaju kako da relaksiraju narod i smanje pritisak u loncu. Vlast, koja ne bi imala ovakve patriote, ne bi mogla da računa na dugotrajnost.

Zapravo je igrokaz jasan svakome ko hoće da ga vidi: politički akteri, ma kakvu formalnu poziciju zauzimali i ma kakve ideologije prosipali, i dalje žive u samoupravnom socijalizmu i – što je najgore – nameravaju da tako i ostane. Penzioneri nameravaju da inkasiraju penzije od praunuka, koji će ih vraćati, profesori nameravaju da štampaju knjige iz fondova, kao u socijalizmu, dok drugima savetuju čari kapitalizma i slobodnog tržišta, svi zajedno su nesposobni da upravljaju privredom, ali su geniji za upravljanje finansijama; odlični su u kritici komunizma, naročito ako se ta kritika odvija iz komunističkih stanova, sa stilskim nameštajem; u socijalizmu ništa nije valjalo, sem naših diploma, doktorata i stanova: mi smo vajdili pošteno, a svi ostali služeći Titu. Kad bi se zezali. Što bi rekao Vlada Bulatović: „Idealisti su se snašli materijalno, a materijalisti idealno“.

Hipokrizija je, u Srbiji, dostigla epske razmere ili, što bi rekao Ilija Čvorović: „Ništa nije onako kao što izgleda!“

Sigurno ste primetili da su budžetski korisnici, od penzionera, preko intelektualaca, do političara, uvek pametni i uvek sve znaju, bez obzira na ideološko usmerenje, dok su poreski obveznici daleko manje pametni i dobri su samo da slušaju predavanja onih prvih. Dominacija jednih, onih prvih, nad drugima, upravo se održava političkim sistemom, a spektar ideja privid. Izgleda da je pamet tako raspoređena, da cvrčci znaju sve, a mravi ništa.Jedina ideja je da društvena podela i, sa njom, raspodela, ostanu isti. Ma šta vam pričali, o tome vam pričaju.

Kad bi podela bila drugačija, kada bi partizani bili komunisti, a četnici kapitalisti, voda bi se izbistrila. Ovako, svi imaju ideologiju, ali samo do granice očuvanja sopstvenih privilegija: to je mesto gde velike ideje, patriotizam, svetosavlje i libralizam umiru. Šta će mi pravda, šta će mi istina, vera, šta će mi mila i napaćena otadžbina, ako ne mogu da zadžim divan komunistički stan, koji smo dobili babo ili ja; šta će mi sloboda i suverenitet, ako ne mogu da besplatno štampam knjigu, da krckam penzijicu „prosek puta tri“; šta će mi mili srpski narod, ako ne može da mi obezbedi privilegije? Aye, there’s the rub: kako sačuvati i dupe, i obraz.

Pošto se, srpski je, a i ljudski, mora zadovoljiti i srce i dupe, i duša pravoslavna, i sisanje budžeta, mora se biti i komunista i kapitalista, i partizan, i četnik. Jedno se mora biti u javnoj, drugo u egzistencijalnoj sferi. Prostije: propoveda se kapitalizam, da bi se živelo u socijalizmu. Obrnuto: u kampanjama se obećava socijalizam, da bi se sačuvao status kapitaliste, kad izbori prođu.

Narod ima svoje izreke, ali im vreme daje učestalost. U herojska vremena, svima je na ustima epika; kad ta vremena prođu, i dođu ova neherojska, glavne poslovice su: „Bežanova majka nikad nije zaplakala“, „Pokornu glavu sablja ne seče“ i – ona najbolja: „Samo magarci nikad ne menjaju mišljenje!“ Ko ne želi da ispadne magarac, zna šta mu je činiti.

Prateće izreke znate svi: „nije to baš tako“, „nije to isto“, „druga su vremena bila“, „lako je kritikovati, dajte rešenja“ (sa ovom je najbolje šta, ako i kažeš šta misliš da su rešenja, mudraci zavape: „dajte druga“! Zapravo, niko i ne traži rešenja, već debatu bez kraja i rešenja, što je san svake budale), „ti ćeš da mi kažeš“ i tako dalje.

Komuno-patrioti imaju, mahom, deficit znanja, ali zato suficit pljuvačke; neoortodoksi stlno seru o poslušanju i smirenju, a sve teraju u majčinu, sasvim nesmireno; evropejcima je do Evrope kao do lanjskog snega, jer znaju da bi se, ako bi se put u Evropu uspešno okončao, krađa prepolovila (oni su dobitnici puta u EU, a ne stizanja u EU). Hipokrizija je, koliko velika, toliko i zabavna, ako „namestite oko“. Inteligencija je lizala dupe svakoj vlasti, jer svaka vlast ima budžet, iz koga plaća inteligenciju. Stvarno verujeta da su današnji patrioti i antikomunisti iz redova inteligencije gladovali u komunizmu? Ne budite naivni. Pitajte ih, ako ih negde sretnete, kako su, u vreme zlikovačkih komunista, stekli stanove, poslove, privilegije, doktorate i magistrature, a da im nisu pod rep duvali? Dva su ishodišta: ili crveni nisu bili takvi, kakvim ih ovi predstavljaju (dakle, patriote lažu), ili su bili opasni, ali im se pod rep duvalo (dakle, patrioti su beskarakterni). Trećeg nema.

I komuno-patrioti, i socijal-evropejci, složno podržavaju laž o pobedi sistema sredstvima sistema, zatim laž o popravljanju demokratije i slobodnim, poštenim izborima, peticijama, šesticijama, apelima…Takve laži su uslov opstanka sistema. Samo neka su ovce u toru, od toga benefite imaju i jedni, i drugi.

Dok ovo pišem, narod poletno glasa, jer ga i komuno-četnici, i socijal-partizani složno uveravaju da je u izborima ključ promene sistema, jer tačno znaju da se sistem ne menja na izborima, ali da daje benefite onima koji ga brane, aktivno (vlast), ili pasivo (opozicija).

Večeras ćemo gledati ono što smo naučili: pobedu SNS-a, plač onih koji su se usrali i zapomaganje da su izbori pokradeni, radost svih koji su prešli cenzus… Opet, svi složno: pobedićemo na nekim drugim, novim izborima, ne mogu ovi zauvek! Dotle ćemo pisati apele, rezolucije, peticije…ko ne potpiše, Srbin nije!

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar