KOLUMNE

Milan Milenković: Prestao sam da brojim Srbe koji su, kao Radovan Treći, prešli na stranu Vilotića

Milan Milenković: Naši jahači naše Apokalipse

Pre dva dana sam napunio pedeset šest godina, što i nije neka naročita starost, ali sam, eto, u jesen svoga života dočekao ono što nije trebalo da dočekam, a to je da vidim svoj narod bukvalno razvaljen. Nešto što je nekad imalo istoriju, kultove, kulturu, sada je samo stanovništvo, srećno ako dobije karton ulja, 20 evra, neku kosku sa trpeze srpskih krvnika i mnogo, mnogo rialitija za anesteziju želuca i mozga.

Piše: Milan Milenković

Prestao sam da brojim Srbe, posebno intelektualce, akademike, javne radnike i novinare, koji su, kao Radovan Treći, prešli na stranu Vilotića, odnosno na stranu devstatora svog naroda. Uz dobra opravdanja, naravno. Mudriji od prostih ljudi, oni učeni su prvi došli do zaključka da je Đavo ionako odneo srpstvo, te da je vreme da svako samo sebe spasava. Jedan broj takvih, koji svoj položaj duguje raznim „službama“, budi se i cvrkuće po nalogu stvoritelja.

Zanimljivo je da nigde nema toliko klero-nacionalističkih pokreta kao u Srbiji, a nigde nacija nije toliko razbucana. Sklon sam da verujem da to ima neke veze s tim pokretima. U svakom slučaju, gotovo svi su ujedinjeni u udruženom zločinačkom poduhvatu uništenja srpskog naroda, njegove kulture, tradicije, njegovih običaja, njegovog sećanja.

Ako bih razvrstao arhitekte srpske propasti, to bi ovako izgledalo:

Vulgrni pragmatičari

Njihova priča je, otprilike, ovakva: nije važna prošlost, nisu važni mitovi, brat je mio koje vere bio, kulture se mešaju, budućnost je važna, srpstvo se u traktor ne sipa… Ima ih i u vlasti, i u opoziciji i oni imaju zadatak da glume „glas razuma“.

U korist nekakve pragme, koja nije dokazala da išta donosi narodu, poništavaju sve što je metafizičko u biću Srba.

Ekonomistici

Slični su pragmatičarima, ali su fokusirni na ekonoskmu sferu. Svojim lažima o privatnoj inicijativi, slobodnom tržištu i ekonsmkom prosperitetu nauštrb nacionalnih interesa, četvrt veka su trovali naciju i ubili su joj čak i sećanje na to da ekonomija treba da služi ljudima, a ne oni njoj.

Najbolje u celoj stvari je što te priče nikad nisu našle potpkrepu u stvarnim zbivanjima: što smo se više odricali nacionalnih interesa zarad ekonomije, to smo bivali siromašniji.

Najgore kod ove grupe pijavica je to što su ono što je simboličko udavili onom što je ekonomsko.

Drugosrbijanci

Oni su, zaprvo, agresivni apologeti socijalnog darvinizma u Srba. Ko je nesposoban – treba da propadne. Kako, dakle, znamo ko je nesposoban? Tako što je već propao. Opaka, zla filosofija, koja ubija elementarnu solidarnost i osećaj zajedništva.
Pri tom, drgosrbijanci, smrdljaju po centrima gradova u kojima su im roditelji ostavili lepe komunističke stanove; školovali su se lako i bezbrižno, jer su roditelji lekari, profesori, političari i bogatuni, obezbeđivali lak prolaz za svoju prodebiljenu decu i lako su došli do poslova u administraciji, ili su postali umetnici, novinari, filmski radnici, opet zahvaljujući privilegovanom položaju u društvu, na kome parazitiraju već nekoliko generacija.

Paradoks njihovog „vjeruju“ je što sami nikad nisu probali sreću sa socijalnim darvinizmom, ali ga toplo savetuju svima drugima. U toj ekipi sam sretao takve kriplove koji, bez pomoći roditelja, ne bi mogli koru hleba da oderu, ali su držali lepe položaje u državnoj upravi i, naročito, u spoljnoj politici i trgovini.

Foto: Agencije

Lep primer ovakve ekipe je Olja Bećković koja je, ni kriva, ni dužna, postala politički novinar, dobila emisiju na gledanoj TV stanici i koja je svima savetovala, petnaestak godina, čari Vrlog, novog, naročito liberalnog sveta. Kad je liberalizam došao po nju, u vidu otkaza jer – jebi ga – tržište je takvo, odmah je zakukala na sav glas, tuga je bilo slušati. Dok su stotine hiljada gubile posao i dok je ona propovedala vrline postpetooktobarskog Diznilenda, ništa nije primećivala. Tržište je dobro dok bije po tuđim leđima.

Takvi, i posle dve decenije apologije ovog smrdljivog sveta u kome živimo, i posle onolikog slavljenja privatne inicijative, privatizacije i vesele tržišne privrede, nemaju petlju da otvore svoj medij i da probaju da svoju priču prodaju i od toga žive. Bože sačuvaj! Plata je zakon, budžet je bog!

Njihovi roditelji su bili dobitnici komunizma, oni su dobitnici tranzicije. Ipak, Crni petak im je došao sa Vučićem, koga su dobili umesto neke vrste apgrejdovanog Borisa Tadića. Vučić nema razumevanja za drugosrbijanske suzice i lamente nad izgubljenim demokratskim Eldoradom, koji je stvorio 5. oktobar: umesto gnjecavih drugosrbijanaca, on je formirao svoju kontraelitu, sastavljenu od lumpen-nacionalista i predatora iz petooktobarskih stranaka. Drugosrbijanština je, već danas, primorana ili da nestane, ili da zatvori nos i uđe u SNS.

Klero-nacionalisti

U osnovi – idiotska ekipa, za koju je teško poverovati da se formirala samostalno. Ja, priznajem, ne verujem da neko, ko toliko talenta za politiku nema, može da se „vaspostavi“ bez službe.

Radi se o folirantima, koji su porasli po komunističkim kućama, u kojima se bog pominjao samo kad jure decu i viču: „Videćeš ti svoga boga!“

U mutnim devedesetim, kad se rušio komunistički sistem, deca komunista, naviknuta da se živi od položaja, a ne rada, od ideologije, a ne znanja, našla su se u teškom položaju: trebalo je odabrati kojim putem krenuti, da bi se obezbedila privilegovana egzistencija. Ovima se učinilo da se Srbija kreće u pravcu klero-nacionalizma i požurili su da se uguraju u priču. Postali su takvi pravoslavci i Srbi, da bi se Sveti Sava i Sinđelić postideli pred njima.

Sa 5. oktobrom se ispostavilo da je ta priča bila promašena, ali je jedna uska klika ipak uspela da je cedi toliko da od nje živi. Ta ekipa, dakle, da bi nekako živuckala, posrala se na srpsku istoriju i veru bolje nego Vučić u najboljim nastupima. Hteli su da, za potrebe sopstvene egzistenicije, izvrše reviziju istorije, vere i kulture, čime su, objektivno, naneli ogromnu štetu Srbima. Bagra se osilila do te mere da je poverovala da je baš ona, posle par hiljada godina, pozvana da vrši kulturne i verske reforme.

Stotinama puta su organizovali razne proteste u kojima su uvek nešto tražili, nikad ništa nisu dobili, a toliko su bili spremni da se bore za svoja uverenja, da su malinari, pre dva dana, dobili više pendreka, nego klero-nacionalisti za petnaest godina.

Oni su, zapravo, mali, građanistički vernici i Srbi, koji šire lažni aktivizam, a taj aktivizam, osim što privlači duševno posrnule, ispumpava energiju Srba. Niče kaže da „rang daje i održava samo moć i ništa više“ („Volja za moć“, Kosmos, 1957.), a kleronacionalisti imaju zadatak da moć transcedentiraju, odnosno da je otmu od Srba i predaju bogu, Rusima i sudbini. U osnovi, ubijaju samopouzdanje narodu, učeći ga da je moć negde drugde, a ne u rukama naroda.

Nacionalisti

To su ovi koji su Srbi u ideološkom smislu, ali su neklerikalni i republikanci su. Za njih mogu da kažem samo da su, u podeli karata tokom devedesetih, bolje naplatili ideologiju, nego klerikalne kolege. Uglavnom se radi o lumpenproleterijatu, s tim da on dobija šipak, a vođe milione. U evrima, naravno. Oni su rodonačelnici ideje da Srbin ne može biti onaj ko se kupa i da je odustajnje od politike isplativije, nego vođenje iste. Dobar deo mladih Srba je odrastao u uverenju da se državljanstvo izvlači ne u opštini, nego u sedištu Srpske radikalne stranke.

Foto: Kupujem-prodajem

Srećom, ova priča je na umoru i, ne računajući vođstvo, koje još uvek može da živi od nje, sledbeništvo čine još samo oni koji se baš i ne razbacuju pameću.

Nacional-demokrati

Ovo su, u suštini, sledbenici čiste teorije, potpuno nesposobni da vide život i svet izvan knjiških postavki. Oni veruju da se Srbin može pomiriti sa građaninom u sebi, a da nacija i demokratija mogu veselo da trčkaju jedna pored druge. Iako je to čista glupost i kardinalno nepoznavanje politike, takva priča je par decenija trovala Srbe, iz usta Koštunice i ostalih apstraktnih popravljača sveta.

Legenda kaže da su se, u centru Kosmosa, nalazili ustavi i zakoni i da su se oni, brzinom svetlosti, posle Velikog praska, širili Svemirom, te su tako stigli i do naših gora. Samo treba doneti mudre zakone, pa će sve biti u redu: istorija i život neće moći ni levo, ni desno, nego tamo gde im zakoni kažu.

To je, zapravo, u politikološkom smislu, najsmešnija postavka koja se ikad pojavila kod Srbalja. Koliko slep moraš da budeš da ne vidiš da je za primenu zakona potrebna sila, a ne pravda? Investiranje u policijsko-represivni aparat je daleko bolje, nego investiranje u mudre zakone. To, međutim, sledbenik Velike Teorije uopšte ne vidi.

I ova priča je na umoru. Ostale su samo još marginalne grupe koje je cvrkuću, na čelu sa protopartijom Velike Teorije, DSS-om. Umesto daljeg razglbanja, evo linka za moje ranije tekstove o ovim majstorima:

http://milanmilenkovic.com/nacija-i-demokratija/

Antikomunisti
Ako u Srbiji postoji ekipa koje je u lažima nadmašila Vučića, to su antikomunisti. Njima činjenice samo smetaju, ali savršeno, kroz svoje kolaboracionističke priče i slavljenje poraženih, ubijaju duh borbe i pobede. Svaka revizija pobede je napad na biologiju, ili da kažem ovako: moralni pobednici su ikone robova, a građaneri ništa drugo i nisu.

Naravno, ova priča je, kao i tolike druge, pažljivo stvarana da bi se razvalio slobodarski duh Srba, samo što sledbenici, kao i u drugim ekipama, o tome pojma nemaju. Oni misle, kao što svaka budala misli, da su do zaključka došli vlastitim misaonim naporima. U suštini, ova ekipa je, sa retkim izuzecima, prilično plitka, slabo obrazovana i pametna kao praziluk.

Sve ove ekipe, koje sam nabrojao, uništavaju Srbiju i Srbe, znali to njihovi pripadnici, ili ne. Oni svi hoće da Srbiju saobraze nekom idealu (stvarnom ili umišljenom), a ne da slede otadžbinu, njene kultove, njenu tradiciju i njene običaje. Za njih su srpstvo i Srbija dobri tek ako je oni malo ideološki podese. Onakva, kakvu su nam je preneli preci, nije dostojna naših popravljača sveta i pograđanjenih Srba. Isto tako, vera nam nije dobra kakva je od predaka ostala, valja je malo po knjizi doterati. U suštini, samo vucibatine mogu da pokažu ovoliko nepoštovanje predaka ili, da kažem prostije: samo oni koji nisu imali dobre pretke mogu da se dignu protiv predaka uopšte. Ko ima dobre pretke, na menjanje predačkih zaveta gleda kao na zločin.

Loša vest za sve ove domaćine je da se, u krilu nacionalista iz Magistrata i u krilu SPS-a, pojavila daleko nadmoćnija ekipa od svake druge koja je jahala Srbijom. U toj ekipi je kulminiralo građanstičko poimanje politike i ja je zovem nihilističkom. To je ekipa koja nikakvu zadršku nema ni u čemu i kojoj je Srbija samo hranljiva podloga i ništa više.

Zato što je modernija, savremenija, a to znači i više predatorska, ova grupa je sebi, sa neočekivanom lakoćom, podredila sve ostale grupe. Kad vidite kako se nacional-nihilistima u dupe uvlače nacionalisti, deo klero-nacionalista, deo nacional-demokrata, morate da posumnjate u iskrene motive uvlakača. I ovi drugi, koji se još u dupe nisu uvukli, nisu to uradili samo zato što se nadaju da mogu da se, prekim putem, dočepaju nekog ambasadorskog dupeta, ali će brzo ustanoviti da nema razlike, da su svi – i nihilisti, i zapadnjaci – ista ekipa. Nihilistička ekipa „jede“ sve druge, bilo tako što ih korumpira, ili kontroliše preko bezbednosnog aparata.

Ni jedna od ovih opozicionih, da ih tako nazovemo, ili ideologizovanih ekipa, nema ništa protiv kapitalizma, nepravedne raspodele, privatizacije, najamnog rada itd. Svima je ovaj svet odličan, samo da se malo, vrlo malo koriguje. Da bude malo pravedniji, malo više da se daje trudnicima, da se izmene dva-tri člana Zakona o radu i sl. sitnice nas dele od Hiperboreje.

Idiotima nikako u glavu ne ide da se na temelju jednog svojinskog oblika i produkcionog odnosa može dići samo jedan, sa bazom kompatibilan oblik društvene nadgradnje, da to uopšte nije slobodan izbor. Ne postoji mogućnost da se stvari modularno pakuju, da se iz kapitalizma uzme efikasnost, a iz socijalizma solidarnost, iz kapitalizma težnja za profitom, a iz socijalizma skoro pa besplatni stanovi.

Funjare, za razliku od idiota, ovo znaju jednako dobro kao i ja, ali ćute, jer im ne pada da cvrkutanjem ugroze položaje i zaradu.

Srbija, koja je toliko bežala od jednopartizma, ponovo upada u njega, ali ovog puta bez prisile i komunističke stege. Nemamo na koga da se vadimo. Dve i po deenije Srbi slušaju mudrosere, najamne intelektualce, rusofile od zanata, korumpirane političare, ne shvatajući da se društveni talog jednako krije u lumpen-proleterijatu i u lumpen-intelektualštini. I jednima, i drugima, sopstvena guzica je centar Kosmosa. Umesto da, kao dobri potomci, usvojimo svet predaka i da ga prenesemo deci, mi smo krenuli da sve reformišemo, da u svaku čorbu mirođiju ubacimo i – evo nas gde smo.

Iz ovog čabra, sad se to već sasvim dobro vidi, nećemo se izvući bez velikih patnji i jada. Naivna, a često i hohštaplerska, građanska vera da se život može podvrgnuti načelima razuma, koštaće nas par vekova ropstva, siromaštva i svakojake nesreće. Nauk predaka nije posledica njihovog oštrog razmišljanja, već bezbrojnih pokušaja i pogrešaka, dok se nije formirao u naturalističkom i funkcionalističkom pravcu. Mi smo se toga odrekli, misleći da možemo bolje. Pravo pitanje je ovo: kako jedno pokoljenje, koje se po lepom, prolećnom danu, u vidu izleta, bez borbe, ne bi moglo na Kajmakčalan popeti, misli da sve drugo može bolje od predaka? Odakle nam ideja da smo bolji i da bolje možemo da organizujemo život i društvo, nego oni? Već sam pogled u ogledalo bi trebalo da nam kaže da im nismo dorasli ali, eto, svaka budala u Srbiji danas veruje da je obrazovanija i pametnija, nego njen pradeda.

Oni su bili Srbi, a nama je i to malo: mi smo Sorabi, Vinčanici, Serbonci i, uopšte, idioti svake vrste. Naši stari su, bez učenja teoloških gluposti, veru branili i odbranili, a mi je, je li, popravljamo, a na dva šamara bi pola pravoslavšćujućih prešlo u islam.

Postali smo jadni do te mere, da to više i ne vidimo.

Potpuni nihilizam i glad za propašću, danas su naša religija i naše biće. Opet, nema ničega što par vekova krvi i gladi ne može da popravi.

Izvor: Radio 2M

Ostavite komentar