KOLUMNE REGION

Ubi me zatucanost moga naroda; njegova ravnodušnost prema vlastitoj sudbini i životu

Ubi me zatucanost moga naroda; njegova ravnodušnost prema vlastitoj sudbini i životu

HUMANIJE, CILE, HUMANIJE

 

Čevljanska korida

Drži hodža vaz u jednoj od doniranih naših džamija, priča o šejtanluku i odbrani od istog tokom vrućeg i putenog ljeta, o moralno-političkom liku šejtana i njegovih bezbožnih slugu, o islamofobiji pa opet o šejtanu, kad gruh! – puče džamijski prozor i kroz njega uleti djevojka u mini haljinici sva u lancima. „Evo vam dokaza!“, jeknu hodža, „šejtanska posla se, evo, pokazuju! Oklen tebe, šćeri?“ A djevojčica će bezazleno: „S ringišpila u Hadžićima!“

Piše: Ferida Duraković

Mogla je curica, za potrebe moje priče, serbez doletjeti i s ringišpila Čevljanske koride. A promijenimo li ime vjeri, i ime šejtanovo u ime đavolovo, pa ime entiteta iz fuj u fuj – smisao će pouzdano ostati isti, samo što će u drugom slučaju djevojčica doletjeti s ringišpila Grmečke koride usred npr. Prijedora. I osim toga će se na Grmeču jesti svinjetina, a ovamo neće biti pomor krmadi nego će bezbrojni jaganjci zauvijek utihnuti.

Na dan održavanja Čevljanske koride najuticajnije dnevne novine vijest stavljaju na udarno mjesto: „Pred 100.000 ljudi pobijedili bikovi iz Kaknja i Kruševa“ Aferim. Džabe recesija kad Sivonja spodbije Šaronju. Pardon: kad Lozonja spodbije Žujicu, kako piše u Avazu: imena bikova, i ljubav za njih izražavam na nesamjerljivo drugačiji način od svojih neposrednih rođaka i prijatelja: potpisujem Zakon o zaštiti životinja, pa i bikova s ljubavlju uzgajanih za Čevljansku koridu, i za svaku koridu, makar bila „humanija od španske“!

Džabe što država propada kad su Naši potegnuli ihihi čak iz Dortmunda, iz gadnog kapitalizma na čijoj socijali svijetla obraza žive ali je psuju i napadaju gdje stignu, pa pravac na koridu, da vide kako krvare Lozonja jal Šaronja – jer je kod nas sve humanije! Ne dao Bog dragi da mi priredimo one koride iz Španije − ma jok! Fuj! Mi smo inače poznati po tome kako smo prema životinja humani: zakon o zaštiti životinja nam je zadnja rupa na političkoj svirali, cuku potpali, mačku otruj, konja zatuci, vola udri dok ne krepa, a magarac nek lipše do zelene trave.

Ovi Naši Odozgo otišli usred krize na odmore (pa i oni će ako su ljudi pravo na koridu), a penzioneri/umirovljenici skapavaju od neliječenih boleština, vrućine i besparice – pa šta? Neka vala i Vranica propadne, i ostali su propali a država kakva-takva jača. Što je dokaz da i selo (država) treba da propadne ali običaj (Čevljanska korida) ni po koju cijenu ne smije: neka Mujo podvikne (u Federaciji) i neka Lujo zadoliga (u RS) pa će nam iste sekunde svima biti bolje, lakše, ljepše, naprednije, bogatije. Neka se dva vola pobodu, i onako humano (kad oni sami nađu za shodno), a za sve ostalo ćemo lasno/lako/lahko.
Nek Sarajevska klipača teče potocima, ali samo humano! − pa udri po janjetini i bravetini, po kokama i pilićima. Bar ćemo imati šta da povraćamo (uključujem urbani moment sa Grbavice u Sarajevu, grafit: SVE SE NEMA A GRAH SE POVRAĆA)

A mi ćemo bogme svoje pjesme pjevat, a oni anamo će svoje! Neka se vrti ringišpil s nedoškolovanim i zatucanim curicama, koje će neko uskoro jal pokrit jal odvest sebi na muški tretman i na stariju hanumu, neka se uče muškarčići ko je stepenicu iznad ženska i šta je smisao njenog života.

Ubija me, već dugo, ali nije me još ubilo to jeftino i providno podilaženje „narodu“ (Npr. reis Cerić veli: „Bošnjaci su jedan lijep narod, Bošnjaci su jedan dobar narod“), dok mu se iza leđa cere trgovci raznih fela, od onih što trguju pivom, preko onih što trguju glasovima, do onih što trguju ljudskim dušama. Ubi me zatucanost moga naroda; njegova ravnodušnost prema vlastitoj sudbini i životu; njegova mazohistička potreba da mu neko gazi preko dostojanstva a da tom nekom još sam nadodaje vlastitim balilukom; njegov apsolutni nedostatak želje da mu barem djeca požive drugačije i bolje ako on nije znao; njegova ovcasta narav po kojoj najviše voli i najjače se smije vicevima na vlastiti račun; njegovi sitni šićari, „biznisi“ i „projekti“ na račun države koju sam finansira i koju je sam svojim golim životom i rukama odbranio a sad je potkrada (niđe veze!); njegov visoki ratni moral koji danas okončava u nasilju nad ženama i djecom; njegova površna i nedoučena religioznost kojom će manipulisati svi i svako da bi ga opet nasamarili, njegov potpuni nedostatak želje za obrazovanjem, koje možda neće uskratiti sinu ali kćeri hoće, baš kao onih godina nakon onoga, pa onoga rata…

Evropa, međutim, putuje, i za nas ne haje, Evropa ide, ne gleda nas. Ma nije Evropa neka pljačka, ali sada, ovdje, za nas ovakve – jeste itekako. Mene bogami baš briga za Evropu, ja sam je proučila, vidjela savladala i osvojila – ali moj narod ne smije biti briga za Evropu! Moj narod, nažalost, zavisi od Evrope, a Evropa ne zavisi od mog naroda. I dok to moj narod ne shvati, neka se bodu Šaronja i Lugonja, neka se troše jeftine pare za jeftine i zastarjele nacionalne ideje – ali pitaće nas naša djeca, jednom, uskoro, zašto nismo barem probali da stignemo tamo – šta znamo, možda nam tamo bude dobro! Jer shvaćanje da se izvjesna pravila moraju poštovati prvi je korak ka poštovanju samoga sebe: evo vam ga, mi sve ispite položili, sad je do vas.
I have a dream….

(Iz knjige kolumni Pokret otpora, 2012)

Izvor: RADIO GORNJI GRAD

Ostavite komentar