ISTORIJA PODSEĆANJA

1. maj – borba za tri osmice

1. maja 1886. stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Čikago je bio centar pokreta. Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana; to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja.
Foto: Pixabay

Strah od nasilnih klasnih sukoba obuzeo je grad. Nasilja nije bilo u subotu i nedelju, 1. i 2. maja, ali u ponedeljak, 3. maja tuča u kojoj su učestvovale stotine izbila je u Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) između radnika članova sindikata i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih.

Mnogobrojna i dobro naoružana policija brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red. Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo.

Nakon incidenta, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.

 

Gradske i državne vlasti pohapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt.

Haymarket

11. novembra 1887. četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, su pogubljeni. Svi pogubljeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali njihovi tužioci nisu našli nikakve dokaze da je iko od njih stvarno bacio bombu.

250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, kako bi izrazili svoju solidarnost sa pogubljenim radnicima.

Od tada, na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija. Za radnike i sindikaliste širom sveta, Hejmarket je postao simbol potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva. Do današnjeg dana, kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu, taj dan se obeležava u spomen mučenicima sa trga „Hejmarket“.

Šta predstavljaju tri osmice?

Osmog februara 1840.g. brodom pristiglim na Novi Zeland, stigao je i stolar Semjuel Parnel. Brzo je našao posao na izgradnji lokalne prodavnice, ali je posmatranjem tržišta rada na licu mesta, uslovio poslodavca: osmočasovno radno vreme ! Objasnio mu je: „Dan ima 24 časa, od kojih 8 sati pripada radu, 8 sati je za odmor i 8 sati je za san… I nisam lud, ovo nije London i ovde nemate mnogo majstora svog zanata!“

Svoje postignuto slobodno vreme između rada i sna, Semjuel je provodio u luci, gde je novopridoslim radnicima prenosio svoju ideju. To se dopalo svima, uključujući i oslobođjene robijaše i na jednom od mitinga, u oktobru 1840.g. doneta je odluka da se sa svima koji rade duže od propisanog, obračunava tako, što će ih aktivisti bacati u vodu.

Privlačna nova ideja i strah od eventualne kazne pomogli su da nova radnička životna šema nazvana „888″ zaživi i brzo se proširi po Novom Zelandu i Australiji. Naravno, uz sporadične demonstracije i štrajkove. A pošto iza ideje o osmočasovnom radnom danu stoje građevinski radnici i dan-danas se na nekim starim zgradama na Novom Zelandu i u Australiji mogu videti ponosno ispisane tri osmice !

Ove dve kolonije britanske Imperije, bukvalno izgrađene radom robijaša, uvek su prednjačile u socijalnim reformama na planetarnom nivou: pravo na minimalnu zaradu (1824), biračko pravo za sve (1893), starosne penzije (1898).

Izvor: Sloga, Wikipedia

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

 

Ostavite komentar