DRUŠTVO PODSEĆANJA REGION

BOŠKO I ADMIRA Četvrt veka od smrti sarajevskog Romea i Julije

Sudbina Boška i Admire jedna je od onih ratnih ljubavnih priča koja nikoga nije ostavila ravnodušnim tog 18. maja 1993, ali ni danas, 25 godine kasnije, jer njihova ljubav bila je jača od smrti.

Foto: Screenshot/ Youtube

Ovi 25-godišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju bega od ludila koje je zahvatilo njihovu zemlju, ubijeni su na mostu Vrbanja, a njihova tela ležala su sedam dana na ulici.

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

Tog kobnog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu, jedan Srbin i jedna Bošnjakinja iz Sarajeva postali su Romeo i Julija.

Boško je prvi pao, ona je dopuzala do njega i zagrlila ga.
Foto: Screenshot/ Youtube

Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.

Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

Boško u Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Kako je on ostao zbog nje u Sarajevu, tako je ona želela s njim da ode u Srbiju.

Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva te su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi.

Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.

Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova tela su sedam dana ležala na istom mestu jer su se nalazila na „ničijoj zemlji“, a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici.

Slika mrtvih tela Romea i Julije iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet.

 

Admirini otac i majka su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.

Po završetku rata, 1996. godine, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.

O njima su pisali mnogi, i pesme, i članke, i priče… Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993. i koji je zatim obišao ceo svet. Sarajevska rok grupa Zabranjeno pušenje je  snimila pesmu pod nazivom „Boško i Admira“, a isto tako i Bil Mejdn pod nazivom „Bosko and Admira“.

Sarajevski Romeo i Julija ostaće zauvek u sećanjima Sarajlija, Srba, Hrvata, Bosanaca i Hercegovaca, ali i svih ljudi širom sveta, koji su čuli za njihovu priču.

Ovde možete pogledati priču o sarajevskom Romeu i Juliji iz RTS-ove emisije „Kvadratura kruga“.

Izvor: Mondo, RTS

loading...

Ostavite komentar