POLITIKA REGION SRBIJA

Balkan ključ igre koji može da oslabi EU, Rusija je stari,tradicionalni, a Kina novi igrač u regionu

 Rusija je stari,tradicionalni, a Kina novi igrač u regionu

Srbija pod lupom

Balkan kao ključni deo nove velike igre koji bi mogao da pomogne da se oslabi Evropska unija

U izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije koji je dostupan učesnicima ali i medijima širom sveta, Srbija se često pominje: njen odnos prema EU, NATO, sukobu u Ukrajini, Kini i Rusiji. Saznajte šta tamo piše i o odnosu i uticaju Rusije, kao tradicionalnog i Kine kao novog igrača o regionu.

Negativni razvoj događaja na Zapadnom Balkanu se pojačava povećanjem uticaja drugih aktera, posebno Kine i Rusije. Rusija je tradicionalni igrač u regionu, ali sada posmatra Balkan kao ključni deo nove velike igre koji bi mogao da pomogne da se oslabi Evropska unija.

Moskva je optužena da je koristila mere za destabilizaciju Zapadnog Balkana, uključujući aktivne napore za podsticanje etničkih sukoba i u cilju povećanja nezadovljstva Evropskom unijom – putem antizapadne propagande. Rusija je 2018. godine navodno pokušala da sabotira razvoj u regionu koji je prošle godine bio najviše ohrabrujući: sporazum između Grčke i Makedonije kojim se uklanjaju velike prepreke integraciji Makedonije u NATO i Evropsku uniju.

Ilustracija, Foto: Jovan Miljković, Printscreen/ Agencije
Uticaj Kine na sve države Zapadnog Balkana osim Kosova

Najnoviji akter u regionalnoj igri moći je Kina. Sve države Zapadnog Balkana – osim Kosova – deo su Pekinške Inicijative novog Puta svile kroz format 16+1. Te zemlje su prihvatile preko potrebnu pomoć, trgovinu i investicije, koje se stalno povećavaju i koje su u nekim oblastima u direktnoj konkurenciji sa ekonomskim uticajem EU.“
Realizovana ulaganja Kine u Srbiji najveća su u celom regionu, 1662 miliona evra u periodu od 2013-2018, plus obećanih 850 miliona evra. U istom periodu su ulaganja u Crnu goru iznosila 796 miliona evra, u BiH 614, a u Makedoniju 574 miliona evra.

Interesantno je da se porede i ulaganja EU za isti period, koja su u Srbiji sa 1809 miliona evra samo malo veća nego Kineska, dok su u BiH skoro duplo veća nego kineska – 1184 miliona evra. Pritom se vidi i da je Kina obećala da u BiH uloži dodatnih 2244 miliona evra – što bi značilo da bi time ukupne investicije Kine u ovom regionu bile najveće baš u Bosni i Hercegovini.
„Mada Peking podržava pristupanje regiona EU, njegove aktivnosti su izazvale sumnju u Evropskoj uniji da bi Kina svoj ekonomski značaj mogla da iskoristiti za političke profit. Pored toga, kineski projekti nisu uvek u skladu sa standardima EU u smislu održivosti ili transparentnosti. Kineski ekonomski uticaj takođe predstavlja rizik za region, posebno u smislu dugova, jer veliki deo investicija dolazi u obliku zajmova.“

Odmazda Kine zbog većih carina SAD
Pixabay

Tu se odvojeno navodi da je Crna Gora zbog kredita u visini od 809 miliona evra za prvu trasu autoputa ka Srbiji enormno povećala zaduženost, što je povećalo sumnje da je Crna Gora možda žrtva pomenute kineske diplomatije koja se zove – zamka dugova.
Na priloženoj grafici se vidi da je kod Kine najviše zadužena Crna Gora (39 odsto spoljnog duga), zatim Makedonija (20 dosto), BiH (14 odsto), a najmanje Srbija – 12 odsto.

U izveštaju se iznose i drugi primeri uticaja Kine, pa se tako eksplicitno navodi uticaj na medije u Srbiji: „Komunistička partija Kine promoviše pozitivnu sliku Kine jačajući saradnju državnih medija sa medijima u Srbiji, organizujući na primer zajedničke simpozijume. Mediji u Srbiji imaju takođe redovne kolumne Ksi Đinpinga.“
Takođe se navodi uticaj Kine u Makedoniji i drugim balkanskim zemaljma preko takozvanih trustova mozgova, konkretno CEEC Think Tank Networks.
„Evropska unija se nedavno osvrnula na rizike ovog razvoja. Početkom 2018. Evropska komisija je usvojila novu strategiju koja pojačano angažovanje u regionu smatra geostrateškom investicijim. NATO i EU se sada aktivno bore protiv ruske propagande, a Evropska unija je pokrenula niz projekata evropskog povezivanja koji će se takmičiti sa onima iz Kine. Predstojeća godina će dati neke naznake o tome da li i sam region još uvek veruje u evropsku budućnost.“

Foto: Screenshot/ Youtube
Srbi i Rusi slično razmišljaju o krizi u Ukrajini

U odeljku koji se bavi Istočnom Evropom Srbija se navodi kao jedna od država u kojiima je fondacija Fridrih Ebert vršila anketu koja se odnosi na osećaj mira, bezbednosti u Evropi. Anketirano je po hiljadu građana i u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Poljskoj, Letoniji i Ukrajini.
Najveća pažnja je posvećena sukobu u Ukrajini, pa su s tim u vezi ponuđena 3 stava s kojim se ispitanik potpuno ili delimično slaže, uopšte ili delimično ne slaže, ili pak ne zna odgovor.
Ispitanici iz Srbije su velikom većinom – 74 odsto – odgovorili da se slažu sa stavom – Ova kriza je unutrašanja stvar i treba je prepustiti Ukrajini. Slede Ukrajinici, njih 63 odsto kao i 64 ispitanih Rusa koji to takođe tako vide.
Nasuport tome, s tim se slaže samo 35 odsto Francuza i 40 odsto Nemaca – koji su u skoro identičnom broju rekli da su za misiju Plavih šlemova UN u Ukrajini. Pritom najviše protivnika Plavih šlemova u Ukrajini ima baš u Srbiji – 55 odsto, a zatim u Rusiji, 50 odsto.
A kada je reč o proširenju sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini – Srbija i Rusija odskaču i imaju identične stavove: 90 odsto ispitanika obe zemlje se tome protivi. U Nemačkoj se takođe velika većina – 75 odsto ispitanika protivi strožim sankcijama Rusiji. U Ukrajini ima najviše zagovornika tih sankcija – ukupno 66 odsto, a sledi Poljska u kojoj je ukupno 62 odsto za proširenje sankcija Rusiji.

Izvor: DW  Foto:Screenshot

Ostavite komentar