HRONIKA POLITIKA SVET

Bura između Rusije i Ukrajine – zaplenjeni brodovi i najava ratnog stanja

Bura između Rusije i Ukrajine – zaplenjeni brodovi i najava rata

Poslednja vest: Vrhovna rada velikim brojem glasova podržala je dekret predsednika Ukrajine Petra Porošenka o uvođenju ratnog stanja. Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je ukrajinski oficir priznao da je reč o provokaciji.

Pročitajte šta je prethodilo:

Ukrajina razmatra uvođenje ratnog stanja, a na ulicama Kijeva bilo je i protesta, u kojima je zapaljen automobil ruske ambasade.
Ukrajinski parlament treba da donese odluku da li će uvesti ratno stanje, nakon što je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda u Crnom moru.

Zbog toga je bilo i protesta – građani su se u Kijevu okupili ispred ruske ambasade, kada je zapaljeno jedno vozilo.

Incident u vodama kod Krimskog poluostrva predstavlja veliku eskalaciju napetosti između dve zemlje.

Savet bezbednosti UN će zbog toga održati hitno zasedanje kasnije u ponedeljak.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da će predložiti da parlament podrži ratno stanje u trajanju od 30 dana – upola kraće od onoga što je državni Savet za bezbednost predložio ranije u toku dana.

U televizijskom obraćanju, Porošenko je rekao da ne želi da ratno stanje utiče na predsedničke izbore zakazane za 31. mart 2019. godine. Ukoliko skupština podrži predlog, ratno stanje bi stupilo na snagu 28. novembra u devet ujutru.

Rusija i Ukrajina se za to vreme međusobno optužuju za incident u kojem je Rusija zaplenila tri ukrajinska vojna broda i u kojem je nekoliko Ukrajinaca povređeno.

Ukrajinske snage se godinama bore sa proruskim pobunjenicima na istoku zemlje, ali ovo je prvi put posle dosta godina da su dve vojske imale direkatan sukob.

Kako se kriza dogodila?

Sve je počelo tako što je Rusija saopštila da ukrajinski brodovi ilegalno ulaze u njihove vode.

Tri ukrajinska vojna broda su potom pokušala da iz crnomorske luke u Odesi odu do Marijupolja u Azovskom moru, koje dve zemlje dele.

Iz Ukrajine navode da su Rusi pokušali da presretnu brodove.
Brodovi su krenuli ka Kerčkom moreuzu, jedinom prolazu ka Azovskom moru, ali ih je u tome sprečio tanker koji je Rusija postavila ispod mosta.

Rusija je u tu oblast poslala i dva vojna aviona i dva helikoptera.

Optužili su brodove da ilegalno ulaze u njihove vode i saopštili da je saobraćaj obustavljen iz bezbednosnih razloga.

Kako se razlikuju ruski i ukrajinski navodi?

Ukrajinska mornarica tvrdi da su njihovi brodovi pogođeni i onesposobljeni dok su pokušavali da napuste oblast. Iz mornarice kažu da se na brodovima nalazi 23 člana posade, od kojih je šestoro povređeno.

Ruska Federalna služba bezbednosti je potvrdila da je jedan patrolni brod upotrebio silu kako bi zaustavio plovila, ali da su povređena samo tri člana ukrajinske posade.

Rusija je takođe optužila Ukrajinu za kršenje zakona i ilegalni ulazak u njihove vode tokom „ranije isplanirane provokacije“.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je Ukrajina prekršila „osnovne tačke međunarodnog prava“, uključujući i pomorski zakon.

Prema aktuelnom sporazumu, obe zemlje imaju slobodan pristup Azovskom moru.

Međutim, Rusija je anektirala Krim 2014. godine, nakon referenduma koji Ujedinjene nacije ne priznaju.

Takođe je izgradila Kerčki Most koji spaja Rusiju sa Krimom, uprkos protivljenju Ukrajine.

U međuvremenu, Ukrajinci tvrde da su obavestili Ruse o kretanju brodova ka Maripolju.

Načelnik Generalštaba vojske Ukrajine, Viktor Muženko, izjavio je za novinsku agenciju Unian da je pripadnici ruske obalske straže „pucali s namerom da ubiju“ tokom konflikta.

Izvor: BBC  Foto: Screenshot

Ostavite komentar