POLITIKA

Draža Petrović: „Kad čujem da se neko poziva na narod odmah se uhvatim za k…c!“

Rešetanje Vučića

Foto: Screenshot/ Youtube, N1, Insajder

Vučićevi intervjui odavno imaju radni naslov „Taština praznine“.

Piše: Dragoljub Petrović

Tako je bilo i u prazničnom izdanju Srpskog telegrafa gde je „27 poznatih ličnosti“, kako je pisalo na naslovnici, „rešetalo Vučića“, ali on na kraju nije ostao izrešetan, nema da brinete, jer su u pitanju bila samo pitanja. I to veoma laka pitanja. Nije bilo, naime, nijedno iz hemije ili fizike, gde bi verovatno malko zapeo, ko i svaki normalan čovek.

Nije ostao izrešetan, pored ostalog, jer ni ne očekujete da ga izrešeta poznata ličnost Aleksandar Vulin (njegovo pitanje je bilo: „Od 2012. do danas bilo je mnogo teških, istorijskih odluka i događaja u kojima ste trpeli pritiske, pretnje, napade… Predsedniče Vučiću, kada je bilo najteže?“) ili poznata ličnost Nenad Lalatović („Napravili ste ogroman uspeh u 2017. godini. Šta planirate da uradite da Srbiji bude još bolje u 2018. godini? I želim vam da budete još čvršći jer je Srbiji potrebna čvrsta ruka“).

U toj lepezi „poznatih ličnosti“ našao sam se slučajno i postavio jedno pitanje, koliko je i bilo omogućeno od strane organizatora rešetanja: „Da li vam je neprijatno što vas u pravljenju normalne i pristojne Srbije podržavaju dva najnenormalnija i najnepristojnija medija – Pink i Informer?“

Mislio sam, naravno, da će svaki normalan čovek priznati da ne može da se odbrani od svih nenormalnih koji ga brane, ali odgovor predsednika Vučića bio je izgleda odgovor na neko drugo pitanje, a ne ono na moje.

Njegov odgovor je, naime, bio: „Moram da priznam da bi mi bilo mnogo teže i veoma bih se neprijatno osećao kad bi me u pravljenju pristojne Srbije podržavali on i N1. Tako da ne mislim da neko nekoga podržava, to je pravo svakoga, ali gospodin Petrović treba da se seti svojih reči kada je većinski deo Srbije proglasio tupavim. On je valjda intelektualna gromada i veličina KOJOJ treba svi da se klanjaju i da se plašimo njegovih reči. Nisam time fasciniran, kao što nisam fasciniran ni tiražom novina koje izdaje i štampa. Želim mu mnogo uspeha, da tiraž bude mnogo veći u budućnosti. Da bi se to dogodilo, da bi ljudi želeli da poveruju u takvu politiku, ona mora da bude mnogo bliža narodu, a ne negde na nebesima, gde neko misli da pripada iako je, bogami, daleko ispod onih koje sa takvom sigurnošću kritikuje, napada i omalovažava. Niko od nas ne beži od nekog medija ili od bilo kog pitanja, kao što sam spreman da odgovorim na sve uvrede koje mi je uputio i time ponizio građane, uvek ću se na to osvrnuti, uvek ću reći da su građani Srbije mnogo više u pravu nego što je u pravu gospodin Petrović“.

To je, dakle, rekao predsednik: da bi mu bilo mnogo teže i veoma bi se neprijatno osećao kad bi ga u pravljenju pristojne Srbije podržavali Danas i N1, nego njegova dva omiljena medijska kontejnera, jerbo te kontejnere vole građani koji su uvek u pravu.

Kad čujem nekog političara koji se poziva na građane, pa još kaže da su građani u pravu, naročito oni koji fanatično, najčešće za džak brašna glasaju za njega, automatski se, ko pokojni Žika Pavlović, uhvatim za glavu.

Žika je, istina, bio originalniji: „Kad čujem da se neko poziva na narod odmah se uhvatim za k….!“

To ima veze sa okolnošću da bar polovina građana Srbije ne može da prati titl na ekranu televizora kad se emituje strani film, ali, zato perfektno mogu da prate predsednika Vučića, jer za njega nije potreban titl, a i ima ga na televiziji više od filmskog programa.

Verovatno on spada u dramski program!

Izvor: Danas

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar