Fontana na Slaviji: Investitor nepoznat, bezbednost neizvesna, građevinska i upotrebna dozvola nepostojeće…

Košava ili institucije – ko je zadužen za bezbednost fontane?

Gradski menadžer i gradski arhitekta, Foto / Fonet

Pre mesec i po dana od gradske uprave zatražili smo dokumentaciju u vezi sa izgradnjom fontane na Slaviji. Da li su urađene prepravke koje bi smanjile rizik po bezbednost saobraćaja, zašto fontana nema upotrebnu dozvolu, da li ovakva kakva je može da radi i zimi… Mnoge odgovore i dalje nismo dobili, a i kada stignu gradske službe nisu usaglašene, što ostavlja prostor za sumnju da li je sve urađeno po propisima. Istinomer će nastojati da ukaže na “ rupe” u procesu izgradnje jer ima indicija da je izgradnja počela iako su nadležni na vreme bili upozoreni da fontani sa takvim sistemom prskalica apsolutno nije mesto na beogradskoj košavi čiji udari dostiže brzinu i do 130 km/h. Da li smo bacili 1,8 miliona evra u nešto što ne može da radi dobar deo godine?

Katarina Baletić
14 Aug, 2017

Još se muzička fontana na Slaviji nije pošteno ni raspevala, a nakon samo dva meseca je već isključena. Razlog su radovi na kružnom toku zbog čega će fontana biti konzervirana najkasnije do polovine novembra, saopštilo je javno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija.

Međutim, ukoliko su tačne informacije do kojih je u svom istraživanju Istinomer došao, onda fontana zapravo neće raditi do aprila. Ukoliko su pak tačni navodi Sekretarijata za saobraćaj, fontana će raditi i preko zime što bi opet moglo da ugrozi bezbednost u saobraćaju i da ošteti opremu.

Otuda se isplativost projekta koji košta kao desetomesečna rekonstrukcija Brankovog mosta ili je gotovo jednak stanju na računu Budžetskog fonda za lečenje bolesne dece – dodaje listi kontroverznih pitanja od kojih je ključno: Da li je uključena fontana opasna za vozače na ovoj saobraćajnici?  Da li je uključena fontana opasna za vozače na ovoj saobraćajnici?

Istinomer, nakon više nedelja istraživanja i zahteva upućenih nadležnim institucijama nije dobio odgovor na pitanja da li je nešto u sistemu prskalica promenjeno u odnosu na prvobitan projekat koji je označen kao nebezbedan? Da li novi sistem zaista ima senzore za vetar kako je to u aprilu tražio sekretarijat za saobraćaj? Da li je, po završetku radova, sistem testiran na vetar, ko ga je testirao i kakvi su nalazi tog testiranja? Naše sumnje su utoliko opravdane jer najveća fontana u Beogradu legalno izgrađena pod kapom rekonstrukcije Slavije samo sa rešenjem o izgradnji, bez građevinske i upotrebne dozvole, kao da su pravili garažu ili septičku jamu, a ne poseban projekat prečnika 32 m.

Istinomer do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovore izvođača radova kompanije PMC Inženjering. U jednom trenutku nam se na telefon javio pomoćnik direktora Budimir Tomović, inače zadužen za radove na Slaviji, koji je rekao da zovemo kasnije, nakon čega više nije odgovarao na pozive Istinomera.

Na sajtu ove kompanije koja je između ostalog radila rekonstrukciju prestoničkih javnih garaža na Zelenom vencu i u Masarikovoj, navodi se u vesti iz januara 2017. da će fontana sa vodoskokom do 16 metara, imati posebne softvere koji će reagovati u slučaju vetra odnosno smanjivaće i povećavati mlaz i visinu vodoskokova kako se ne bi ometao saobraćaj.

Podsećamo i da je samo deset dana pre otvaranja fontane 5. juna 2017, navodno zbog bezbednosti saobraćaja, doneta odluka o izmeni ugovora o izgradnji koji je Direkcija za građevinsko zemljište potpisala sa PMC Inženjeringom još u novembru 2016. godine. Znači, sedam meseci nakon potpisivanja ugovora, deset dana pred puštanje u rad fontane, na osnovu odluke Direkcije izmenjeni su delovi tehničke dokumentacije koji se odnose na hidrotehničke i elektroenergetske instalacije i to tako što je, na primer, predviđena promena pumpi i dodatna protivpožarna oprema.

Do ovih promena je došlo nakon višemesečne prepiske i prebacivanja loptice iz dvorišta Direkcije, do projektanta Instituta Jaroslav Černi koji se proglasio neiskusnim za savremenu fontansku opremu, preko Sekretarijata za komunalne poslove koji je opet sve prebacio na Beogradski vodovod i kanalizaciju. Na kraju je ovo javno preduzeće u aprilu odgovorilo da je potrebno da izvođač promeni vrstu pumpi koje se koriste, kao i da odredi servisno mesto za vozilo, da bi se olakšalo čišćenje i servisiranje fontane.

Kao deo odluke o izmeni ugovora, navodi se i mišljenje Sekretarijata za saobraćaj od 13. aprila koje je naročito zanimljivo s obzirom na to da se odnosi na bezbednost učesnika u saobraćaju.

Sekretarijat je ocenio da “fontana nije bezbedna za saobraćaj i da na terenu može doći do ugrožavanja odvijanja bezbednog saobraćaja na ovoj izuzetno frekvetnoj i važnoj saobraćajnici”. Takođe se kaže i da je “fontana koja se izvodi na kružnom toku, više prilagođena javnim zelenim površinama i parkovima, a ne javnim saobraćajnicama sa velikim intenzitetom saobraćaja”.

Glavna zamerka odnosila se na to da, kako piše, “arhitektura vode u fontani nije prilagođena datom okruženju, tj. da predviđeno rešenje ne podrazumeva tok vode koji ne prska vodene kapi, već suprotno, podrazumeva da se voda raspršuje”.

Ono što je zanimljivo u ovom delu teksta, u odluci o izmeni ugovora o javnoj nabavci, Direkcija ne citira rečenicu iz originalnog dopisa Sekretarijata (Istinomer dobio taj dopis) koja kaže da “predviđeno tehničko rešenje ne obezbeđuje senzore za vetar što je neophodno u situaciji kada se fontana postavlja na saobraćajnici sa velikim intenzitetom saobraćaja”.

Zato Istinomer i pita da li fontana zaista ima senzore za vetar budući da se oni konkretno ne spominju u predlogu izmene javne nabavke.

Sekretarijat je predložio da se problematična tehnička rešenja uklone tako što će biti primenjena savremena fontanska tehnologija, slično kao što je i bio zahtev izvođača iz januara 2017.

Sekretarijat za saobraćaj je 10. maja poslao dopis u kome je naveo da se sa izmenama slaže ukoliko one pozitivno utiču na bezbednost, kao i da će ubuduće pratiti radove na ovoj fontani.

Međutim, od tada – Istinomer nije uspeo, ni pored svih pokušaja da dođe do bilo kakvog dokaza da je bezbednost zaista poboljšana. Predlog je istog meseca odobrio i Sekretarijat za investicije, kao i nadzorni organ, čiji izveštaj, koji se u samoj odluci pominje, nismo uspeli da dobijemo.

Unapred znali da mlaznice nisu za Slaviju

U odluci o izmeni ugovora stoji u najmanju ruku čudna formulacija, odnosno da je “u aprilu 2017. Sekretarijat za saobraćaj, kao nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave grada Beograda za poslove saobraćaja, po saznanju za izvođenje predmetne fontane, izvršila uvid u tehničku dokumentaciju”.

Da li to znači da Sekretarijat jedini u gradu nije znao da se u sred Beograda, na Slaviji, gradi muzička fontana?

Profesor Saobraćajnog fakuteta Milan Vujanić tvrdi suprotno… NASTAVITE SA ČITANJEM OVDE

Izvor: Insajder

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *